Cenkanje do poslednjeg zrna hlebnog žita

Problem je rešen tako što je na sastanku u Skoplju dogovoreno da se naplaćaje ista cenu fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice. To praktično znači da će Makedonija sniziti cenu tih uverenja na nivo koji naplaćuje Srbija, odnosno sa 10.000 do 11.000 denara, na 8.550 denara. „Izjednačavanjem cene fitosantarnih uverenja, Srbija i Makedonija uklanjaju vancarinske barijere, ali trajno rešenje je međusobno priznavanje tih uverenja. Time bi se sprečilo da se ovakve i slične situacije u budućnosti ponavljaju“, poručio je posle sastanka srpski ministar LJajić.

A situacija se ponavlja, evo već šestu godinu zaredom. Preciznije rečeno, još od 2010. godine srpski izvoznici se, svakog leta, suočavaju sa vancarinskim barijerama koje im Makedonci postavljaju. Naime, iako formalno Makedonija nije zabranila uvoz pšenice iz Srbije taj posao je stao jer su domaći izvoznici procenili da im se, posle drastičnog skoka cene fitosanitarnih uverenja, ne isplati da svoju robu plasiraju na to tržište. Reč je o tome da je makedonsko Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da podigne cenu ovih uverenja za čak 833 odsto, što drastično poskupljuje troškove izvoza. Još je zanimljivije da ovakvu vrstu blokada pravi država koja je potpisnica CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini koji, očigledno, nikoga ne obavezuje na poštovanje pravila fer plej igre. I mada ova odluka pogađa i makedonske uvoznike procenjuje se da će veći ceh platiti srpski poljoprivrednici koji, zbog zastoja izvoza, dnevno gube oko 40.000 evra. Problem je čini se, utoliko ozbiljniji što se sudeći prema, doduše nezvaničnim, izjavama pojedinih kupaca naše pšenice u Makedoniji, te mere selektivno primenjuju. Spekuliše se i podatkom da je ovogodišnji rod makedonske pšenice lošijeg kvaliteta, pa su vancarinske barijere podignute upravo zbog toga da se tamošnjim proizvođačima omogući da, bez prisustva konkurencije iz susedstva, prodaju svoju robu.

– Tačno je da Makedonija to radi kako bi zaštitila svoje proizvođače, ali mislim da je više reč o političkom potezu kojim makedonska vlada želi da pokaže kako, eto, radi nešto u korist domaćih proizvođača. Do sada su vancarinskim barijeram otežavali izvoz brašna, sada su prvi put posegnuli za žitom. Nesumnjivo je da time krše CEFTA sporazum i Srbija je već intervenisala preko Komisije za primenu tog sporazuma – objašnjava za Danas Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“.

Naglašava, takođe, da privremeni zastoj u izvozu narušava kontinuitet ugovorenog posla jer firme koje su otkupile pšenicu ne mogu da je isporuče. Saković ukazuje na još jedan, ništa manje važan zadatak, koji Srbija još nije ispunila. Reč je o klasifikaciji hlebnog žita, počev od njive i onoga što se seje, pa kasnije do skladištenja po klasama i kvalitetu zrna. To bi, smatra naš sagovornik, umnogome unapredilo proizvodnju pšenice i povećalo prihode u ovoj oblasti.

Stav da je svrha ovakvih poteza Makedonije obaranje cene pšenice zastupa i novosadski agragni analitirač Čedomir Keco, koji podseća da se svake godine u ovo vreme ponavlja situacija sa cenom žitnih proizvoda iz Srbije.

– Zatezanje odnosa je privremeno, dok se ne postigne cena koja odgovara makedonskim mlinarima. Činjenica je da se Makedonija tradicionalno snabdeva žitom iz Srbije, jer je to povoljnija opcija od dopremanja robe preko Luke Bar, ili iz Mađarske, s obzirom na to da je u tim slučajevima prevoz skuplji. Što se tiče ovog konkretnog slučaja nikome nije u interesu da se odnosi zaoštravaju. Zato je srećni epilog ovog trgovinskog nadmudrivanja najbolja opcija za obe strane – ocenjuje za Biznis Keco.

On kaže da i Bosna i Hercegovina nabavlja pšenicu iz Srbije, naročtio u slučajevima kada su troškovi transporta i cena u rangu iste robe iz susednih zemalja, konkretno iz Mađarske. „Treba, takođe, podsetiti da tržišnih viškova pšenice ima svuda u svetu, od Australije i Afrike, pa do Evrpe i Crnomorskog regiona, i da su skladišta puna. Pšenicom će se trgovati ali neke velike razlike u ceni neće biti, niti je realno očekivati veliki skok do kraja godine“, procenjuje Keco.

Dodatni argument za procenu da razloga za optimizam poljoprivredika u Srbiji koji se nadaju da će cena pšenice rasti, leži u činjenici da je i ove godine, posmatrano na globalnom nivou, zabeležen rekordan rod hlebnog žita – požnjeveno je više od 738 miliona tona. I Srbija se može pohvaliti dobrim žetvenim rezultatom s obzirom na to da je zabeležen rod od oko tri miliona tona. I kako to već logika tržišnog privređivanja nalaže, velika ponuda obara cenu robe, pa ne treba da čudi što se u ovom trenutku na produktnoj berzi u Novom Sadu pšenicom trguje po ceni od 14,5 do 15 dinra (bez PDV) po kilogramu.

Dominaciju nad trgovinom pšenicom je, pre deset godina od Sjedinjenih Američkihd Država, preuzeo crnomorski region sa lukom u Konstanci, smatraju sagovornici Danasa, a ovom regionu pripada i Srbija. Od 1,5 miliona tona, koliko ukupno izvezemo, najveći kupci u regionu su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora.

Suficitaran proizvod

– Pšenica je suficitaran proizvod na međunarodnom tržištu. Zato je srpski izvoz u regionu usmeren na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Italiju. Na ostala tržišta pšenicu za ljudsku ishranu prodajemo kupcima na Bliskom i Dalekom Istoku i u Afričkim zemljama. Kad je reč o pšenici za stočnu ishranu uglavnom je plasiramo na tržište Evropske unije. Izvoz hlebnog žita u Makedoniju učesvuje sa 20 odsto u ukupnom trgovinskom bilansu na nivou regiona, što količinski iznosi 600.000 tona pšenice i brašna. To u ukupnom bilansu izvoza ovih proizvoda u inostrantsvo čini 10 odsto – objašnjava Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.

LJajić: Zajednički nastup sledeća tema’]

– Makedonija je za Srbiju veoma važan spoljnotrgovinski partner i ovo će, po svemu sudeći, biti rekordna godina kad je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, s obzirom na to da je u prvih šest meseci ostvaren rast od oko 13 odsto. Poenta ovog sastanka je uklanjanje svih vancarinskih barijera koje koče robnu razmenu. Ali to nije dovoljno, dve države bi trebalo da pregovaraju ne samo o unapređenju trgovinske razmene već i o mogućnostima zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Kad to kažem mislim, pre svega, na Rusiju kao potencijalno značajno tržište – izjavi o je posle sastanka u Skoplju Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije.