Foto M.Pudar/Danas
Elektroprivreda Srbije (EPS) konačno je počela da rešava višedecenijski problem letećeg pepela, čije deponije EPS koštaju milijarde dinara, zauzimaju dragoceno poljoprivredno zemljište i zagađuju životnu sredinu. Kroz zemljište ugrožavaju vodu, a usled vetra i kvalitet vazduha.
Leteći pepeo nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama. Dok se u Srbiji decenijama odlagao na deponije, mnoge zemlje širom sveta ga već pola veka „recikliraju“, koristeći ga u građevinskoj industriji, pre svega za proizvodnju cementa i betona.
Tim putem je pre nekoliko godina krenula i Srbija. Prema trenutno potpisanim ugovorima sa više cementara, EPS će u narednih deset godina prodati oko 35 miliona tona letećeg pepela za potrebe proizvodnje cementa.
Na ovaj način smanjiće se količine letećeg pepela na deponijama, a samim tim i troškovi njegovog odlaganja, kao i negativan uticaj na zemljište, vodu i vazduh.
S druge strane, cementare će zahvaljujući upotrebi letećeg pepela trošiti manje energije, smanjiti troškove proizvodnje i emisiju ugljen-dioksida (CO2).
EPS je do sada dugogodišnje ugovore o prodaji letećeg pepela potpisao sa kompanijama Moravacem, konzorcijumom Holcima i Eliksira, kao i sa kompanijom Titan.
Prema tim ugovorima, Moravacem će u narednih deset godina od EPS-a otkupiti 10 miliona tona letećeg pepela, odnosno milion tona godišnje. Konzorcijum Holcima i Eliksira otkupiće ukupno 20 miliona tona, odnosno dva miliona tona godišnje, dok će kompanija Titan preuzeti pet miliona tona u istom periodu, što je oko pola miliona tona godišnje.
Iz EPS-a su za Danas naveli da su u 2024. godini zahvaljujući ovom poslu zaradili 42 miliona dinara.
EPS godišnje proizvede oko šet miliona tona pepela, na deponije trošeno i do 10 mlijardi dinara
Radom termoelektrana u okviru EPS-a godišnje se u proseku proizvede oko šest miliona tona pepela, navode za Danas iz ove kompanije.
Kako objašnjavaju, količina nastalog pepela direktno zavisi od obima proizvodnje električne energije u termoelektranama — sa većom proizvodnjom struje nastaju i veće količine pepela.
Prema podacima EPS-a, u 2023. godini iz termoelektrana je generisano 5.826.138 tona pepela, u 2024. godini 5.883.050 tona, dok je tokom 2025. godine nastalo 6.306.808 tona pepela.
Pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja EPS odlaže na deponijama uz odgovarajuću tehnologiju i opremu. Iz EPS-a navode da, imajući u vidu da pepeo spada u kategoriju neopasnog otpada, za njegovo odlaganje ne plaćaju naknadu propisanu Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, zbog čega je kompanija tog troška pošteđena.
Međutim, EPS nije pošteđen troškova koje samo odlaganje pepela nosi sa sobom. Državna revizorska institucija je u decembru 2019. godine utvrdila da su ukupni troškovi deponovanja pepela u periodu od 2016. do 2018. godine iznosili 9,4 milijarde dinara.
„Troškovi odlaganja pepela obuhvataju investicione troškove vezane za izgradnju deponija (kaseta) i ugradnju opreme, kao i operativne troškove nastale u procesu izdvajanja, transporta i odlaganja pepela na deponijama pepela i šljake“, objašnjavaju iz EPS-a.
Raniji podaci govore da deponije pepela i šljake u okviru EPS-a zauzimaju površinu od oko 1.600 hektara, deo toga je i poljoprivredno zemljište, dok ukupna količina pepela koja je do sada odložena iznosi oko 200 miliona tona.
Zbog smanjenja troškova, ali i zagađenja životne sredine, prodaja pepela ima veliki značaj i za EPS i za Srbiju, a naročito za mesta u kojima se nalaze deponije pepela.
„Potpisivanje ugovora za preuzimanje pepela sa kompanijama koje proizvode građevinske materijale za EPS predstavlja značajan iskorak u merama za unapređenje zaštite životne sredine i uvođenje principa cirkularne ekonomije“, kažu iz EPS-a.
EPS povećava prodaju pepela, u 2024. zaradio 42 miliona dinara
Termoelektrane u kojima se proizvodi pepeo namenjen daljoj prodaji su TENT B, TE „Kostolac A“, TE „Kostolac B“ i TE „Kolubara“.
U 2024. godini pepeo je prodat preduzećima: Moravacem, Lafarge, Saint-Gobain, Titan Kosjerić i Univerzum Ciglana.
U 2025. godini pepeo je prodat Holcim (Lafarge), Saint-Gobain, Moravacem, Titan Kosjerić, Univerzum Ciglana, Eliksir Zorka Hemikalija, Holcim, Duitai i Ekopar d.o.o. Paraćin.
U 2024. godini prodato je ukupno 264.523,35 tona pepela, a u 2025. godini ukupno 269.932,23 tone. To, kako kažu iz EPS-a, predstavlja rast u odnosu na 2023. godinu, kada je cementarama prodato oko 168.000 tona.
