„Godišnje između 150 i 200 miliona evra završi u privatnim džepovima“: Šta bi mogla da pokaže revizija poslovanja Beograda koju pominje MMF?

Spisak gradskih subvencija, ili kako pojedini ekonomisti kažu „populističkih mera gradonačelnika Aleksandra Šapića“, prilično je dugačak.

Međutim, „nema besplatnog ručka“, poručuju sagovornici Danasa i ističu da sve što se nekada najavi kao „besplatno“, pre ili kasnije, na druge načine, bude naplaćeno.

I jeste naplaćeno. Od početka ove godine poskupeo je porez na imovinu, a više su i cene grejanja, parkinga, vode i pogrebnih usluga, pa su „besplatan“ prevoz, na neki način, građani ipak platili.

Nema sumnje da mnogim porodicama svaka vrsta pomoći znači (a ima i onih kojima ona nije potrebna), ali iz godine u godinu ovakva „velikodušna“ politika vodi gradski budžet u sve dublji ambis.

A u još veći ambis, kako kažu sagovornici Danasa, vode ga sumnjivi tenderi koje dobijaju firme bliske vlasti, jer se na taj način milioni i milioni evra slivaju u privatne džepove.

Gradske linije sve češće voze privatne firme. Tako je, na primer, u maju prošle godine objavljeno da je konzorcijum koji čine Strela iz Obrenovca, Strela Ub, Lastra i Lasta ponovo dobio posao u javnom prevozu, vredan nešto više od jedne milijarde evra.

I devet miliona evra za dve školske godine dobila je Akademija Oxford iz Jagodine za besplatan engleski jezik u predškolskim ustanovama.

Mnogi drugi poslovi dodeljeni su firmama bliskim vlasti na sumnjivim tenderima.

Iz organizacije „Beograd u pokretu“ kažu za Danas da je njihova gruba procena da se iz budžeta grada godišnje ispumpa između 150 i 200 miliona evra, koji završavaju u privatnim džepovima povlašćenih firmi.

Grad Beograd i njegova javna preduzeća sve teže izmiruju obaveze prema dobavljačima, dugovi se gomilaju, a sve je teže i dobiti novi kredit. Zbog toga projekti kasne, novih je sve manje, ili se sredstva za njihovo pokretanje obezbeđuju iz državnog budžeta.

Sve ovo zajedno možda nije upalilo alarm kod države Srbije da reaguje i zaustavi nagomilavanje beogradskih dugova, ali jeste aktiviralo alarm Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Naime, MMF je zatražio od Vlade Srbije da se finansijsko poslovanje Grada Beograda i njegovih preduzeća „stavi pod nadzor“ i da se uradi eksterna revizija, što je Vlada prihvatila.

Izveštaj treba da pokaže koji su ključni fiskalni rizici Grada Beograda, uključujući kašnjenja u isplatama dobavljačima.

Rok za završetak revizorskog izveštaja je avgust ove godine, uoči izrade budžeta za 2027. godinu.

Budžet Beograda za 2026. godinu iznosi 205 milijardi dinara. Planirani rashodi iznose 190 milijardi dinara.

Za rashode zaposlenih grad će izdvojiti 27 milijardi dinara, korišćenje roba i usluga koštaće 81 milijardu dinara, za otplatu kamata biće izdvojeno oko dve milijarde dinara, za subvencije oko 6,3 milijarde dinara, a za dotacije i transfere devet milijardi dinara.

Besplatan prevoz i sumnjivi tenderi gurnuli Beograd u finansijske probleme

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović, na pitanje Danasa kako je moguće da država nije znala za stanje u gradu, već je čekala signal MMF-a, kaže da je država znala kakvo je stanje, ali ga je, naravno, prikrivala, jer „ista stranka kontroliše i republiku i grad“.

Prema njegovim rečima, problemi u gradskom budžetu nisu nastali preko noći, niti su nepoznati onima koji se bave javnim finansijama, posebno imajući u vidu da je ministar finansija Siniša Mali ranije bio gradonačelnik Beograda.

Petrović ističe da je unapred bilo jasno da će odluka o uvođenju besplatnog javnog prevoza imati ozbiljne finansijske posledice, dodajući da procene govore da besplatan prevoz godišnje košta grad oko 400 miliona evra.

„Ne postoji besplatan ručak. Ako uvedete besplatan javni prevoz, to neko mora da plati i to se neminovno vidi u javnim finansijama grada“, navodi Petrović.

Dodaje da besplatne karte nisu jedini problem, već da su deo šireg paketa populističkih mera koje su opteretile gradski budžet.

Posebno ukazuje na sve veće prebacivanje linija javnog prevoza na privatne prevoznike, što, prema njegovim rečima, iz godine u godinu povećava izdvajanja.

