„Borovčanin samo jedno novo ime na sve dužoj listi“: Direktor preduzeća Ekspo odlazi dok radovi kasne, a izvršenje budžeta teče sporo

Manje od godinu i po dana od roka za završetak radova za Ekspo izložbu u Beogradu, to preduzeće ostalo je bez direktora.

Naime, Dušan Borovčanin podneo je ostavku na tu poziciju, ali je ostao deo Ekspo tima, dok je na njegovu poziciju došao Danilo Jerinić.

Međutim, ostavka Borovčanina prošla je bez adekvatnog objašnjenja zbog čega glavni čovek ovako velikog infrastrukturnog projekta „napušta brod“ u trenutku neizvesnosti da li će svi radovi biti gotovi do kraja 2026. godine.

Podsetimo, državni zvaničnici ranije su već pominjali da radovi kasne, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da se radi o četiri meseca zakašnjenja.

Nije poznato da li su radovi u međuvremenu ubrzani i kakva je situacija sa rokovima sada, ali vest o ostavci direktora nije obećavajuća.

Dodatno, nisu obećavajući ni podaci o izvršenju budžeta za projekte za i u vezi sa Ekspo izložbom.

Prema podacima koje objavljuje Ministarstvo finansija, za pola godine, odnosno do kraja juna, za Ekspo je izvršenje na 31,06 odsto. Dakle, za šest meseci isplaćeno je manje od trećine sredstava predviđenih u budžetu za ovu godinu. Prošle godine, u istom periodu za Ekspo je bilo izvršeno 86,08 odsto budžeta.

Još slabije prolazno vreme ima Nacionalni stadion, gde je za pola godine izvršeno svega 0,21 odsto, dok je prošle godine za isto vreme bilo izvršeno 15.21 odsto.

Za projekte u sklopu Ekspo ove godine je predviđeno 46 milijardi dinara, dok je za Nacionalni stadion sa pratećim sadržajima predviđeno 18,5 milijardi.

Profesor na Fakultetu organizacionih nauka Vladimir Obradović navodi za Danas da u Srbiji, za razliku od, na primer, Crne Gore i Hrvatske, nije zakonski uređeno ko može da bude rukovodilac projekta.

„Tako projektom od nekoliko miliona, pa čak i milijardi evra, može da upravlja osoba bez ikakvog iskustva i obrazovanja. Dovoljno je da je partijski poslušnik“, ukazuje on.

Kako naglašava, zato su rezultati takvi da projekti kasne i probijaju budžete.

„Kvalitet izvedenih radova je ispod svakog kriterijuma, pa naprednjačka vlast mora da menja zakone, uredbe i pravilnike da bi prikrila stanje – da su projekti završeni i kada nisu, da su bezbedni i kada nisu…“, upozorava Obradović.

On podseća da ne može da se oceni da li i zašto projekti kasne i povlače manje ili više sredstava iz budžeta, kada ne postoji javno dostupni plan projekta, na osnovu koga bi se moglo utvrditi da li postoje i kolika su odstupanja u realizaciji.

„Podsetiću da su za projekat rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Subotice, u okviru kojeg se dogodila velika tragedija i koji još nije pušten u rad, rokovi i budžeti utvrđivani ‘u hodu’, prema instrukcijama iz kabineta predsednika“, navodi Obradović.

Sve se, tvrdi naš sagovornik, određuje na jednom mestu.

„‘Vrhovni vođa svih projekata’, titula koja ne postoji ni u jednoj metodologiji, već samo u srpskoj realnosti, određuje kada će projekat početi, kada će biti proglašen završenim i koliko će koštati, bez obzira na realne troškove“, upozorava.

On dodaje da suštinski nije ni bitno ko je na toj funkciji.

„Bivši, sadašnji ili budući direktor Ekspoa za Ekspo se pita koliko i Macut za rad Vlade — nebitni su. Sve dok ne dođe do suđenja“, zaključuje Obradović.

Ekonomista Saša Đogović za Danas navodi da kašnjenje radova imamo zbog više faktora.

„Jedan od faktora je to što nije bilo dobre pripreme, odnosno plana sprovođenja tih aktivnosti i vrlo verovatno se tokom ulaska u te radove došlo do nekih novih momenata koji su ih usporavali. Moguće je da jednim delom imamo i nedostatak finansijskih sredstava, pa je novac umesto na Nacionalni stadion išao na radove za Ekspo. Stadion nije deo Ekspa, njega je Vlada tu samo pridodala“, objašnjava on.