Međutim, ovi podaci pokazuju da EPS još uvek prodaje tek pet odsto letećeg pepela od ukupne količine koja se proizvede na godišnjem nivou, ali dugoročni ugovori sa cementarama daju nadu da bi već od ove godine taj procenat mogao biti viši.
U 2024. godini prihod EPS-a od prodaje letećeg pepela dostigao je 42 miliona dinara, dok se podaci za 2025. godinu se trenutno obrađuju, ističu iz EPS-a.
Moravacem jedan o kupaca pepela
Generalni direktor CRH regije Zapadni Balkan Siniša Mauhar kaže za Danas da je kompanija Moravacem početkom prošle godine potpisala desetogodišnji ugovor sa EPS-om o kupovini 10 miliona tona letećeg pepela iz ogranka TE Kostolac.
„Taj ugovor je s jedne strane s EPS-om sklopio Moravacem u Kostolcu, a s druge strane konzorcijum Holcima i Eliksira u Obrenovcu, a ovih dana je i cementara Titan potpisala 10-godišnji ugovor sa EPS-om o kupovini pet miliona tona letećeg pepela iz termoelektrane TENT B. Dakle, u narednih 10 godina, na ovaj način biće zbrinuto nekih 35 miliona tona pepela“, ističe Mauhar.
Ukazuje da je to na godišnjem nivou oko 3,5 miliona tona pepela što je polovina ukupne količine svežeg letećeg pepela koju EPS generiše.
Smatra da je ovo definitivno dobar pristup cirkularnoj ekonomiji i, naravno, mnogo znači i za lokalnu zajednicu s obzirom na to da se tako sklanja pepeo koji bi inače išao na deponovanje.
Za šta se sve pepeo koristi u građevinskoj industriji i zašto je važan za smanjenje CO2?
Pepeo se u građevinskoj industriji pre svega koristi u proizvodnji cementa, betona i gipsanih građevinskih ploča.
Njegova uloga je naročito značajna u kontekstu smanjenja emisija CO₂ u cementnoj industriji, što je za ovu industriju od posebne važnosti zbog primene CBAM sistema.
Na pitanje kako cementna industrija smanjuje emisije CO₂ zahvaljujući pepelu, Mauhar objašnjava da su u toj industriji emisije direktno proporcionalne količini cementnog klinkera, osnovnog poluproizvoda u proizvodnji cementa, koja se koristi u finalnom proizvodu.
Praktično, ističe Mauhar, to znači da optimizacija učešća klinkera u cementu, odnosno smanjenje njegovog udela, neposredno dovodi do nižih emisija CO₂, budući da najveći deo tih emisija nastaje upravo u procesu proizvodnje klinkera.
„Imajući u vidu da se klinker može mešati sa različitim dodacima standardizovanog porekla i sastava, među kojima su najznačajniji leteći pepeo i granulirana zgura visoke peći (šljaka), povećanjem njihovog učešća u cementu direktno se smanjuje udeo klinkera, a samim tim i direktne emisije CO₂ koje potiču iz njegove proizvodnje“, objašnjava naš sagovornik.
On, međutim, ukazuje da pepeo ne može u potpunosti, „jedan na jedan“, da zameni klinker, ali da može da ga delimično supstituiše u određenim odnosima.
„To značajno doprinosi procesu dekarbonizacije, jer je upravo klinker nosilac visokog CO₂ otiska. Zato je ovo svojevrsna ‘win-win’ situacija – kako za državu i EPS, tako i za nas“, naglašava Mauhar.
On takođe ističe da je cementna industrija, pored velike potrošnje sirovina, ujedno i jedan od većih potrošača energije. Shodno tome, ističe da je za ostvarenje značajnog smanjenja emisija CO₂ neophodno delovati u više pravaca.
Jedan od ključnih razloga za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) jeste evropska CBAM uredba, podseća Mauhar.
Prema toj Uredbi, počevši od 1. januara 2026. godine, njihova kompanija će biti u obavezi da za ugrađene emisije CO₂ u cementima koje izvozi na tržište Evropske unije kupuje CBAM sertifikate, po ceni emisija koje važe u okviru EU ETS sistema, a koja trenutno iznosi oko 80 evra po toni CO₂.
„Dodatno, na osnovu domaćeg Zakona o porezu na GHG, imaćemo osnov za priznavanje plaćenog domaćeg poreza (četiri evra po toni CO₂) kao dela kompenzacije u okviru CBAM mehanizma“, dodaje on.
I Burdž Kalifa nastala iz pepela
Postoji više primera velikih građevina u istoriji za čiju izgranju je korišćen leteći pepeo.
Burdž Klifa, najviša građevina koju je čovek ikada napravio, sagrađena je od pepela.
U branu Hungry Horse, koja je još 1953. godine izgrađena u SAD, ugrađeno je 120.000 tona pepela.
Najveći građevinski projekat u istoriji Danske, Most Velikog Belta (eng. The Great Belt Bridge) takođe je jedna od građevina u koju je ugrađen pepeo.
I za gradnju puteva širom Evrope korišćen je pepeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
