Budžet Beograda za 2026. krije finansijsku “tempiranu bombu”

Budžet grada Beograda za 2026. godinu konačno je stigao pred odbornike, tek nedelju dana pred Novu godinu. Za 2026. predviđena su ukupna sredstva budžeta od 190,2 milijarde dinara.

U budžetu su detaljno predstavljeni planirani prihodi i rashodi, gde se vidi da se najveći očekivani izvor prihoda oslanja na poreze i to 157,5 milijardi dinara, od čega najveći deo od poreza na dohodak građana – 116,8 milijardi dinara.

S druge strane, što se tiče rashoda, predviđeno je da čak trećina budžeta, odnosno 63,8 milijardi dinara ode nа Program 7 – organizaciju saobraćaja i saobraćajnu infrastrukturu.

Od toga 48,3 milijarde dinara namenjeno je Sekretarijatu za javni prevoz za javni gradski i prigradski prevoz putnika. Dakle, najveći deo gradskog budžeta naredne godine otići će na javni prevoz.

Pored toga, značajno učešće imaju još i predškolsko vaspitanje i obrazovanje sa 17,9 odsto, zatim opšte usluge lokalne samouprave sa 17 odsto i komunalne delatnosti sa 10,5 odsto u odnosu na ukupno predložena sredstva.

Rashodi za zaposlene čine 14,2 odsto budžeta, odnosno nešto više od 27 milijardi dinara. Za korišćenje usluga i roba opredeljeno je 42,7 odsto ili 81,3 milijarde dinara, a za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu 11,5 odsto ili 21,9 milijardi dinara.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima, još 41,3 miliona dinara predviđeno je za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, koji je nedavno rekonstruisan.

Dalje, čitavih 1,6 milijardi dinara izdvojeno je za radove na saobraćajnici Patrijarha Pavla.

Oko 377 miliona dinara izdvojeno je za područje priobalja reke Save u granici projekta Beograd na vodi, dok je još 80 miliona izdvojeno za Karađorđevu ulicu sa uređenjem pripadajućeg Savskog keja.

Takođe, 400 miliona dinara predviđeno je za autobusku stanicu u Bloku 42 u Novom Beogradu za drugu fazu kompleksa autobuske stanice.

Dalje, ukupni izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine planirani su u iznosu od 5,5 milijardi dinara i čine 2,88 odsto rashoda i izdataka budžeta za 2026. godinu.

Prema navodima iz budžeta, sredstva potrebna za finansiranje fiskalnog deficita iznose 7,1 milijardu dinara, a za finansiranje izdataka za otplatu glavnice još 5,3 milijarde dinara. Planirano je da se ta sredstva obezbede iz primanja od zaduživanja u iznosu od 4,5 milijardi dinara i iz prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina u iznosu od oko osam milijardi dinara.

Takođe, grad Beograd planira da u 2026. godini povuče sredstva kredita od domaćih banaka u iznosu od 3,8 milijardi dinara, a od inostranih banaka dodatnih 684 miliona dinara.

Koje su glavne manjkavosti budžeta i da li je on zaista razvojni?

Izvršni direktor „Beograda u pokretu“ i ovlašćeni interni revizor Nikola Radin za Danas navodi da budžet Beograda za 2026. godinu ogoljava razmere finansijskog problema u kojem se Grad nalazi.

„Beograd u novu godinu ulazi sa planiranim deficitom od preko sedam milijardi dinara i obavezom vraćanja 5,3 milijarde dinara stare glavnice duga, što nedvosmisleno pokazuje da gradske finansije nisu stabilne i da se budžet zasniva na zaduživanju, a ne na realnim prihodima“, ukazuje on.

Ovo nije razvojni niti odgovoran budžet, tvrdi Radin.

„Ovo je pokušaj da se sistem održi kratkoročno, uz nove kredite i trošenje preostalih rezervi, dok se stvarni problemi svesno guraju u budućnost“, smatra.

Prema njegovim rečima, razvojni budžet podrazumeva ulaganja koja dugoročno povećavaju kapacitete grada i stvaraju novu vrednost.

„U budžetu za 2026. dominantni su tekući rashodi, subvencije i održavanje postojećeg sistema, bez jasne razvojne strategije“, pojašnjava Radin.

Glavne odlike budžeta su, kako navodi, visok fiskalni deficit, koncentracija ogromnih sredstava u nekoliko programa i snažno oslanjanje na zaduživanje i preneta sredstva iz prethodnih godina.