Đogović ukazuje i na faktor korupcije.

„Očigledno se išlo megalomanski. I zbog endemske korupcije koja vlada u našoj zemlji, logično je sumnjati da se kroz tako megalomanske projekte ostvaruju i iza scene određeni profiti. Takvi projekti se uglavnom i služe u ambijentu sistemske korupcije, koja postoji kod nas“, upozorava on.

Naš sagovornik podseća da se u ove radove krenulo bez dobre pripreme i plana.

„Bilo bi dobro da je urađena studija ekonomske opravdanosti, pa da se išlo na neku koncesiju pa da se krene na pripremu terena, ispitivanje i sve ostalo. Mi smo sve faze preskočili i po dekretu je došlo da se pravi stadion i po o-ruk sistemu. Takav sistem gotovo uvek iziskuje kašnjenja i dodatne troškove“, tvrdi Đogović.

Kada nemate jasnu pripremu i radi se „iza scene“, kako ukazuje, onda imate ovakve rezultate.

„Te rezultate ćemo na kraju plaćati svi mi poreski obveznici kroz vraćanje dugova, pošto će se sve to najvećim delom finansirati zaduživanjem“, navodi Đogović.

Što se tiče niskog procenta izvršenja, on podseća da se uglavnom isplate vrše u poslednjem mesecu godine.

„Isplate se vrše krajem tekuće poslovne godine, ali samo povlačenje sredstava ne znači da je budžet u problemu, već da je problem u samom planiranju izgradnje. Pravu vrednost videćemo kada to sve bude isplaćeno iz budžeta, onda će se videti pravo stanje stvari“, zaključuje Đogović.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas kaže da je ovo samo nastavak neslavnog niza.

„Bivši direktor Borovčanin je samo jedno novo ime na sve dužoj listi, da citiram predsednika: ‘nema tog majčinog sina koji sad hoće nešto da potpiše'“, naglašava on.

Ipak, Dašić dodaje da je ovo bilo očekivano.

„Ovo je jedini logičan ishod ovog naprednog ‘EXPOrimenta’, gde se na čelo najznačajnijeg i najskupljeg projekta u Srbiji postavlja tridesetogodišnja osoba bez potrebnih kvalifikacija, iskustva i referenci da upravlja takvim kompleksnim projektom. I onda se svi iznenadimo što radovi kasne ili se ne izvode uz potrebnu dokumentaciju, zbog čega treba doneti još jedan Lex Specialis na već postojeći Lex Specialis“, ukazuje on.

Naš sagovornik naglašava da za smenu Borovčanina ima puno argumenata.

„Sa logičke strane, koja je inače u potpunosti neprimenljiva na modus operandi naprednjačkog sistema, ovakvo kašnjenje radova po skoro svim pozicijama i sve veći problemi sa potpisivanjem ugovora za izgradnju Prirodnjačkog muzeja, Akvarijuma, Panoramskog točka, pa čak i faze III paviljona, bi bili dovoljni za smenu“, objašnjava on.

Dašić ostavlja otvorenu i mogućnost da je, sada već bivši direktor, načinio „drugačiju vrstu greške“.

„Sa one druge strane, u iskrivljenom ogledalu ugradnje, moguće je da je čak i jedan tridesetogodišnjak, bez potrebnih kvalifikacija, iskustva i referenci, shvatio da ovaj projekat ne vodi nigde, pa je rekao ili učinio nešto što nije bilo po volji glavnom arhitekti i neimaru Republike Srbije, pa je neki još poslušniji morao da preuzme ulogu u ovoj Ekspo predstavi – ‘Carevo novo odelo'“, navodi on.

Međutim, kako kaže, činjenica da ostao u Ekspo timu, i da je i dalje zakonski zastupnik u APR-u, pokazuje da zapletima nije kraj i da možemo očekivati još zanimljivosti.

„Pogotovo što Međunarodna organizacjia za izložbe (BIE), nakon posete Beogradu sredinom juna ove godine, nije imala uobičajenu ceremoniju svečanog potpisivanja kompletnog sporazuma, najverovatnije iz gorenavedenih razloga kašnjenja radova, nepotpisanih ugovora i sve većeg pritiska na moguće koruptivne elemente, što čini neizvesnom budućnost Ekspo 2027“, zaključuje Dašić.