„Jedno su besplatne karte, ali dublji problem je način na koji se linije daju privatnicima i kako se obračunavaju isplate. Imate situacije da se tenderi raspisuju pod jednim uslovima, a zatim se kroz anekse ugovora ti uslovi menjaju, tako da privatni prevoznici na kraju prolaze znatno bolje“, kaže Petrović.

Govoreći o razlozima zbog kojih je MMF reagovao, Petrović navodi da je najveći alarm, verovatno, bilo kašnjenje u servisiranju obaveza gradskih javnih preduzeća.

Drugi važan signal za MMF, prema Petroviću, jeste sve veće prebacivanje finansiranja gradskih projekata na republički budžet. Kao primer navodi novi most preko Save, za koji smatra da je isključivo lokalni projekat.

„Takav most bi morao da se finansira iz budžeta grada. Prethodni most preko Save građen je sredstvima grada, bez učešća republike, uz zaduživanje grada. Sada očigledno postoji problem, jer grad više ne može ni toliko da se zaduži“, kaže Petrović.

Petrović ocenjuje da su upravo te odluke – visoke subvencije i koncesioni aranžmani – dovele do sadašnje situacije.

Kada je reč o najavljenoj reviziji gradskih finansija, Petrović vidi dve osnovne mogućnosti: „Ako revizija pokaže da je sve u savršenom stanju, onda se ništa neće dogoditi. Ali ako pokaže probleme, postoji nekoliko scenarija“.

Prvi scenario je naglo zaustavljanje gradske potrošnje, što bi moglo da znači ukidanje besplatnog javnog prevoza, subvencija za decu i drugih socijalnih davanja koja finansira grad.

Druga mogućnost je značajno povećanje poreza na imovinu, kao i dalja poskupljenja komunalnih usluga, poput grejanja i vode. Međutim, Petrović smatra da je „rupa u budžetu tolika da ni veća poskupljenja ni veći porez na imovinu ne bi lako pokrili manjak“.

Treća opcija, prema njegovim rečima, jeste povećanje transfera iz republičkog budžeta, imajući u vidu da se deo prihoda od PDV-a već prebacuje lokalnim samoupravama.

„Zaustavljanje odlivanja novca kroz sumnjive tendere dobar početak za održivi budžet“

Izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru Nikola Radin ocenjuje da je glavni razlog zbog kojeg MMF traži detaljnu analizu finansija Beograda zabrinjavajući trend zaduživanja grada i ogromna dugovanja gradskih javno-komunalnih preduzeća prema dobavljačima.

Prema Radinovim rečima, dugovanja javno-komunalnih preduzeća već su premašila 18 milijardi dinara, odnosno više od 150 miliona evra, što je, kako ističe, bila „crvena lampica“ za MMF.

On objašnjava da MMF ne traži samo uvid u trenutno stanje, već insistira i na projekcijama za naredne tri godine, kako bi se utvrdilo da li je postojeći model finansiranja grada i komunalnih preduzeća uopšte održiv.

Poseban fokus, kako kaže, stavljen je na javni prevoz koji košta oko 400 miliona evra.

Govoreći o tome šta očekuje nakon revizije, Radin navodi da se već sada spolja vidi da značajan deo novca odlazi kroz sumnjive javne nabavke.

„U javnim preduzećima se stalno pojavljuje jedan te isti ponuđač, a ugovorene cene su gotovo identične procenjenim vrednostima, što je ozbiljan indikator problema“, ukazuje Radin za Danas.

On se nada da će nezavisni revizori u izveštaju konstatovati postojanje velikog broja sumnjivih javnih nabavki, ali i oceniti da je aktuelni sistem finansiranja neodrživ.

Kao dodatni problem navodi činjenicu da su od 1. januara već povećane cene komunalnih usluga, dok je grad, prema sopstvenim planovima, najavio novo zaduživanje kod poslovnih banaka. „To je finansijska spirala iz koje se teško izlazi“, kaže Radin.

Na pitanje kako Beograd može da izađe iz ovakve situacije i šta se može očekivati nakon revizije, Radin kaže da očekuje da MMF naloži gradu izradu jasnog plana potrošnje i aktivnosti za period od najmanje dve do tri godine.

„Mora tačno da se zna šta se radi, koliko to košta i u kom vremenskom okviru, ali i da se zaustavi favorizovanje i potencijalna korupcija“, naglašava on.

Kao primer neracionalnog trošenja navodi izdvajanje šest miliona evra za, kako kaže, „modernizaciju semafora“ u okviru Sekretarijata za saobraćaj.

Prema proceni njegove organizacije, iz budžeta Beograda se godišnje „ispumpa“ između 150 i 200 miliona evra, koji završavaju u privatnim džepovima povlašćenih firmi.

„Samo zaustavljanje tog odlivanja novca bilo bi dovoljno da budžet u prvom koraku postane održiv“, zaključuje Radin.