Da li je Vučićeva „specijalna operacija“ obezbeđenje novca za kupovinu NIS-a prodajom zlata iz rezervi?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se guverneru Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković, rekao je:

„Naći ćemo novac (za otkup NIS-a), koliko god da košta. Potrebni su razgovori sa svim finansijerima, da bismo sačuvali novac u našoj kasi. Razgovaraćemo i sa Evropljanima i sa svima drugima. I, Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo. Imaćemo novac i želim da obezbedimo novac po svaku cenu.“

Vučić je tokom sednice potvrdio i da Rusi o mogućoj prodaji razgovaraju sa azijskim i evropskim partnerima, ali da Srbija „nije ruski izbor“ za prodaju NIS-a. Međutim, naglasio je da će Srbija biti spremna da ponudi višu cenu, odnosno da „preplati“ NIS, ako bude potrebno.

Između redova Vučićevog obraćanja može se pretpostaviti da bi „specijalna operacija“ mogla biti korišćenje stranih valuta iz deviznih rezervi ili prodaja zlata za kupovinu ruskog dela NIS-a.

Portal Danas uputio je NBS pitanja da potvrdi ili demantuje ovu pretpostavku, ali odgovor do objave ovog teksta nismo dobili.

Međutim, prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije (NBS), to nije dozvoljeno, jer devizne rezerve pripadaju centralnoj banci, a ne državnom budžetu, pa NBS ne sme da finansira državu. Jednostavno rečeno, kupovina akcija bilo koje kompanije nije u njenoj nadležnosti.

Uprkos takvom zakonu, i sagovornici Danasa su mišljenja da bi „specijalna operacija“ mogla biti obezbeđenje sredstava za eventualnu kupovinu NIS-ovih akcija u krajnjoj nuždi, bilo kroz povlačenje stranih valuta ili prodaju zlata iz deviznih rezervi.

Naši sagovornici smatraju da je ovo vanredna situacija i da Srbija trenutno nema veći problem od rešavanja situacije sa NIS-om.

Drugi sagovornik Danasa smatra da Srbija relativno jednostavno sredstva za eventualnu kupovinu NIS-a može prikupiti zaduživanjem na međunarodnom tržištu kapitala.

Kada je reč o tome koliko ruski deo NIS-a trenutno vredi, sagovornici Danasa ukazuju da se taj iznos kreće od 1,7 do četiri milijarde evra.

„Moguća uloga NBS mogla bi biti u prinudnom otkupu akcija“

Broker Branislav Jorgić kaže da ne zna šta tačno stoji iza najavljene „specijalne operacije“ u vezi sa NIS-om, ali pretpostavlja da bi mogla da podrazumeva prinudni otkup ruskog udela, u kojem bi izvesnu ulogu mogla imati Narodna banka Srbije.

„Kakvu tačno ulogu, o tome u ovom trenutku možemo samo da nagađamo“, ističe Jorgić za Danas i dodaje da se može samo pretpostaviti da se radi o obezbeđivanju sredstava za eventualnu kupovinu u krajnjoj nuždi.

Na pitanje da li NBS po zakonu sme da interveniše sa tom namenom, Jorgić odgovara da formalno može da pronađe način da interveniše stranim valutama iz deviznih rezervi ili zlatom.

„Kada je reč o njihovoj količini, postoje različita stručna mišljenja – jedni smatraju da su devizne rezerve već previsoke, drugi da su na optimumu“, ukazuje Jorgić.

Jorgić podseća i na nedavnu izjavu predsednika Vučića da Srbija ima oko četiri milijarde evra na raspolaganju, što bi, ukoliko je tačno, moglo da posluži kao osnova za otkup akcija NIS-a.

Naglašava da Srbija „nema većeg problema koji mora da reši od NIS-a“ i da bi se, u takvim okolnostima, svaka specijalna odluka ili zakon donet u cilju rešavanja tog pitanja verovatno smatrao prihvatljivim.

Upitan koliko bi otkup ruskog dela akcija mogao da košta, prema njegovim rečima, očigledno je da su državni akteri upoznati sa razgovorima o prodaji ruskog udela, pa verovatno i sa okvirnom cenom.

„Ta cena bi se, mada nemam konkretne dokaze, verovatno kretala oko knjigovodstvene vrednosti. NIS trenutno knjiži vrednost od 3,2 milijarde evra, od čega je 56 odsto rusko vlasništvo, što znači oko 1,7 milijardi evra“, kaže naš sagovornik.

Međutim, dodaje da se u tako velikim transakcijama ne može preskočiti proces detaljne provere – dju dilidžens.

„To obuhvata finansijske, pravne, ekonomske i tehnološke analize kako bi se utvrdilo stvarno stanje kompanije. To je veliki posao i ne može se završiti za tri dana, već su potrebni meseci. Zato mi sve ovo oko NIS-a deluje prebrzo i bez jasnog plana“, navodi naš sagovornik.

Jorgić upozorava i da kupovina od strane bilo kog investitora ne garantuje dobar ishod ni za NIS ni za Srbiju.

„Iskustva su različita. Pitajte građane, privrednike, pa i članove vlade u Hrvatskoj da li su zadovoljni time što je MOL kupio INU – 90 odsto njih će reći da nisu. Reći će da su oni ugasili rafineriju u Sisku, sada se nešto rekonstruiše rafinerija u Rijeci, a pitanje je šta će biti s tim“, navodi Jorgić.

