Da li država može da otkupi NIS-ove akcije od malih akcionara i kako?

Poslednje informacije koje dobijamo od državnog vrha, pre svega od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, jesu da će novi vlasnici biti Mađari, odnosno da ruski Gasprom o prodaji svog udela u NIS-u pregovara sa MOL-om.

Međutim, predsednik je u utorak iz Abu Dabija izneo još jednu staro-novu informaciju: da bi u kupovini ruskog udela mogli da učestvuju i Ujedinjeni Arapski Emirati, dodajući da će se detaljnije informacije o tome znati za dva do tri dana.

Za nešto veći deo kolača u NIS-u zainteresovana je i država Srbija, što je nedavno, takođe, potvrdio predsednik. Srbija trenutno ima 29,87 odsto akcija u NIS-u.

Predsednik je kazao da je želja države da otkupi još pet odsto udela u NIS-u, kako bi se ubuduće i država u toj kompaniji „nešto pitala“.

Pitanje je, međutim, od koga bi država otkupila tih pet odsto, jer predsednik to nije precizirao. Iako su pojedini brokeri izjavili da kupovinom ne bi dobila dodatna prava, ukoliko i dalje ostane pri toj nameri, država bi tih pet odsto akcija mogla da otkupi od budućeg kupca (MOL-a) ili od malih akcionara.

U ponedeljak se predsednik Vučić sastao sa predstavnicima mađarskog MOL-a, a mediji bliski vlasti preneli su da je tema razgovora bila „kupovina NIS-a“, te se može pretpostaviti da je i kupovina akcija od strane države bila na stolu.

Međutim, sagovornici Danasa kažu da bi država tih pet odsto mogla da otkupi i od malih akcionara, ali po posebnoj proceduri koja se zove javna ponuda za preuzimanje akcija.

Jedan od naših sagovornika smatra da bi država na taj način mogla da otkupi možda i više od pet odsto akcija, pa čak i 10 odsto.

Drugi sagovornik Danasa kaže da ne postoji način da država akcije od malih akcionara kupi prinudno.

Uloga malih akcionara

Broker Branislav Jorgić kaže da se u slučaju trenutne kupoprodaje NIS-a radi o transakciji između velikih vlasnika, odnosno Gasproma i potencijalnog kupca, među kojima mogu biti MOL ili neko treće lice, te da u toj fazi mali akcionari praktično nemaju nikakvu ulogu.

„Ovde se radi o kupoprodajnom ugovoru koji će se desiti između Gasproma i MOL-a ili nekog trećeg lica. Sa tom transakcijom mali akcionari praktično nemaju nikakve veze“, objašnjava Jorgić za Danas.

Prema njegovim rečima, u drugoj fazi situacija se menja ukoliko neko stekne više od 25 odsto akcija NIS-a, dodajući da bi to mogao biti MOL.

„U tom slučaju, po važećim zakonima, postoji obaveza upućivanja ponude za preuzimanje akcija malih akcionara po ceni koja je za njih najpovoljnija“, navodi Jorgić.

Ukazuje da za sada nije poznato mnogo detalja o razgovorima koji se vode, ali je podsetio da je predsednik Srbije pre nekoliko dana izjavio da bi moglo doći do potpisivanja međudržavnog sporazuma između Srbije i Mađarske u vezi sa ovom transakcijom.

„Kako će u eventualnom međudržavnom dogovoru biti tretirani mali akcionari, mi to za sada ne znamo. Na osnovu važećih propisa, obaveza ponude za preuzimanje i dalje postoji“, ističe Jorgić.

Upitan da navede ko su mali akcionari, Jorgić odgovara da su 14 odsto akcija NIS-a inicijalno dobili građani Srbije koji ranije nisu ostvarili pravo na besplatne akcije.

„Oko 4,8 miliona građana dobilo je po pet akcija. Drugu grupu čine zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u, koji su po tom osnovu dobili veći broj akcija“, navodi Jorgić.

Podseća da su tokom godina i jedni i drugi prodavali akcije, koje su kupovali drugi građani, kompanije i fondovi.

„Kada je reč o domicilu kupaca, to su gotovo isključivo građani Srbije i kompanije iz Srbije. Eventualno ima ponekog stranca, ali to je zanemarljivo“, kaže Jorgić.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije da država planira kupovinu pet odsto akcija NIS-a, Jorgić ukazuje da nije precizirano od koga bi te akcije bile kupljene.

„Jedna mogućnost je da se pet odsto kupi od većinskog vlasnika, čime bi se njegov udeo smanjio sa oko 56,6 na 51 odsto. Druga mogućnost je da se akcije kupe od manjinskih akcionara“, ukazuje Jorgić.

On naglašava da, prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, onaj ko upućuje ponudu ima obavezu da ponudu uputi svim akcionarima.

„To znači da država ne može da bira i kaže da hoće pet, a ne deset odsto. Mora da otkupi sve akcije koje joj budu ponuđene“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u zavisnosti od cene i interesovanja akcionara, država bi mogla da otkupi i znatno veći procenat od planiranih pet odsto.

„To bi moglo da bude i do deset odsto, dok će uvek postojati oni koji neće želeti da prodaju“, navodi Jorgić.

On ističe da je ključno da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela.

„Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, a za donošenje nekih bitnih odluka potrebna je dvotrećinska većina. U tom slučaju, bez države takve odluke ne bi mogle da budu donete“, smatra Jorgić.

„Država ne može prinudno da otkupi akcije malih akcionara“

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović objašnjava da država Srbija kao akcionar ne može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara po sopstvenoj volji.

Ističe da to može učiniti samo u okviru zakonski predviđenih instituta prinudnog otkupa ili prinudne kupovine, odnosno u okviru javne ponude za preuzimanje društva.

Prema njegovim rečima, država Srbija može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara kada država postane kontrolni akcionar (većinski akcionar) i stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa pravom glasa u akcionarskom društvu.

„U tom slučaju, država kao kontrolni akcionar ima pravo da inicira prinudni otkup svih preostalih akcija od manjinskih akcionara, pod uslovom da odluku o prinudnom otkupu donese skupština akcionara“, kaže Musabegović za Danas.

Sledeći slučaj jeste ako jedan akcionar (ili više povezanih lica) stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa običnim akcijama, skupština može da donese odluku o prinudnom otkupu svih preostalih akcija.

„U svim slučajevima, država mora poštovati zakonska pravila o ceni, rokovima i zaštiti prava manjinskih akcionara“, ukazje Musabegović.

Međutim, država može na javnoj ponudi za preuzimanje, odnosno na dobrovoljnoj prodaji, da otkupi deo akcija manjinskih akcionara.