Cene veštačkog đubriva najveći problem

Računice govore da postoji interesovanje za setvu pšenice na površinama većim od lanjskih 480.000 hektara. Iako će, sudeći prema cenama inputa, predstojeća setva biti skupa, ukupna ulaganja u pšenicu niža su od ulaganja u druge industrijske kulture, kao što je soja, suncokret ili kukuruz. Pri tom, prognoze o kretanju cene pšenice ukazuju na to da će ona na duži rok biti stabilna, i što je najvažnije, ta kultura uspeva da izbegne negativni uticaj klimatskih promena u vreme vegetacije – izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, podsećajući da bi bilo dobro da naredne godine Srbija ima i tržni višak od oko milion tona pšenice za izvoz.

Komentarišući uslove za predstojeću setvu Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, kaže da se u Vojvodini očekuje setva pšenice na oko 300.000 hektara.

– Teško je predvideti kako će se setva i na kojim površinama okončati uz sadašnje cene inputa. Tako je cena NPK đubriva u odnosu na 2007. godinu veća 2,2 puta, a semenska pšenica skuplja je za oko 30 dinara. Ipak, najveći problem je veštačko đubrivo, bez koga domaća pšenica ne ispunjava standarde tehnološkog kvaliteta – kaže za Danas Bugarin, dodajući da je za vojvođanske paore potrebno oko 300 kilograma NPK đubriva po hektaru, odnosno oko 100.000 tona za setvu pšenice.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima regresirati nabavku 50.000 tona veštačkog đubriva sa 20.000 dinara po toni. A kad je reč o okruženju, neke zemlje su rešile i problem nabavke jeftinijeg dizel goriva za setvu. Tako, na primer, u Hrvatskoj poljoprivrednici mogu da kupe plavi dizel, čija je cena oko 60 dinara za litar, što je u odnosu na cenu domaćeg dizela značajna podrška. U Srbiji poljoprivrednici dobijaju 60, a u Hrvatskoj 100 litara nafte po hektaru obradivih površina, uz 400 evra po hektaru iz državne kase. Problem cene veštačkog đubriva Hrvatska je rešila tako što nije privatizovana fabrika đubriva u Kutini, pa država diktira cenu đubriva, kaže Bugarin, dodajući da su domaće fabrike privatizovane i moraju da posluju tržišno, što utiče i na cenu finalnog proizvoda.

Paori traže veći agrarni budžet

Udruženje paora 100 P plus saopštilo je da bi, za povećanje konkurentnosti poljoprivrede, agrarni budžet za 2009. godinu trebalo da iznosi najmanje 40 milijardi dinara. Udruženje ukazuje na drastičan skok cena repromaterijala i goriva, zbog kojih je ovogodišnja setva skuplja za 80 odsto, pa bi poljoprivrednicima trebalo odrediti veće subvencije, koje bi iznosile 250 evra po hektaru. Udruženje predlaže i povećanje količine goriva koje ratari mogu da kupe po regresiranim cenama, na 90 litara po hektaru obradivih površina. Na „meti“ udruženja su i carine na uvoz poljoprivredne tehnike i opreme, koje bi, kao u Hrvatskoj, trebalo ukinuti.