„Ovako postavljen budžet direktno ugrožava fiskalnu stabilnost Beograda. Kada Grad istovremeno ima deficit i obavezu vraćanja dugova, prostor za reagovanje je minimalan, a rizik novih zaduženja vrlo visok. To se dugoročno preliva na građane“, upozorava naš sagovornik.

Radin naglašava da je izuzetno ozbiljan problem što najveći deo novca odlazi na javni prevoz.

„Ne zato što javni prevoz nije važan, već zato što skoro trećina budžeta odlazi na jedan program bez jasnih i merljivih rezultata. Takva koncentracija čini budžet nestabilnim i zavisnim od jednog sektora“, objašnjava.

Kako dodaje, javna preduzeća predstavljaju ozbiljan i rastući teret za budžet Beograda.

„Prema dostupnim podacima, njihova dugovanja prema dobavljačima iznose oko 18,5 milijardi dinara, dok Grad Beograd istovremeno duguje Beogradskim elektranama dodatnih 2,5 milijardi dinara. To jasno ukazuje na duboke strukturne probleme u funkcionisanju komunalnog sistema“, kaže on.

Kako dodaje, posebno zabrinjava činjenica da velikim brojem javnih preduzeća upravljaju direktori koji ne ispunjavaju osnovne zakonske uslove, što se direktno odražava na loše finansijske rezultate.

„U takvim okolnostima, bez suštinskih promena u upravljanju i uvođenja odgovornosti, u narednoj godini ne može se očekivati poboljšanje, već dodatni pritisak na gradski budžet“, smatra Radin.

On ukazuje i da redovni prihodi nisu dovoljni da pokriju planirane rashode.

„Pored toga, Grad u 2026. godini mora da vrati i 5,3 milijarde dinara stare glavnice duga. Kada se deficit i otplata duga saberu, dolazi se do podatka da Gradu u 2026. godini ukupno nedostaje 12,45 milijardi dinara kako bi normalno funkcionisao“, navodi Radin.

Kako sumira, Grad Beograd u 2026. godini nema dovoljno redovnih prihoda, ima deficit, mora da vraća stare dugove, troši sredstva iz prethodnih godina i istovremeno se dodatno zadužuje.

„Kratkoročno novca ima, ali se on obezbeđuje kreditima i trošenjem rezervi, a ne stabilnim i održivim prihodima“, zaključuje.

I direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović je za Danas prokomentarisao tvrdnje da je ovo razvojni budžet.

„Ako su najbitnije kapitalne investicije u prestonici ‘dogradnja’ Kalenić pijace u iznosu od preko tri milijarde dinara, kao i izgradnja sportskog centra na Vračaru za nešto preko četiri milijarde dinara, onda je ovo razvojni budžet. To su dva projekta koje je ova gradska vlast izdvojila i dala najviše para u 2026. godini, kao i u sledeće dve“, ukazuje on.

Glavna odlika ovog budžeta je, prema njegovim rečima, da nema „r“ od reformi i da se produžava status kvo.

„Nijedna mera fiskalne konsolidacije nije preduzeta, jer su dodatno povećani rashodi za birokratiju za 800 miliona dinara, kao i za gradonačelnika i gradsko veće za 18 miliona dinara. Rashodi za birokratiju za sledeću godinu iznose 27,1 milijardu dinara, ili 14,23 odsto budžeta grada, što je previše“, smatra Jovanović.

On podseća da najveći deo budžeta čine plaćanja autobuskim prevoznicima.

„To znači da će Grad Beograd samo sledeće godine isplatiti okruglo 400 miliona evra autobuskim prevoznicima, od kojih su većina privatnici“, upozorava naš sagovornik.

Jovanović podseća i da izvršna vlast Beograda planira da se u narednoj godini zaduži za dodatnih 4,46 milijardi dinara.

„Na ovo treba dodati činjenicu da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima oko 18 milijardi, a da se Grad već u julu ove godine zadužio kod domaćih banaka u iznosu od 14,9 milijardi. S obzirom da nema volje da se rashodi smanjuju, doći će do rasta cena komunalnih usluga, stope poreza na imovinu, kao i dodatnog kresanja investicija“, naglašava on.

Jovanović se osvrnuo i na to što će Beograd potrošiti 64 milijarde dinara na program “organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura”.

