„Provizije idu i do 20 odsto, ali za to nije kriv Buking“: Krši li Buking zakon ili samo koristi poziciju u tržišnoj utakmici?

Ovih dana sve turiste i radnike u turizmu zainteresovala je vest o sukobu hotela i platforme Buking.

Naime, prema javljanju svetskih medija, više od 10.000 hotela iz više od 25 evropskih zemalja pokrenulo je zajedničku tužbu protiv kompanije Buking.

Hotelijeri tvrde da su bili prisiljeni da se pridržavaju takozvanih „best price“ klauzula, koje su im zabranjivale da sobe nude po nižim cenama bilo gde osim na ovoj platformi, uključujući i njihove sopstvene internet stranice.

Dakle, Buking je time garantovao da uvek ima „najbolju cenu” za dati hotel, a ako gost nađe jeftiniju ponudu negde drugde, hotel bi time kršio ugovor.

Kako je preneo portal N1, hotelski sektor temelji tužbu na presudi Evropskog suda pravde od 19. septembra 2024. godine, kojom je utvrđeno da ovakve klauzule nisu ni nužne ni proporcionalne i da mogu ograničiti konkurenciju, naročito u slučaju manjih ponuđača usluga smeštaja.

Više detalja tužbe za sada nije poznato javnosti, a i iz kompanije Buking tvrde da nisu upoznati sa detaljima tužbe.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas kaže da za njega ovo nije neočekivano i da su se u ovo uključili i hoteli iz naše zemlje.

„Trebalo je vremena da se hoteli usaglase međusobno, jer su intresi hotela različiti. Kada su neke zemlje poput naše videle da druge zemlje kao što su Hrvatska, Italija, Nemačka… pokreću tužbe, onda su se i one ohrabrile i krenule“, objašnjava on.

Kako ukazuje, provizije su postajale sve veće i veće.

„Idu i do 15 odsto, pa i više, što hotelima znatno smanjuje profit. S druge strane, hoteli turističkim agencijama daju manju proviziju za posredničku prodaju nego što daju Bukingu. To je nekorektno i bune se i same agencije. Hotelijeri smatraju da su to previsoke provizije i da ne odražavaju stvarnu vrednost usluge koju Buking pruža“, navodi Krasojević.

On kaže da postoji u ugovorima sa Bukongom ta jedna vrlo „neprijatna klauzula“.

„Ona primorava hotele da na svom sajtu ne smeju da nude niže cene nego što daju na Bukingu. U praksi se dešava da zbog lošeg poslovanja, kriza, vanrednih sitaucija hoteli hoće da ponude nižu cenu, ali ne mogu jer ih ugovor sa Bukingom obavezuje da ta najniža cena može biti samo prema njima. To je neprijatno za hotele jer ne mogu da vode fleksibilnu politiku cena“, upozorava Krasojević.

Prema njegovim rečima, Buking je maltene postao monopolista.

„On drži ogorman udeo u onlajn rezervacijama, što mu omogućava da nameće neke nepovoljne uslove i saradnje hotelima i hoteli često nemaju izbora nego da prihvate te uslove“, ukazuje naš sagovornik.

Hoteli, kako pojašnjava, nisu primorani da sarađuju sa Bukingom, ali onda nisu konkuretni jer je, ipak, mnogo veća vidljivost hotela kada su na Bukingu.

Buking ima i deo koji Krasojević naziva čak i „lažno predstavljanje ili oglašavanje“.

„Oni kažu poslednji rasploživi smeštaj ili najtraženiji ili skoro rasprodat…. kako bi ‘navukli’ kupce na kupovinu. To je jedna vrsta zavaravanja potrošača i narušavanje reputacije hotela. Kada se javite u hotel, onda saznate da ima još dosta slobodnih soba i to je nezgodno hotelima, jer oni moraju da se pravdaju. A Buking to radi u cilju prodaje“, navodi on.

Buking pravi i selekciju, odnosno nema ravnopravan trentman prema svim hotelima, dodaje Krasojević.

„Oni promovišu one objekte od kojih imaju veću proviziiju. Buking favorizuje hotele koji daju veću proviziju i tu prednost imaju veći hoteli u odnosu na manje“, kaže on.

Kako ukazuje, tu postoje i problemi sa otkazivanjem i naplatom.

„Hoteli se često žale na to da Buking staje na stranu gostiju kada dođe do problema sa otkazivanjem rezervacije, čak i kada su uslovi prilično jasno definisani. Recimo, neko bez nekog pravog razloga oktaže rezervaciju i hotel ne može da naplati penale za otkaz rezervacije. Buking često subjektivno staje na stranu gosta iz svog interesa“, objašnjva Krasojević.

Naš sagovornik tvrdi da je sasvim siguran da ima osnova da se nešto promeni.

„Ukoliko se što veći broj hotela uključi, mislim da će Buking popustiti. Izaći će u susret i biti fleksibilniji i tolerantniji. Ako i dalje jedan broj hotela ostane pasivan i inetrtan, odnosno ne uključi se, onda će se Buking pozvati na hotele koji na to pristaju i reći što se vi bunite kad se ovi drugi ne bune“, smatra Krasojević.

Što se tiče dosadašnjih podataka, on kaže da više od 10.000 hotela nije malo.

„To nije kritična masa jer u Evropi imamo mnogo veći broj hotela, ali nije ni malo. Siguran sam da će vremenom rasti broj hotela, posebno ako prve presude budu u korist hotela. Mnogi ne žele da krenu u to dok ne vide kako se razvija situacija“, veruje Krasojević.

Kako zaključuje, hoteli ne žele da ugase Buking, samo traže zakonske izmene koje bi zaštitile, pre svega, manje hotele.

S druge strane, predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede – HORES Aleksadnar Vasiljević za Danas kaže da „best price“ klauzule u ugovorima više nema.

„Oni nikoga ne ograničavaju sa cenom. S druge strane, niko i ne tera te ljude da rade s Bukingom. To je platforma, možete da radite sa njima ili ne morate. Vrlo je stvar izbora, ne vidim zašto bi oni tužili Buking, sa kojim ne moraju da rade. Govorimo o tržišnoj situaciji u kojoj on nikoga ne tera ni na šta i svako može da stavi cenu koju hoće“, navodi on.

Vasiljević naglašva da „nije istina“ da Buking zabranjuje da hoteli sobe nude po nižim cenama bilo gde osim na plafromi Buking.

„Postoji  ‘rate parity’, gde se očekuje da ako je soba 100 evra, da ta cena bude ista svugde i na tvom sajtu i kada neko zove telefonom, pa tako i na Bukingu“, pojašnjava on.

Međutim, ako hotel stavlja više cene na Buking nego na svoj lokalni sajt, staviće ga negde na četvrtu ili petu stranu, gde je manja verovatnoća da ga vidi gost, objašnjava naš sagovornik.

Što se tiče visine provizija, Vasiljević otkriva da one idu i do 20 odsto, ali da za to nije kriv Buking.

„Buking, kada je počeo, imao je proviziju od 10 odsto, ali su hoteli onda krenuli da se nude da budu oni prvi na listi, a da daju 12 odsto provizije i Buking je to prihvatio. Buking platforma je nemarnost velikih lanaca koji su dozvolili da se on pojavi“, ukazuje on.

Kako dodaje, nejasno je što oni svi hoće da tuže Buking, sa kojim najviše rade.

„Proviziju možete da plaćate 10 odsto, ali to je kao sponzorisanje – ko plati više, taj ide gore“, naglašava Vasiljević.