EBRD planira da uloži 500 miliona evra u Srbiju

Ona je na jučeranjem predstavljanju Srbije na godišnjoj skupštini EBRD u Zagrebu izjavila da je od početka ove godine EBRD u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra i da je plan da do kraja ove godine bude premašen rekor u finansiranju ostvaren 2009. od 425 miliona evra.

– Pregovara se o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra – rekla je Gacekova.

Na veoma posećenoj promociji finansijske mogućnosti i potencijale Srbije za investiranje učestvovali suministarka finansija Diana Dragutinović, državni sekretar u ministarstvu ekonomije Dragijana Radonjić Petrović, direktorka u EBRD Gacek, kao i predstavnici banaka i privrede.

Glavni ekonomist Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof izjavio je danas u Zagrebu da moraju biti smanjeni krediti u stranoj valuti i zavisnost od inostranog kapitala jer su u globalnoj ekonomskoj krizi to bili faktori koji su najnepovoljnije uticali na privrede zemalja regiona.

Na konferenciji za novinare Berglof je izneo prognoze EBRD o privrednim kretanjima u zemljama u kojima EBRD posluje.

– Kriza je razgolitila dvostruku ranjivost regiona, nastalu zbog preteranog oslanjanja na strani kapital i preteranog korištenja zajmova u stranim valutama. S oporavkom u regionu, važno je hitno rešavanje tih ranjivosti, s novim pogledom i pristupom koji spaja znanje i stručnost ključnih učesnika – vlada, međunarodnih financijskih institucija, banaka i drugih zainteresovanih – izjavio je Berglof.

Na dvodnevnoj godišnjoj skupštini EBRD okupilo se preko 2.000 učesnika iz 63 zemlje, među njima i iz Srbije.

U radu konferencije osim ministarke finansija Srbije Diana Dragutinović učestvovali sui potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić Petrović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije za obnovljive izvore Dejan Stojadinović, gradonačenik Beograda Dragan Đilas.

EBRD je objavila da će Srbija, zajedno sa Makedonijom u ovoj godini zabeležiti najvišu stopu rasta ukupnog društvenog proizvoda (BDP) u regionu.

Očekivana godišnja stopa ekonomskog rasta Srbije će, po EBRD, biti manja za 0,3 odsto nego procena sa početka godine, na 2,1 odsto, dok je Makedoniji predviđen rast od 2,2 odsto.

EBRD je novu procenu stope rasta BDP u jugoistočnoj Evropi snizila za jedan odsto, odnosno na 1,2 odsto jer je prvim mesecima 2010. bilo malo potvrda održivog ekonomskog oporavka.

U raspravama i panel-diskusijama učesnici su pokušali da odgovore kako ubrzati oporavak finansijskog tržišta i kako nacionalne ekonomije što brže mogu izići iz krize i ojačati domaća tržišta kapitala.

Svoj doprinos EBRD će davati kroz operacije finansiranja u lokalnoj valuti, tehničku saradnju, ulaganje u deonice radi jačanja lokalne baze investitora, a naročito kroz podršku penzionim fondovima i sektora osiguranja.

EBRD će u toj inicijativi delovati zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom komisijom.

Deoničari EBRD odlučili su da osnovni kapital banke bude povećan sa sadašnjih 20 na 30 milijardi evra u narednih pet godina, kako bi se i dalje moglo intenzivno ulagati u region i obezbediti što brži oporavak regionalnih privreda.

– U regionu jugoistočne Evropedve najbitnije zemlje su Srbija i Hrvatska, a delotvorni odnosi Beograda i Zagreba su ključ stabilnosti celog Balkana – izjavio je Tanjugu potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić na kraju godišnje konferencije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je juče i danas održavana u Zagrebu.

– Naše dve zemlje što širom saradnjom mogu da doprinesu da jugoistočna Evropa bude stabilna i da ima ekonomski napredak – rekao je Đelić koji je ocenio da je skup u Zagrebu ispunio njegova očekivanja iz više razloga.