„Kada se dublje analizira ovaj ‘program’, vidi se da tu najmanje ima infrastrukture, a da najveći deo pomenutog iznosa čine plaćanja autobuskim prevoznicima, blizu 47 milijardi. To znači da u delu budžeta nad kojim je najslabija kontrola (slab nadzor nad privatnim prevoznicima, problematična oprema i softver za praćenje kretanja vozila i broja putnika, uočene i dokumentovane slabosti i propusti), mi dajemo najviše para. To je tempirana bomba za budžet, ali i potencijalno najveći izvor curenja para“, ukazuje on.

Jovanović je napomenuo i da javna komunalna preduzeća duguju 18 milijardi dinara dobavljačima.

„To u praksi znači da veliki broj firmi koji je poslovao sa gradom – građevinski i drugi radovi, servisiranje vozila, nabavka bilo kakvih roba i usluga – nije isplaćen za urađeno, što čini da te firme ne mogu dalje da investiraju, isplaćuju plate, ulaze u nove poslovne aranžmane. To sve vuče beogradsku ekonomiju nadole, a na posletku, svi od nje živimo“, navodi on.

Jovanović ukazuje da će obično stanovništvo naredne godine osetiti krizu generisanu dobrim delom pogrešnim pristupom gradske uprave.

„Grad je sredinom ove godine morao da uzme kredite od komercijalnih banaka od 14,9 milijardi za tekuće projekte, a budući da se struktura budžeta pogoršava, ove godine će morati da uzme i više. Kako će se to pokušati da nadonadi? S obzirom da nema volje da se rashodi smanjuju, naša procena je da će doći do rasta cena komunalnih usluga, a pre svega grejanja, a zatim i stope poreza na imovinu“, smatra on.

Podseća da je već je odobreno povećanje cena za komunalnu uslugu dovođenja pijaće vode i odvođenje otpadne od strane Beogradskog vodovoda i kanalizacije, koje će stupiti na snagu 1. januara.

„To je najava onog što nas čeka u narednoj godini“, zaključuje Jovanović.

Kritike sindikata i odbornika

Saobraćajni inženjer i predsednik sindikata „Centar“ ‒ GSP „Beograd“ Ivan Banković upozorio je da i pored pozamašne sume za javni prevoz neće biti novca za razvoj mreže linija, kupovinu novih vozila i investiciona ulaganja.

Od tih sredstava, najveći deo će otići na plaćanje prevoznika, odnosno usluge po ugovoru, ukazao je.

„U toku ove godine nisu ostvareni planovi za kupovinu 300 novih autobusa, 100 novih tramvaja, generalnog remonta 25 tramvaja španskog proizvođača CAF, nije bilo nikakvih značajnih ulaganja u tramvajsku i trolejbusku infrastrukturu, nismo imali ulaganja u okretnice i terminuse, a sada je i zvanično da u naredne dve godine uprava grada ne planira izgradnju ili rekonstrukciju nijednog metra tramvajske pruge ili trolejbuske mreže, dok se od nabavki i to iz kredita i zaduženja planira svega 150 autobusa i 80 tramvaja, a nove trolejbuse gradska uprava uopšte i ne spominje“, objasnio je Banković.

On je upozorio da je zabrinjavajuće stanje da se „pod plaštom besplatnog prevoza još više linija dodeljuje uskom krugu privatnih firmi koje prave enormni profit, dok se za to vreme GSP zadužuje novim kreditima svakog meseca i to da bi se zaostali dugovi isplatili tako što se uzimaju nova zaduženja“.

Kako je podsetio, u toku sledeće godine je predviđen rashod čak 188 autobusa i 15 tramvaja, iako je još uvek neizvesna nabavka novih vozila baš zbog teškog finansijskog stanja.

S druge strane, odbornici grada Beograda ukazali su na razne probleme sa budžetom i funkcionisanjem grada.

Jedan od glavnih i najaktuelnih problema koji su naglasili jesu Apoteke Beograd, gde zaposlenima mesecima kasne plate, a rešenja još uvek nema.

Zamereno je da u budžetu nisu predviđene osnovne škole, da se ponovo rekonstruišu projekti koji su nedavno završeni, kao i da se previše novca daje privatnicima za prevoz putnika.

Upozorili su i da građani mogu da očekuju skuplje račune za komunalne usluge tokom 2026. godine.