Fiskalni savet: Velika javna izdvajanja za EXPO i druge projekte, ali bez dovoljno transparentnosti

Fiskalni savet je u „Oceni i Mišljenju“ na ovu strategiju primetio da vrednost ovih projekata nije značajno promenjena u odnosu na raniju verziju, a blago povećanje od 3,6 milijardi dinara pretežno je rezultat rasta procenjene vrednosti kreativnog centra „Ložionica“, sa 6,8 na 10,5 milijardi dinara.

Članovi Saveta naveli su da se na vrhu liste istaknutih kapitalnih ulaganja nalaze EXPO 2027, Nacionalni stadion i prateća linijska infrastruktura, koji čine srž ambicioznog razvojnog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Do kraja 2024. u ove projekte je već investirano oko 96 milijardi dinara, dok su za 2025. i 2026. predviđena dodatna ulaganja od 77 i 75 milijardi dinara, ukazao je Fiskalni savet.

Osim EXPO-a i stadiona, značajna sredstva biće usmerena u izgradnju saobraćajnica, kliničkih centara, naučnih i data centara, kao i u komunalnu infrastrukturu.

Javna ulaganja čine oko sedam odsto BDP-a

Prema Nacrtu Fiskalne strategije, javne investicije u 2025. godini planirane su na nivou od 7,2 odsto BDP-a. U narednim godinama očekuje se da iznose sedam odsto u 2026, zatim 7,2 odsto u 2027. i 6,9 odsto u 2028. godini.

Fiskalni savet ocenjuje da javne investicije ostaju jedan od ključnih prioriteta, što, kako dodaju, Strategija jasno naglašava.

Planirani nivo ulaganja je visok i značajno iznad proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, gde javne investicije trenutno iznose manje od pet odsto BDP-a, ukazuje Fiskalni savet.

S obzirom na to da je infrastruktura u Srbiji i dalje slabije razvijena nego u većini tih zemalja, ovakav nivo ulaganja smatra se opravdanim i važnim za dalji razvoj, dodaju članovi Saveta.

Međutim, i pored toga, Fiskalni savet ukazuje na problem nedovoljne transparentnosti. Naime, Fiskalni savet naglašava da Strategija ne prikazuje jasno sektorsku strukturu ulaganja, pa nije poznato koji su konkretno sektori pogođeni najavljenim smanjenjem od 0,2 procentna poena BDP-a u pojedinim godinama.

Dokument navodi širok spektar sektora u koje će se ulagati – od saobraćaja, zdravstva i obrazovanja, do energetike, kulture i odbrane – ali takva opšta lista ne daje jasnu predstavu o tome koji su stvarni prioriteti.

Većina projekata odvija se mimo standardnih procedura

Fiskalni savet je u svojim ranijim izveštajima utvrdio da se većina investicionih ulaganja države trenutno realizuje mimo standardnih procedura – putem međudržavnih ugovora ili kroz posebne zakonske izuzetke.

To znači da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma, dok se u njihovoj realizaciji zaobilaze ključne odredbe zakona u oblastima javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje i drugo.

„Ovakva praksa nosi rizike da troškovi projekata prerastu opravdane okvire, da struktura kapitalnih izdataka ne odgovara u potpunosti prioritetima razvoja i potrebama građana, a svakako se moraju postaviti i pitanja kvaliteta i bezbednosti tako izvedenih radova“, navodi Fiskalni savet.

Strategijom je, kako dodaju, planirano da se ova praksa promeni, ali tek kroz nekoliko godina, između ostalog i tako što će se do kraja 2027. uvesti jedinstveni sistem za upravljanje javnim investicijama (što je Fiskalni savet i ranije predlagao).