Dobra cena, ali privremeno rešenje

Vlada Srbije je tako dala saglasnost Republičkoj direkciji za robne rezerve da od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kupi do 10.000 tovnih svinja, ali i da izvrši naturalnu razmenu 15.000 tona merkantilnog kukuruza za tovne svinje i to 11 kilograma kukuruza za prvu klasu, 10 kilograma za drugu i devet kilograma za treću klasu. Ove mere, kako napominju u Vladi, donete su kako bi se rešila teška ekonomska situacija u kojoj su se našli primarni proizvođači tovnih svinja.

Poljoprivrednika Dragoslava Vučkovića vest o ovoj odluci Vlade zatiče u poslu. „Nisam video šta su odlučili. Ako jesu, onda je to bolje neg što je bilo“, kaže Vučković za Danas. Pita nas da li to znači da će da plate u kešu ili samo u kukuruzu. „Ako je u kukuruzu, šta nam to znači“, napominje on.

Iako je bolje nego što je bilo, Vučković ne veruje da će ovaj otkup s dobrom cenom trajno da reši problem srpske poljoprivrede, pre svega, svinjarstva.

– 'Di možemo mi da budemo konkurentni sa našim cenama. Mi kupujemo prasiće koji se hrane pravom sojinom sačmom, a ne modifikovanom koju jedu oni prasići koje uvozimo iz EU – ističe Vučković.

On se pita i da li će, ko i kako utvrditi šta je to prva klasa. „Da li je isto moje prase koje sam kupio sa farme, koje je kvalitet u odnosu na neko drugo. Kako će da naprave razliku pri otkupu. Nikako“, napominje Vučković i dodaje da treba zabraniti uvoz i ceniti ono što imamo, onoliko koliko EU ceni ono što je njihovo.

Voja Stanković iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da je država dala „dobru cenu“ koja bi trebalo da pokrije troškove farmera.

– U žargonu se kaže da od svinja može svinjski dobro da se zaradi, ali isto tako 'svinjski dobro' i da se izgubi. Sa ovom cenom farmeri će pokriti troškove i ovo je jedina solucija, da im se plati u kešu, a ne kao što je to bilo ranijih godina u kukuruzu – kaže Stanković. On ističe da je poslednje dve godine proizvedeno 8,3 miliona tona (2013), odnosno osam miliona tona kukuruza što je sasvim dovoljno i samim tim ponuda države poljoprivrednicima da im u naturi plati tovne svinje nije bila dobra.

Stanković napominje da bi sve ovo trebalo da bude za nauk resornom Ministarstvu da se ne treba igrati i da pre svake odluke o uvozu i ceni treba sagledati bilanse domaće proizvodnje.

– Samo prošle godine i u prva dva meseca ove Srbija je uvezla 330.000 tovnih svinja i čak 21.000 tonu svinjskog mesa u raznim oblicima, što je ukupno 140 miliona dolara – napominje naš sagovornik. Stanković kaže da ovakve avanture ne bi trebalo da se ponavljaju i da tržište Srbije ne bi smelo više nikada da bude ugroženo zbog uvoza. Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz tovljenika iz Evrope je 2014. više nego dupliran u odnosu na godinu pre.

Početkom ovog meseca poljoprivredni proizvođači su najpre zatražili od nadležnih da što pre preduzmu hitne mere za rešavanje problema u otkupu svinja, najavljujući pritom proteste ukoliko država ne bude reagovala. Oni su tada tražili i zabranu uvoza, ograničenje marži, ali i izmenu pravilnika o korišćenju i prometu mesa.