foto FoNet Marko DragoslavićAko se po jutru dan poznaje, Beograd bi ove godine mogao da potroši gotovo pola milijarde evra samo na javni prevoz, što je, prema ocenama stručnjaka, „svetski rekord“ i glavni razlog prazne gradske kase.
Budžet grada Beograda, kako se sve više čini, trpi posledice naprečac donetih odluka čelnika grada.
Pa su tako odluke da javni prevoz u glavnom gradu bude besplatan, kao i da se privatnim prevoznicima prepusti većina linija, dovele do toga da troškovi takvog stanja postaju preveliki.
Izveštaj o prihodima i rashodima budžeta Grada Beograda za prvu polovinu 2025. godine pokazao je da enorman novac odlazi iz kase grada upravo zbog toga.
Prema tim podacima, ukupna sredstva za Sekretarijat za javni prevoz iznose 44,5 milijardi dinara, dok su za pola godine izvršena u iznosu od 26,4 milijarde. Od toga, ukupna planirana sredstva za drumski saobraćaj iznose 43 milijarde, od čega je izvršeno oko 26. Najveći deo tih sredstava odnose se na usluge po ugovoru.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović ukazuje da je prevoznicima u prvih šest meseci ove godine, isplaćeno tačno 24,78 milijardi dinara iz gradskog budžeta, što mesečno iznosi 4,13 milijardi ili 35,25 miliona evra.
„To ispada godišnje 423 miliona evra iz gradskog budžeta, a s obzirom da su naknade privatnicima dodatno povećane, cifra ide lagano do 450 miliona evra“, upozorava on.
Kao dodaje, sve ostalo su posledice tih loših odluka.
„To je apsolutno svetski rekord i objašnjenje zašto nema novih škola, obdaništa, parkova, bulevara, zašto je grad prljav i pun rupa po putevima. To je primarni razlog i za zaduživanje, veće cene komunalija, taksi, poreza na imovinu“, smatra Jovanović.
U izjavi za Danas, on podseća da je u međuvremenu povećana naknada za privatne prevoznike, što je bilo nakon ovog izveštaja.
„Zato ćemo lako ove godine doći do 450 miliona evra samo za javni prevoz, što je u odnosu na budžet sigurno svetski rekord.
„Ja ne znam da i u jednom drugom gradu skoro trećina budžeta ide na javni prevoz“, navodi Jovanović.
Pored ovoga, kako kaže, to što je javni prevoz besplatan nije najveći problem.
„Besplatan prevoz je samo pokrivalica, tačno je da jedan deo tih troškova ide na konto toga, ali to je manji problem, veći problem je što je u suštini javni prevoz u Beogradu privatizovan i što se ogromne pare daju njihovim ljudima i privatnim prevoznicima“, ukazuje on.
Jovanović naglašava da na to treba dodati i razne skrivene troškove.
„Na to plaćanje privatnim prevoznicima, treba dodati i subvencije GSP-u, kao i još skrivenih troškova, zato se bližimo cifri od pola milijarde evra samo u ovoj godini i to bez kapitalnih investicija u javni prevoz“, objašnjava on.
Jovanović podseća da je to sve bez saobraćajnih investicija, odnosno da je to samo za podmirenje ugovora i osnovnih stvari.
„Tu ne spada širenje tramvajske mreže ili kupovina novih autobusa, tramvaja… pravljenje novih stanica za punjenje, garaža… dakle to je bez infrastrukture, samo tekuća plaćanja za javni prevoz“, upozorava.
Prema njegovim rečima, ne može grad da ostane ako ovako nastavi.
„Da se prevoz plaća, bilo bi lakše, bio bi manji udar na budžet, ali to ne bi rešilo problem. Problem su ugovori sa privatnim prevoznicima i nereformisani GSP koji se i dalje uništava na milion načina“, poručuje Jovanović.
On naglašava da je ovo najveći problem Beograda i ljudi koji u njemu žive.
„Mislim da je ovo rak-rana Beograda i da je ovo kancer beogradskog budžeta, koji nastavlja da širi metastaze. Srljamo u bankrot i već sledeće godine ćemo osetiti teške posledice“, zaključuje Jovanović.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas s druge strane smatra da je svejedno da li se novac daje privatnim prevoznicima ili GSP-u.
„Ideja da se gradski prevoz finansira iz budžeta je besmisleno bacanje poreskih prihoda, jer se besplatno voze i oni siromašni i najimućniji“, smatra naš sagovornik.
Zbog toga, kako dodaje, situacija sa budžetom ne čudi.
„Kada se posegne za kolosalnim populizmom, koji je zavesa za nesposobnost da se profitabilno vodi veliki sistem i da se kroz sistem olakšica prevoz učini priuštivim ugroženim grupama, rezultat je ili da budžet ide u minus ili da trpe sve druge stavke“, upozorava Stevanović.
Kako dodaje, treći scenario je da se još više kroz poreze „zahvati od produktivnog dela Srbije“.
„Sve u svemu, nije ovo ni ozbiljna ekonomska mera, to više liči na jedan čudan inspirativan politički imaginarijum, gde sredstva cure gde stignu bez nekog smisla ili strategije“, zaključuje Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
