Infrastrukturni fondovi i dalje će, zbog rizika, zaobilaziti nova tržišta u srednjoj i istočnoj Evropi, a povoljne prilike za ulaganja u taj region iskoristiće investicioni i drugi fondovi. Broj specijalizovanih infrastrukturnih fondova koji ulažu u evropsko tržište poslednjih godina se, inače, učetvorostručio, navodi u istraživanju konsultantsko revizorska kompanija Diloit, a prenosi agencija Onasa.
Infrastrukturni fondovi i dalje će, zbog rizika, zaobilaziti nova tržišta u srednjoj i istočnoj Evropi, a povoljne prilike za ulaganja u taj region iskoristiće investicioni i drugi fondovi. Broj specijalizovanih infrastrukturnih fondova koji ulažu u evropsko tržište poslednjih godina se, inače, učetvorostručio, navodi u istraživanju konsultantsko revizorska kompanija Diloit, a prenosi agencija Onasa. Vrednost investicija tih fondova porasla je, kako se ističe, sa jedne milijarde funti u 2003. na 22 milijarde funti u 2006. godini. Gotovo polovina, 48 odsto, aktivnosti spajanja i pripajanja na evropskom infrastrukturnom tržištu odvija se u Velikoj Britaniji, dok se na srednju i istočnu Evropu odnosi tek pet odsto. Zbog raznih ograničenja, mali broj investitora uopšte sme da ulaže u zemlje koje ne pripadaju evrozoni, a investicije ograničavaju i faktori kao što su politička (ne)stabilnost i zrelost institucija ključnih za eliminisanje rizika, ističe se u saopštenju kancelarije Diloita u Sarajevu. Infrastrukturni fondovi uglavnom ulažu u tradicionalnu imovinu, poput vazdušnih i pomorskih luka, komunalnu infrastrukturu i autoputeve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
