E-servisi – trend ili potreba

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Organi državne uprave su u poslednjih 15 godina donosili više strategija razvoja e-uprave i sproveli više projekata. Sa žaljenjem se mora reći da rezultat ovih napora nije dovoljan, kao i da je korist za građane, privredu, pa i samu državu, uz časne izuzetke, nedovoljna.

Ako smo kao država i društvo rešili da napravimo povoljnu životnu i poslovnu klimu, u kojoj bi građani, preduzetnici i investitori, na najefikasniji i najekonomičniji način ostvarivali prava i izvršavali obaveze, onda je neophodno da se, jednom i konačno napravi državni konsenzus, donese jedinstvena strategija i počne sa sprovođenjem e-uprave.

Šta to znači u realnom životu? Do pre nekoliko godina uvođenje elektronskih servisa bilo je ograničeno dvostruko: nedostatkom jasne želje i namere kreatora funkcionisanja javne uprave, ali i samim informacionim tehnologijama, koje su bile teže dostupne, skupe i zahtevale su dugotrajne projekte sa sporim povratom investicija.

Ova druga prepreka je otklonjena u velikoj meri jer su tehnologije postale dostupne, prijemčive i relativno brzo isplative. Postavlja se pitanje zašto nam to i dalje nije dostupno, kada je javni sektor u pitanju. Problem nije u tehnologiji, već u onima koji kreiraju javnu upravu, a čega možda nisu ni sami svesni.

Primer je uvođenje elektronskih građevinskih dozvola. Benefiti ovog projekta do kojeg možda ne bi došlo da nije bilo upornosti NALED-a da e-dozvole uđu u Zakon o planiranju i izgradnji, biće značajni i pomoći će građanima, investitorima i državi u povećanju efikasnosti i transparentnosti, smanjenju troškova i birokratije.

Sa stanovišta tehnologije, ovaj projekat spada u srednje kompleksne i trajaće svega nekoliko meseci. Međutim samo donošenje strategije, pa onda zakona i pratećih propisa, koji regulišu ovu oblast je trajalo više godina. NALED sada radi s Vladom da što pre dobijemo zakon o elektronskom poslovanju koji će, između ostalog, poštedeti privredu obaveze čuvanja poslovne dokumentacije na papiru i izjednačiti elektronski i papirni dokument.

Odgovor na pitanje, zašto javna uprava i zakonodavstvo ne prati mogućnosti modernih tehnologija je svakako pitanje za širu raspravu i nije joj mesto u ovom tekstu, ali hajde da pogledamo ovo iz jednog potpuno drugog ugla.

Forbes je nedavno objavio da će u narednih nekoliko godina 30 odsto radne snage u državnoj upravi otići u penziju, dok će do 2030. čak 75 odsto radne snage činiti pripadnici takozvane Millennials generacije. To su naša deca, klinci rođeni u digitalnom dobu, koji razumeju mobilne uređaje, smart telefone, socijalne mreže, cloud tehnologije, a teško im je objasniti zašto je važan „papir i pečat“ i kako da to bude sredstvo komunikacije u 21. veku. Da li možemo da zamislimo, kako će se oni snaći na šalterima i u dugim redovima, bilo kao korisnici usluga ili kao državni činovnici.

Tehnologija ne može da reši sve izazove sama po sebi, ona nije „srebrni metak“ e-uprave. Ali, ona jeste alat koji država mora da iskoristi u svoju korist i korist građana i privrede.

Za Srbiju je neophodno da napravi jedinstvenu, modernu i održivu strategiju razvoja elektronskih servisa, zašto ne razmišljati i o tzv. Government cloud-u Srbije, koji bi bio jedinstvena platforma za razvoj i korišćenje elektronskih servisa.

Hajde da iskoristimo moderne tehnologije i inovacije u korist građana, privrede i same javne uprave. Siguran sam da bi ovo dovelo do povećanja zadovoljstva građana i značajno poboljšalo poslovno okruženje u Srbiji, privuklo investitore i na kraju poboljšalo život u Srbiji.

Autor je generalni direktor SAP West Balkans i član UO NALED-a