Ceh od oko 250 miliona evra godišnje

Najava da bi benzin u Srbiji uskoro mogao da pojeftini za 2,5 odsto zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, naišla je na odobravanje pre svega vozača. Trenutno zatišje na svetskim berzama, ne znači, međutim, da cene „crnog zlata“ neće početi ponovo da divljaju i ostvaruju rekordne skokove. U poslednjih godinu dana cena nafte na svetskom tržištu porasla je za više od 150 odsto, a od početka 2008, kada je barel koštao oko 100 dolara, nafta je poskupela za više od 40 odsto. Kretanje cena nafte na svetskim berzama odražava se na rast maloprodajnih cena naftnih derivata u Srbiji. Analiza Centra za visoke ekonomske studije pokazuje da su cene goriva u Srbiji najviše u Evropi.

Neplanirani trošak od 200 evra

Da je NIS efikasan kao, recimo, neka prosečna evropska naftna kompanija, BMB 95 bi se u Srbiji danas prodavao po ceni od 101,6 dinara po litru, a evro dizel po ceni od 94,6 dinara po litru. U Srbiji ima oko 1.850.000 drumskih vozila (1,5 miliona automobila i 350.000 kamiona autobusa i ostalih teretnih vozila), a zbog neefikasnosti NIS-a, svaki vlasnik vozila u proseku ima dodatni trošak od oko 200 evra godišnje – kaže Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonosmke studije..

– Cena dizel goriva (bez poreza) u Srbiji najviša je u Evropi, dok je cena BMB 95, na drugom mestu u odnosu na cene u ostalim evropskim zemljama. Kod poređenja cena goriva u različitim zemljama, moramo iz maloprodajne cene isključiti razne poreze i dažbine, pre svega porez na dodatu vrednost ili porez na promet i akcize. Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi veoma su visoki, i učestvuju sa više od 50 odsto u ceni. U Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva. Cena dizel goriva bez poreza u Srbiji u proseku je čak 10 evro centi viša od prosečne cene u Evropi, dok je BMB 95 bez poreza kod nas za oko 6,5 evro centi skuplji od evropskog proseka. Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i oko 1,1 milion tona benzina. To znači da mi, zbog neefikasnosti Naftne industrije Srbije, plaćamo godišnje ceh od oko 200 miliona evra više u poređenju sa prosečnim evropskim cenama. Kada uzmemo u obzir i niže troškove rada u Srbiji, mogli bismo da procenimo da nas neefikasnost NIS košta oko 250 miliona evra – ističe za Danas direktor Centra za visoke ekonomske studije Vuk Đoković.
Naš sagovornik dodaje da za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu, od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu. Slična nalazišta nafte se u drugim državama oporezuju između 35 do 55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte. U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona nafte, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra. Đoković tvrdi da bi u razvijenim privredama država oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra. Međutim, kod nas je ova nadoknada veoma niska, i ne uračunava višestruki skok cena nafte u svetu.
– Posledice poskupljenja nafte koje svi osećamo, suštinski bi mogle da se ublaže liberalizacijom tržišta derivata, kao i podizanjem efikasnosti NIS-a. Da bi do toga došlo, potrebne su kako investicije tako i bolje upravljanje resursima, nabavkama i ljudima. Dok god je NIS u državnom vlasništvu, do boljeg ekonomskog poslovanja neće doći. Međutim, promena vlasništva neće biti dovoljna da se efikasnost NIS-a poboljša i veleprodajne cene derivata padnu. Neophodno je i da na naftnom tržištu Srbije postoji konkurencija, to jest da se ukine Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata – smatra Đoković.