Direktne strane investicije biće udvostručene

Ova procena zasnovana je na rezultatima istraživanja koje je sproveo Sektor za strateške analize Unikredit grupe. Zaključeno je takođe da bi banke trebalo da pruže adekvatan odgovor na rastuće potrebe klijenata, s obzirom na to da je region CIE i dalje u velikoj meri zavisan od bankarskih kredita. Analitičari ukazuju na to da finansiranje malih i srednjih preduzeća i trgovine, kao i kreditiranje potrošnje, zahtevaju trenutno delovanje i to uprkos činjenici da su pokazatelji konkurentnosti već na višem nivou od sličnih parametara u Latinskoj Americi.

– Kriza u Evropskoj monetarnoj uniji (EMU) nije uticala na dugoročni potencijal CIE. Priča o ekonomskoj konvergenciji i dalje je aktuelna, zahvaljujući potrebi za poboljšanjem regionalne infrastrukture i institucionalnog okruženja. Ilustracije radi, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika još uvek je na nivou od oko jedne trećine u odnosu na BDP u evrozoni. Činjenica je da zemlje CIE raspolažu značajnim potencijalom za rast, a poboljšanje pokazatelja konkurentnosti, koji su već na višem nivou od pokazatelja u Latinskoj Americi, samo će osnažiti rast u ovom regionu – kaže Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije Unikredita za region CIE.

Kada je reč o uslovima poslovanja, vidljive su značajne razlike između zemalja, pri čemu baltičke zemlje, Slovenija i Slovačka imaju najpovoljnije okruženje. Prema istraživanju Svetske banke, čini se da je obezbeđivanje kredita relativno jednostavno, dok ostali kriterijumi, kao što su izgradnja i rešavanje problema nelikvidnosti, zahtevaju više opreza. Ulazak mnogih zemalja iz regiona CIE u Evropsku uniju i EMU, koji će uslediti u narednom periodu, trebalo bi da bude dodatni impuls za poboljšanje poslovnog okruženja. Đani Franko Papa prognozira da će nakon zatišja (zbog destimulativnog poslovnog okruženja) uslediti oporavak direktnih stranih investicija, koje će se do 2020. godine čak i udvostručiti. U poređenju sa prethodnim periodom, nove investicije će se sastojati od održivijih projekata. Osim toga, spoljna trgovina će i dalje biti glavni pokretač ekonomskog rasta u zemljama regiona CIE, dok će Nemačka, Rusija, Italija, Kina i Holandija biti pet glavnih trgovinskih partnera. S druge strane, bliske veze sa Zapadnom Evropom će za neke od zemalja regiona CIE predstavljati svojevrsni izvor ranjivosti.

Analitičari Unikredita ukazuju i na to da će kao rezultat rasta tražnje porasti i kreditna aktivnost. Aurelio Makario, direktor Strateškog planiranja u Unikredit grupi, ističe pozivajući se na podatke Instituta za međunarodne finansije, da je u prva tri meseca 2013. registrovana veća spremnost za kreditiranje.

– Očekuje se da će kreditiranje preduzeća nadmašiti kreditiranje potrošnje i da će u periodu od 2013. do 2015. godine dostići prosečnu stopu rasta u Jugoistočnoj Evropi od 7,1 odsto, dok bi u periodu od 2016. do 2020. stopa rasta mogla da dostigne nivo od 9,6 odsto. Posmatrano na duži rok, procenjuje se da će kreditiranje potrošnje, kao i stambeni krediti, zabeležiti rast. Kad je reč o Turskoj i Rusiji, procenjujemo da će ukupni rast kreditiranja stanovništva nadmašiti dinamiku kreditiranja preduzeća – kaže Makario.

Polazeći od velikog značaja malih i srednjih preduzeća za ukupni privredni razvoj regiona CIE, Makario sugeriše da taj segment privređivanja bude jedna od ključnih tačaka bankarskog finansiranja. „Finansiranje putem subvencija EU i princip sufinansiranja pokazali su se veoma efikasnim u osiguravanju likvidnosti jer su mala i srednja preduzeća takođe jedan od najrizičnijih segmenata“, dodao je. U periodu od 2007. do 2013. godine iz strukturnih fondova EU u region CIE usmereno je 180 milijardi evra, koliko bi se moglo očekivati i u narednom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine. Kako se sredstvima iz evropskih fondova finansira od 50 do 85 odsto vrednosti projekta, poslovne banke igraju ključnu ulogu u osiguravanju dodatnih sredstava. Pored toga, Svetska banka, EIB i EBRD obavezale su se da će osigurati dodatnih 30 milijardi evra kako bi se stimulisao privredni rast u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Na listi prioriteta naći će se mala i srednja preduzeća, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i inovacije. Na kraju, privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi će se ubrzati zahvaljujući povećanju domaće konkurentnosti, čiju će dinamiku još jednom odrediti saradnja između regulatora, međunarodnih finansijskih institucija i banaka.

Kreditni potencijal

U Evropskoj monetarnoj uniji krediti preduzećima činili su u proseku 48 odsto BDP-a. Posmatrano pojedinačno po zemljama, statistička slika ovako izgleda: u Poljskoj krediti odobreni preduzećima činili su 16 odsto BDP-a, u Češkoj – 22 odsto, u Rusiji – 28 odsto, a u Turskoj – 31 odsto. Kad je reč o stambenim kreditima odobrenim stanovništvu, oni su na nivou EMU činili u proseku 40 odsto BDP-a, dok su u Rusiji iznosili skromnih tri odsto, a u Turskoj – šest odsto. Situacija je nešto povoljnija u Poljskoj i Češkoj, gde su stambeni krediti činili 20, odnosno 21 odsto BDP-a. Uprkos tome, analitičari Unikredita ističu da se potencijal u poslovanju sa stanovništvom ne sme posmatrati isključivo iz ugla kreditnih mogućnosti, već i kroz privlačenje depozita i korišćenje bankarskih usluga, a oba ova segmenta su manje izražena nego u Zapadnoj Evropi.