Država prebacila 20 milijardi dinara u budžetsku rezervu kao hitnu meru za nabavku goriva?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vanrednoj sednici Vlade posvećenoj Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je održana 16. novembra, zatražio je od ministra finansija Siniše Malog da odvoji dodatni novac za kupovinu dizela i benzina.

Prema njegovoj računici za kupovinu benzina je potrebno između 60 i 65 miliona evra i dodatnih 40 miliona za dizel. Dakle, ukupno 100 miliona.

„Ako ti treba rebalans za to, iako znam da imaš para, sazovite Skupštinu i idite na rebalans, vanredne su okolnosti. Da za svaki slučaj imamo u rezervi dovoljno“, poručio je Vučić.

Idi na rebalans, prebaci sa drugih aproprijacija, dodao je.

Međutim, prema podacima iz Službenog glasnika od 14. novembra, dakle dva dana pre sednice, vidi se da je tako nešto već rađeno.

Može se videti da su novčana sredstva namenjena za projekte u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prebačena u budžetsku rezervu.

Naime, osam projekata ostalo je bez dela novca, odnosno sredstva koja su za to bila predviđena budžetom, a ukupna brojka iznosi nešto više od 20 milijardi dinara.

Sva sredstva bila su namenjena za realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, a najviše novca biće izuzeto iz projekta mađarsko-srpske železnice i to 10 milijardi dinara.

Zatim, 2,5 milijardi skinuto je sa projekta rekonstrukcije železničke pruge Niš–Dimitrovgrad, 2,4 milijarde prebačeno je sa projekta izgradnje auto-puta E-761 Beograd – Sarajevo, a još dve milijarde sa projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.

Dalje, 1,7 milijardi biće premešteno u budžetsku rezervu sa projekta izgradnje pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona, onda nešto manje od 1,3 milijarde sa projekta brze saobraćajnice E-75, petlja Požarevac – Golubac.

Manje novca prebačeno je i sa projekta rekonstrukcije mosta na graničnom prelazu – Skelani (Bajina Bašta) i to 121 milion dinara i sa projekta rekonstrukcije starog mosta na graničnom prelazu Ljubovija – Bratunac 41,6 miliona dinara.

Ostaje pitanje da li je Vučić tražio od Malog da uradi nešto što je već urađeno ili je u planu prelivanje i dodatnih sredstava u budžetsku rezervu.

Marko Milanović iz Fiskalnog saveta za Danas objašnjava da tekuća budžetska rezerva postoji da bi omogućila kraće procedure i brzu reakciju Vlade u nepredviđenim okolnostima.

„Međutim, u Srbiji se ovaj mehanizam godinama koristi mnogo šire od njegove osnovne namene. Fiskalni savet je više puta upozoravao na visok stepen diskrecije u korišćenju tekuće rezerve, koja ne prolazi strogu parlamentarnu kontrolu, kao i na netransparentnost preraspodele sredstava između različitih programa“, ukazuje on.

Praktično jedino ograničenje je, kako dodaje, njen nominalni nivo – do četiri odsto ukupnih prihoda Republike.

„To je vrlo visok limit koji, primera radi, samo u 2025. godini iznosi približno 800 miliona evra. Koliko je to veliki iznos možda najbolje ilustruje podatak da je budžetom za 2025. godinu, za čitav razdeo srednjeg obrazovanja u Srbiji, predviđeno oko 700 miliona evra“, poredi Milanović.

Naš sagovornik podseća da realizacija mnogih državnih investicija ove godine kasni u odnosu na plan, i to u gotovo svim grupama projekata.

„Zaostatke u finansijskoj realizaciji beleže ne samo projekti koji su pretežno u fokusu javnosti kao što su Nacionalni stadion, EXPO, povezana infrastruktura i slično, već projekti u važnim i osetljivim oblastima poput železničkog saobraćaja, komunalne infrastrukture, metroa“, upozorava on.

U tom smislu, kako kaže, smanjenje budžeta za pojedine kapitalne projekte nije neočekivano.

„Štaviše, po svojoj strukturi odgovara nalazu koji sam malopre izneo – najveća smanjenja načinjena su na projektu mađarsko-srpskih železnica, rekonstrukciji pruge Niš-Dimitrovgrad i centralnom kanalizacionom sistemu Grada Beograda“, navodi Milanović.

U 2025. godini fiskalni deficit će, po svemu sudeći, biti manji od predviđenog Zakonom o budžetu, što je 314 milijardi dinara, podseća on.

„Zato Vlada formalno nema zakonsku obavezu da predloži rebalans, s tim da mora da vodi računa da se ukupan iznos intervencija uklopi u zakonom propisani limit za upotrebu tekuće rezerve“, pojašnjava.

S druge strane, kako naglašava, od početka godine materijalizovali su se brojni rizici.

„Privredni rast je znatno podbacio u odnosu na plan, a istovremeno je došlo do niza promena u politikama – povećanje plata određenim grupama u javnom sektoru, refundacija školarina…“, navodi Milanović.

Zbog toga bi rebalans bio smislen čak i u situaciji u kojoj deficit neće biti povećan, poručuje on.

„Razrešio bi dileme koje su se opravdano pojavljivale u javnosti i dao bi građanima jasniji uvid u to kako Vlada planira da se nosi sa ključnim izazovima, pre svega u energetici. Nažalost, odgovore na ova pitanja nismo našli ni u Revidiranoj fiskalnoj strategiji 2026–2028, koju smo nedavno ocenili“, kaže Milanović.

On objašnjava da ovaj novac ne može služiti za otkup NIS-a i da nije to u pitanju.

„Naime, kada govorimo o otkupu udela ili promeni vlasništva, vrednosti takvih transakcija višestruko su veće od pomenutog iznosa. Zbog toga, ali i nekih drugih specifičnosti, one ne bi mogle da se realizuju bez rebalansa, tj. samo preko tekuće rezerve. Ukoliko je krajnja namena ove upotrebe rezerve intervencija u oblasti energetike, onda je gotovo izvesno reč o obezbeđivanju sredstava za interventne mere nabavke nafte i/ili naftnih derivata“, zaključuje Milanović.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas objašnjava da po pravilu, sve budžetske pozicije moraju da se potroše u toku kalendarske godine.

„Za razliku od preduzeća, nepotrošena budžetska sredstva se ne prenose u sledeću godinu. To konkretno znači da ukoliko Minisarstvo građevinarstva ne može da ‘potroši’ sve pare na budžetskoj poziciji izgradnje puteva, ta sredstva ‘propadaju'“, ukazuje on.

Petrović dodaje da je lako moguće da usled kašnjenja radova taj novac ne može da se isplati, pa bi onda postojao višak na toj budžetskoj poziciji.

„Inače, ovakvi potezi nisu neuobičajeni, ali oni govore o lošem planiranju budžeta“, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, dobra praksa bi bila da se ovakve situacije izbegavaju, odnosno da se što manje novca prenosi sa jedne na drugu budžetsku poziciju.

„To smanjuje transparentnost, jer o promeni ne odlučuje Skupština, kao nadležno telo za budžet, već se odlukama Vlada zadire u budžet. To je odavno primetio i Fiskalni savet“, ukazuje Petrović.

U ovom trenutku je relativno kasno da se radi rebalans, ali bi to bio pravi put, navodi on.

„Nije sporno da se sredstva ulože u povećanje rezervi derivata. Na kraju, ukoliko ‘kriza’ prođe, država uvek može da proda relativno brzo višak derivata, ukoliko ga uopšte ima, i da povrati ta sredstva“, zaključuje Petrović.