Zato smatra da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da privremeno otkupi ruski udeo, kako bi dobila vreme za detaljne analize i mirno odlučila kome bi kompaniju dalje prodala.

„U trenutnim okolnostima svakako morate imati i saglasnost SAD“, dodaje on.

Na pitanje da li je po zakonu dozvoljen prinudni otkup, Jorgić navodi da je ovo situacija specifična i vanredna:

„Po međunarodnom pravu ni Amerikanci ne bi smeli da uvode sankcije NIS-u, kao što ni mi ne bismo smeli da radimo prinudne otkupe bez saglasnosti ruske strane. Ali ovo je iznuđena situacija.“

Dodaje i da ga čudi da se o toj krajnjoj varijanti, prinudnom otkupu akcija, govorilo duže vreme, a da država u prethodnih devet meseci nije akumulirala sredstva za takav potez.

„To je neozbiljno. Sad, kada je stani-pani, kada ‘gori kuća’, mora se reagovati. Bolje da su ta sredstva za NIS prikupili od drugih izvora umesto što grade Nacionalni stadion, ionako naša fudbalska reprezentacija ne vredi ništa“, ističe Jorgić.

„Ruska strana najviše novca bi mogla dobiti od Srbije, prodaja zlata moguće rešenje“

Vladan Pavlović iz Ipopema Securities kaže da ova nova epizoda oko NIS-a liči na još jedan krug odugovlačenja.

„Ruska strana, ako zaista ima nameru da proda svoj deo, najveću cenu može dobiti upravo od Vlade Srbije. NIS realno ne vredi puno, jer je pod rizikom bankrotstva. Iz tog razloga pregovaračka moć Rusije je najjača u odnosu na Srbiju, a ne u odnosu na neku treću stranu. Niko osim Srbije nema interesa da žuri po pitanju kupovine“, ukazuje Pavlović.

Koja je cena koju će zahtevati od Srbije, zavisi od njihove subjektivne procene interesa, ističe Pavlović i dodaje da se može kretati u rasponu od dve do četiri milijardi evra.

„Od drugih kupaca takav raspon teško da mogu postići“, naglašava Pavlović.

Ističe da će Srbija svakako platiti paprenu cenu, ali je, dodaje, ona ipak manja od toga da nam se desi kolaps ekonomije zbog nestašice derivata.

Pavlović smatra da država pod „specijalnom operacijom“ verovatno podrazumeva nacionalizaciju, kroz specijalni zakon ili uredbu.

„Novca u budžetu za otplatu NIS-a nema, moramo se zadužiti – možda umesto toga možemo prodati zlato koje je sada na istorijskom maksimumu i tako obezbediti sredstva. Došlo bi do pada deviznih rezervi, ali one su ionako velike“, smatra Pavlović.

U naredna tri meseca, kada dođe do isteka američkog zahteva da Srbija reši situaciju u NIS-u, Pavlović očekuje prodaju kompletnog ruskog dela ako za to postoji dozvola OFAC-a.

„I to po paprenoj ceni nama ili potez iznuđene nacionalizacije koji se neće tako zvati, već će biti odeven u ruho privremene uprave uz klauzulu o skidanju iste kada se rat u Ukrajini završi“, ukazuje Pavlović.

„Da ruska strana ne želi da proda vlasnički udeo u NIS-u, odavno poznato“

Na pitanje zašto Srbija nije ruski izbor za vlasnika NIS-a, glavni broker u kompaniji Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe da ruska strana ne želi da proda svoj vlasnički udeo u NIS-u, što je odavno poznato, a ako bude primorana, najradije bi tu transakciju obavila sa nekom trećom stranom, uz ugovorene izvesne obaveze.

„Da je u pitanju čista tržišna transakcija i da je cilj maksimizacija cene, pozvali bi se svi potencijalni kupci da dostave ponudu i postupak bi lako bio završen. Dakle, srpska strana je isključena kao potencijalni kupac, jer ne može da obezbedi taj ‘netržišni’ uslov transakcije kakvu Rusi žele“, smatra Gujaničić.

Kada je reč o vrednosti NIS-a, Gujaničić dodaje da je teško precizno odrediti koliko NIS trenutno vredi, s obzirom na to da više nije na berzi.

„Jedino što je izvesno jeste da bi eventualna kupoprodajna transakcija morala da bude veća od njegove tržišne cene iz januara, kada je još bio kotiran (oko milijardu evra). U nekim idealnim tenderskim uslovima, moguće je da bi cena bila 2-3 puta veća od spomenute vrednosti“, ukazuje Gujaničić.

Gujaničić nije želeo da komentariše navode o ‘specijalnoj operaciji’, a kada je reč o obezbeđivanju novca za NIS, ističe da je NIS izuzetno važan za srpsku privredu i da bi država morala da nađe sredstva za otkup akcija ukoliko do njega dođe.

„Relativno jednostavno se ta sredstva mogu prikupiti zaduživanjem na međunarodnom tržištu kapitala“, navodi Gujaničić.

Takođe smatra da tehnika obezbeđivanja sredstava nije toliko važan aspekt, s obzirom na to da su sankcije uvedene pre više od mesec dana i da je država imala dovoljno vremena da obezbedi likvidnost za ove svrhe.

„Jedino što je izvesno jeste da je NIS toliko bitan za našu privredu i građane da je gotovo izvesno da ovaj problem mora biti rešen“, zaključuje Gujaničić.