Moramo se zajednički boriti, jer radnici su i bukvalno robovi kod poslodavaca, što je najbolji povod da pružimo otpor. Dosegli smo dno, manje su nam plate nego u Albaniji, tri puta manje zarađujemo nego Hrvati, dosta je bilo bruke i javašluka, reči su predsednika Samostalnog sindikata opštine Bor Dragiše Trujkića izrečene na skorašnjem protestu radnika i penzionera Srbije u Boru. Nije nimalo čudno što je protest protiv predloženih izmena i dopuna zakona o PIO, održan baš u Boru pošto je ovaj rudarski grad poslednjih godina, dobio imidž grada poznatog po štrajkovima.
– Nijedna vlast u Boru, a bilo ih je dosta, nije prošla bez bar desetak štrajkova i protesta, a neke od promena van redovnih izbora inicirali smo mi iz sindikata, kaže predsednik Samostalnog sindikata opštine Bor Dragiša Trujkić, koji je na toj funkciji od 2003. godine. – Uspeli smo da otrgnemo sindikat iz kandži politike i sindikat nije kao ranije, kada je Bor važio za „crveni“ grad jedna od poluga vlasti.
– Ono što je pozitivan efekat jeste činjenica da je sindikat konačno izborio svoju stolicu u opštinskom parlamentu. Aktivno učestvujemo u sednicama, iako nemamo pravo glasa, ali možemo da iznesemo svoje stavove, priča Trujkić.
U majdanpečkoj opštini se retko štrajkuje. Protesta je bilo – zbog prodaje RTB Bor rumunskom Kupromu, blokada autoputa zajedno sa borskim rudarima, ali klasični štrajkovi su u ovoj sredini retkost.
– Štrajk je za nas poslednja mera koju primenjujemo u pokušajima da poslodavca navedemo na razgovor. Doduše i svest radnika možda nije kao kod kolega u Boru. Postoji strah od gubitka radnog mesta, strah da uđu u štrajk i time možda oteraju svoje preduzeće u stečaj, pa ostanu bez posla, objašnjava Dejan Matejević, poverenik Samostalnog sindikata za Majdanpek, Negotin i Kladovo.
Kako navodi Matejević, situacija u Negotinu i Kladovu sa aspekta sindikata, još je gora nego u Majdanpeku. Veći je broj nezaposlenih, malo je svetlih primera dobre privatizacije.
– Ono što je dobro u Majdanpeku jeste činjenica da Rudnik bakra dobro radi, krenulo je i zapošljavanje određenog broja mladih ljudi u proizvodnji. Nabavlja se nova mehanizacija i sve to zajedno obećava da se nešto menja nabolje, smatra Matejević koji saradnju sa centralom ocenjuje odličnom ocenom i ilustruje pričom o privatizaciji „Zlatare Majdanpek“.
– Savez samostalnih sindikata Srbije uključio se u pregovore vezane za majdanpečku Zlataru u Agenciji za privatizaciju i pomogao da se raskine kupoprodajni ugovor sa kupcem koga smo smatrali neadekvatnim, što se posle i potvrdilo, kaže za naš list Dejan Matejević.
Dobra iskustva u saradnji sa Većem SSSS imaju i borski sindikalci:
– Mi smo malo oštriji nego metode koje primenjuje centrala, ali u principu oni podržavaju sve ono što radimo jer nas pre svega vodi interes radnika i ljudi koji ovde žive, rekao nam je Dragiša Trujkić.
I pored najbolje volje da se ovde čuje i glas radnika štrajkača, namera nam nije uspela. Radnici nekoliko preduzeća nisu hteli „da se slikaju ili da pričaju za novine“, čak ni anonimno. Prisetivši se objašnjenja Matejevića o tome što štrajkova nema jasno je zašto neće. Svaki drugi komentar je izlišan.
Neki jedu kupus, a neki meso
– U Boru je oko sedam hiljada nezaposlenih na evidenciji NSZ, a bar još toliko nije evidentirano. Promene Zakona o stečaju dovele su i do toga da firma preko noći ode u stečaj, nema stečajnog upravnika i nekadašnji zaposleni nemaju kome da daju da im zaključi radne knjižice, da bi dalje mogli da ostvaruju svoja prava. Prosečna zarada je solidna, ako se posmatra statistički, ali narodski rečeno to je „sarma“. S tim što neki jedu kupus, a neki meso, jer na iznos prosečne zarade i te kako utiču plate onih u državnim institucijama i firmama, komentariše socijalnu sliku Bora sindikalac Trujkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