On se tokom boravka u Zagrebu sastao i sa Olijem Renom, prvi put u ulozi evropskog komesara za ekonomiju i finansije.

– Dogovorili smo se da ćemo sredinom juna u Briselu potpisati makrofinansijsku podršku EU u iznosu od 200 miliona evra za naš budžet – najavio je Đelić.

Kao jedan od razloga zašto je skup u Zgrebu ispunio njegova očekivanja Đelić je naveo to što je EBRD dobila 50 odsto veći kapital, što znači da će biti u stanju da pod njihovim uslovima, koji su bolji od komercijalnih, finansira veći broj projekata u Srbiji.

– To je dobro za EBRD, za zemlje u tranziciji i za samu Srbiju – rekao je Đelić.

– Drugi razlog je što smo na sastancima s predsednikom EBRD, ali i njihovim specijalistima imali mogućnost da razmotrimo naše sektorske politike i znamo da ćemo dobitipodršku EBRD ne samo za dalji razvoj infrastrukture, nego da ćemo imati nove projekte i u domenu agrobiznisa i tehnologije – kazao je.

Treći razlog Đelić vidi u tome što je konferencija omogućila seriju brojnih kontakata s drugim učesnicima, a premijeru Cvetkoviću omogućila da razgovara sa premijerima svih zemljama jugositočne Evrope.

Kao jedan od uspeha naveo je i predstavljanje Srbije koje je bilo jedno od najposećenijih.

– Prošle sedmice je 'Fajnenšel Tajms', koji je neka vrsta Biblije poslovnih krugova u svetu, imao dodatak o Srbiji koji je bio izrazito pozitivan. Činjenica da su napisali da je Srbija stabilna i da daje veoma pozitivne uslove za investiranje, daje dodatno ohrabrenje za rad. U Srbiji će to zvučati i provokativno i paradoksalno, jer znamo koliko se teško živi u našoj zemlji, ali Srbija je imala bolje performanse nego mnoge druge zemlje u tranziciji i privlači više investicija od drugih – naveo je potpredsednik Vlade.

On je podsetio da je prema statističkim podacima recesija u Srbiji u prvom kvartalu godine završena, izražavajući očekivanje da će na kraju godine doći doodređenog poboljšanja u kupovnoj moći, dok će sledeće godine biti novih radnih mesta kroz investicioni ciklus.

Govoreći o mnogobrojnim kontakltima koje su on i premijer Cvetković imali u ova dva dana, Đelić je rekao de je na nivou vlada dogovoreno intenziviranje kontakata.

– Dva predsednika imali su seriju veoma uspešnih razgovora. Vreme je da imamo mnogo intenzivniju saradnju Hrvatske i Srbije. Osim što smo upućeni jedni na druge, to je i zato što se, kad se normalizuje politička situacija, vidi velika strukturalna komplementarnost naših ekonomija i što, iako je Hrvatska bliža EU od nas, imamo veoma slične probleme.

Đelić je tokom trodnevnog boravka u Zagrebu imao niz susreta s ministrima, bankarima i onima koji vode fondove, kao i sa hrvatskim zvaničnicima – ministrom nauke i obrazovanja Radovanom Fuksom, šefom diplomatije Gordanom Jandrokovićem, ministrom finansija Ivanom Šukerom o paketu mera koje će uskoro usvojiti hrvatska vlada, potpredsednikom Hrvatskog sabora Nevenom Mimicom i glavnim pregovaračem s EU Vladimirom Drobnjakom.

Uz podsećanja da je hrvatska vlada na organizaciju skupa potrošila dva miliona evra, neki mediji su dali i kratku vest o protestu ekologista i antiglobalista koji je pod motom „Ugalj? Ne, hvala“ održan blizu mesta održavanja skupštine EBRD u Zagrebu.