Investitor je i dalje kurir između državnih organa

Međutim, iako zakon koji će posle 25. avgusta doći na Vladu a očekuje se, ubrzo zatim i u Skupštinu, većina učesnika debate vidi kao „korak napred“ u regulisanju oblasti građevinarstva, stručnjaci smatraju da se i u postojećem nacrtu provlače mnogi nedostaci.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, objašnjava za Danas da novi zakon predstavlja pozitivan pomak, ali da je neophodno prihvatiti da se tako bitan sektor ekonomije kao što je građevinarstvo ne može urediti jednim, već setom zakona, i to najmanje šest koji rešavaju te oblasti odvojeno.

– Još uvek nema celovitog rešenja građevinskog sektora. Ne mogu se u isti zakon staviti planiranje koje je oblast države, i deo koji reguliše oblast investitora i izgradnju – kaže Bušatlija.

On naglašava da će se dozvole sigurno dobijati brže, ali da će i dalje biti potrebno dosta vremena za sakupljanje tražene dokumentacije.

– I dalje će investitor da bude kurir između državnih organa. On mora da uzima neke saglasnosti iz nekih nadleštava, pa da ih nosi u druga nadleštva. Ne vidim kako će se to rešiti. Veliki deo stvari je i dalje ostavljen ministru na rešavanje, a kod nas se adresa ministarstva stalno menja, jer je građevinarstvo skrajnuto – navodi Bušatlija.

Prema njegovim rečima, jedan od dobrih poteza je ukidanje najma zemljišta, tj plaćanja uređenja građevinskog zemljišta. Međutim, u tom slučaju, lokalne vlasti bi trebalo da imaju svoju rentu, koja postoji svuda u razvijenim zemljama. To znači da bi jednim kratkim zakonom trebalo posebno urediti i građevinsko zemljište i način njegove upotrebe.

Kao jedan od većih problema koji nisu rešeni Bušatlija ističe prebacivanje prava korišćenja u pravo svojine, što je, kako kaže, neprihvatljivo.

– To je zaostavština iz komunizma i socijalizma, i van pameti je. Građevinsko zemljište može iz prava korišćenja da pređe u pravo najma, i nigde dalje. Ne može ni na koji način, pa čak i po tržišnim cenama da pređe u vlasništvo nekoga ko koristi to zemljište. Državno vlasništvo može da se otuđuje samo tržišnim mehanizmom – precizira Bušatlija.

Takođe, jedan od problema koji se nameće je i dalje zakonska mogućnost da investitor dobije građevinsku dozvolu bez dokazivanja da ima finansijskih sredstava za izgradnju.

– Investitor mora da dokaže izvore sredstava da bi dobio građevinsku dozvolu, a ne da je dobije ne znajući da li će imati novca da to i izgradi, i da pri tom ne plaća nikakve penale zato što zauzima neku lokaciju. Ja sada ne vidim način da se nekome ko je dobio zemljište na raspolaganje na nekom konkursu, uzme to zemljište ukoliko ga zloupotrebi. U centru grada se mogu videti prazne parcele koje stoje i po 20 godina, jer su ih neke firme dobile i nikada ništa nisu sagradile. To se mora rešiti zakonom. Mi smo u komunističkoj Jugoslaviji imali propis koji je jasno definisao da do građevinske dozvole može da se dođe isključivo ukoliko se pribave sredstva i to dokumentuje. To je jedan od principa koji vlada u tržišnim mehanizmima zapadnog sveta. Kod nas, s druge strane, sve drugo je važno osim toga kako ćete finansirati to što hoćete da gradite – zaključuje Bušatlija.

Opet dnevna politika

Moramo se sistemski okrenuti rešenjima umesto da popravljamo zakone koji ne funkcionišu. Mi smo kao Nacionalni savet za ekonomski oporavak u Vladi krajem 2012. predložili sinopsis od šest zakona kojima se može urediti građevinarstvo. Tadašnji ministar to nikada nije ni pogledao. Sadašnjoj ministarki smo taj predlog poslali dok je još stajala na čelu Ministarstva energetike. Međutim, niko se ozbiljno ne bavi tim problemom. To su kampanje koje mene lično najviše podsećaju na dnevnu politiku – kaže Mahmud Bušatlija.