Cene u supermarketima u Grčkoj za godinu dana svega 1,59 odsto više, i to zbog mesa i kakaoa

To je rezultat istraživanja Instituta za istraživanje maloprodaje robe široke potrošnje (IELKA) isključivo u velikim lancima supermarketa, prenela je atinska RTV SKAI.

Inflacija u lancima supermarketa je oko +1,59 odsto u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. godine, sa tendencijom postepenog smanjenja na nešto niže nivoe u poređenju sa prethodna tri meseca.

Napominje se da su cene u avgustu 2025. u poređenju sa prethodnim mesecom julom stabilne (+0,18 odsto).

Ukupno gledano za 12 meseci (jul 2024-jun 2025) porast cena je +0,78 odsto.

Generalno, blagi inflatorni pritisci (1,27 odsto) zabeleženi su u prvih osam meseci 2025. godine, što se uglavnom pripisuje međunarodnom povećanju cena sirovina (kakao, meso, kafa).

Veća pojeftinjenja robe u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. godine zabeležena su u kategorijama Deterdženti i sredstva za čišćenje (-6,26 odsto), Prehrambeni proizvodi (-5,83 odsto), Hrana i potrepštine za kućne ljubimce (-4,09 odsto), Predmeti za jednokratnu upotrebu, kućni predmeti (-3,46 odsto) i Kancelarijski materijal, kozmetika i proizvodi za ličnu higijenu (-2,83 odsto).

Pad tih cena je rezultat i normalizacije tržišta i smanjenja proizvođačkih cena.

Najveći porast cena u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. zabeležen je u kategorijama Sveže meso (+11,31 odsto), Keks, čokolade, slatkiši (+9,02 odsto), Sveža riba i morski plodovi (+5,69 odsto), Pekarski, suhomesnati i drugi artikli za doručak i bezalkoholni napitci (+5,61 odsto) i Zamrznuti proizvodi (+5,29 odsto).

Povećanje cena svežeg mesa je prvenstveno posledica poskupljenja uvezenih vrsta mesa, a posebno govedine zbog smanjenja stočnog fonda u svetu (većina govedine i svinjetine koja se konzumira u Grčkoj se uvozi), a zatim i bolesti životinja koje su pogodile mnoga područja za uzgoj u Grčkoj, a posebno jagnjad i jariće.

Međunarodne cene kakaoa i kafe svakako utiču na kategorije slatkiša, kao i hrane za doručak i napitaka.

Po istom istraživanju, u 34. nedelji 2025. godine (18-25. avgust) proizvođačka cena govedine za mladog mužjaka u Evropskoj uniji porasla je za 34,1 odso u poređenju sa istom nedeljom 2024. godine i 21,58 odsto u poređenju sa početkom 2025. godine, dok trend ostaje uzlazni. Primećuje se da velike kompanije u tom sektoru imaju godišnje sporazume sa proizvođačima i uvoznicima kako bi imale fiksne cene, što je delimično obuzdalo konačne iznose.

Što se tiče cene kakaoa, porast cena sirovog na međunarodnom nivou u poslednje dve godine zbog klimatskih uslova bio je veoma visok. U junu 2025. godine zabeležene su cene od 168,9 odsto više u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. U poređenju sa istim mesecom 2024. godine, cene su relativno bliske, ali su u prethodnim mesecima cene čak dostigle 10.710 dolara po toni kakaoa, i još se nisu stabilizovale.

U hipotetičkom scenariju, da nije bilo povećanja cena svežeg mesa i kakaoa (što utiče na mnoge podkategorije čokolade, keksa, proizvoda za doručak, namaza, pića, mlečnih proizvoda, sladoleda, zamrznutih proizvoda), onda bi ukupan indeks razvoja cena u supermarketima u Grčkoj bio nula (od -0,2 do 0,2 odsto) u poređenju sa 2024. godinom.

Cena školskog pribora u supermarketima su u avgustu na istim nivoima kao i 2024. godine, uz mali pad od 0,70 odsto u proseku. Pritom kancelarijski materijal pokazuje pad, a „transportni predmeti“ (torbe, kutije) mali porast.

Prema IELKA-i, smanjenje inflacije je glavni razlog šireg ograničavanja cena proizvoda u supermarketima. Cene su bile ograničene u poslednjih osamnaest meseci u velikim lancima prodavnica zbog velikih količina proizvoda kojima rukuju, ekonomije obima, njihove organizaciono-tehnološke spremnosti i proizvoda sopstvenih robnih marki.

Ponude i popusti u veće, organizovanom maloprodajnom kanalu su brojniji, veći i u procentualnom popustu, što utiče na konačne cene proizvoda.

Uz to stabilnijih cena je više na velikim prodajnim mestima zbog veće stope obrta zaliha: brže rukuju svojim zalihama i brže obavljaju nove kupovine kako bi obnovile zalihe.

Udeo prodaje proizvoda sopstvenih robnih marki lanaca suermarketa je veći u velikim lancima zbog većeg raspona ponude, i u poslednje dve godine ih je sve više, pokazuje istraživanje Instituta za istraživanje maloprodaje robe široke potrošnje (IELKA).