Oko stotinak bivših radnika Jugoremedije protestovalo je juče u Zrenjaninu protiv „uzurpacije, pljačke, uništavanja imovine i ugleda fabrike“, a pridružili su se i zaposleni i akcionari fabrike Luksol, u kojoj je nedavno proglašen bankrot. Na skupu je naglašeno da je fabrika lekova pod rukovodstvom generalnog direktora Zdravka Deurića, nekadašnjeg radničkog lidera, dovedena pred kolaps, da radnici od jeseni prošle godine nisu primili zarade, niti su im uplaćeni doprinosi.
Deurić negira optužbe i prihvata da je štrajk zbog neisplaćenih zarada opravdan, ali tvrdi da su radnici koji protestuju, ne slučajno u vreme pred izbornu tišinu, u službi tajkuna čijom je zaslugom posle privatizacije fabrika i dovedena na te grane.
Članica sindikata Nezavisnost Dragana Ekreš istakla je da poslovodstvo ne reaguje na apele zaposlenih da je egzistencija više od 400 zrenjaninskih porodica dovedena u pitanje, da se deo njih javlja socijalnim službama jer nisu u stanju da prehrane decu, kao i da se u Jugoremediji „posluje na veoma sumnjiv način“ preko drugih pravnih lica. Jedan od osnivača Udruženja akcionara Jugoremedija 3, koje je bilo organizator protesta, Stevan Vukov kaže za Danas da su prezaduženost, blokada računa, neisplaćivanje plata, stečaj i bankrot Luksola, osnivanje firmi Luksol farmacija i Penfarm preko kojih se izvlači novac, gubitak licenci i sertifikata, iznošenje mašina za proizvodnju iz kruga fabrike, odlazak stručnjaka, sprečavanje da se fabrika proda, samo neke od stvari koje tište ljude koji su juče protestovali.
– Naš cilj je da se nađe pravo rešenje za spas fabrike i da se sačuvaju radna mesta. Aktuelno poslovodstvo za sve nedaće fabrike optužuje državu, a nedavnu tužbu koju su advokati Jugoremedije pokrenuli protiv države posmatramo kao politički akt. On je nas iz Udruženja akcionara Jugoremedija 3 optuživao da iza nas stoje određene političke stranke i tajkuni. To naravno nije tačno, mi samo želimo da fabrika izađe na „zelenu granu“ i nađe kupca. Protiv radničkog akcionarstva nemamo ništa, međutim, nedostatak konkretnih rezultata jasno ukazuju da poslovodstvo Jugoremedije fabrikom upravlja na veoma loš način – ističe Vukov. On dodaje i to da niko od nadležnih ne reaguje na ono što se dešava u Jugoremediji, iako država Srbija ima 42 odsto vlasništva u tom nekada uspešnom preduzeću, zbog čega Udruženje akcionara Jugoremedija 3 zahteva efikasnu i brzu reakciju državnih organa.
Generalni direktor Jugoremedije Zdravko Deurić ranije je objašnjavao da je posle poništene privatizacije u toj fabrici pokrenuta proizvodnja, a u programu su bili uglavnom lekovi sa pozitivne liste, koji se plaćaju iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Cene koje je Fond odredio za te medikamente, daleko su ispod proizvođačkih, pa se njihovo održavanje u programu vrši uz gubitke. Nije, međutim, jednostavno obustaviti proizvodnju, jer se nova registracija leka i ponovni ulazak na listu i te kako naplaćuje. Kada se tome doda da su dugovanja države prema svim farmaceutskim kućama izuzetno visoka i da se ne zna kada će biti podmirena, slika o razlozima za težak položaj Jugoremedije postaje malo drugačija. To potvrđuje i Deurić, koji naglašava za Danas da je nezadovoljstvo ljudi zbog neisplaćenih zarada opravdano.
– Međutim, ne treba da čudi što je protest organizovan neposredno pred zbornu tišinu. Grupacije koje javno istupaju protiv poslovodstva Jugoremedije su u službi pojedinih tajkuna. I državi, odnosno nekim njenim ministarstvima je u interesu da na razne načine sabotira normalan rad naše fabrike. Blokirali su nam račune, ne daju nam da normalno radimo i to je glavni razlog što nema plata. Veoma je zanimljivo da protest i napadi dolaze u trenutku kada je Evropska unija poručila da je privatizacija Jugoremedije nezakonita i da je potrebno nadoknaditi štetu oštećenim radnicima. Mi Evropskoj uniji predstavljamo stanje u Srbiji onako kakvo ono i jeste što je „trn u oku“ tajkunskim interesima. Naš cilj je da se zaustavi očajna privredna situacija u našoj zemlji i da se zaustavi nezaposlenost. – ističe Deurić. On dodaje da je Jugoremedija pod stalnim napadima jer se u njoj primenjuje princip radničkog akcionarstva i da određeni krugovi žele da otmu fabriku od njenih zaposlenih.
Podsetimo, na aukciji septembra 2002. godine, 41,93 odsto Jugoremedije, za 959,5 miliona dinara, kupio je Jovica Stefanović Nini, odnosno njegova firma Jaka 80. Umesto da razvije proizvodnju i modernizuje fabriku, počelo je „isisavanje kapitala“ i prenos imovine i zaliha na firme novog vlasnika. Nakon tri godine radničke borbe, protesta i štrajkova, mali akcionari uspeli da ponište tu privatizaciju, a na prvoj radničkoj skupštini na čelo fabrike dolazi lider te borbe. Međutim, fabrika do danas nije povratila staru slavu, a zbog malverzacija koje su se događale u vreme dok je vlasnik bio Nini, kao i tokom sudskih postupaka koje su pokrenuli mali akcionari, Evropska unija je u martovskoj rezoluciji Jugoremediju svrstala u pet najtežih primera visoke korupcije u Srbiji.
Blokada premašila 235 miliona dinara
– Država je htela da pomogne Jugoremediji, odobrila je i kredite a poslovodstvo je prihvatilo da država dobije većinu u upravnom i nadzornom odboru preduzeća. Nakon toga je ipak menadžment promenio stav. Tada dolazi i do neuspešnog tendera zbog nerealne cene koja je tražena za Jugoremediju. Dakle, za sve probleme u preduzeću kriv je nedostatak volje poslovodstva da se dogovori sa državom. To je dovelo i do blokade računa, koja trenutno iznosi više od 235 miliona dinara, fabrika gotovo da i ne radi a dugovi prema dobavljačima su ogromni – kaže za Danas dobro obavešten izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
