Odustajanje Kušnera: Srbija ekonomski ništa nije izgubila u projektu „Generalštab“, ali sada preti nova opasnost

I dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić trenutno tvrdi da je Srbiju obustavljanje izgradnje koštalo investicije od 750 miliona evra, kao i da je ukupna imovinska šteta zemlji 1,5 milijardi evra, sagovornici Danasa ukazuju da je reč o hotelu koji bi mogao da se izgradi na bilo kojoj drugoj lokaciji.

Ističu da ovo povlačenje pokazuje da je projekat imao pre svega „političku komponentu“, naglašavajući da se vodilo računa samo o biznis elementu, „hotel bi se izgradio na drugom mestu“.

U predsednikovim izjavama zanimljivo je i to što je cena investicije znatno porasla.

Kada je u martu prošle godine objavljeno da firma „Affinity Partners“, vlasnika Džareda Kušnera, inače zeta Donalda Trampa, želi da izgradi hotel „Tramp“, prvobitna cena je bila oko 500 miliona dolara, odnosno oko 460 miliona evra.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jared Kushner (@jaredckushner)

Tokom ove godine, kada god se pričalo o projektu izgradnje hotela „Tramp“, državni zvaničnici su govorili da bi ukupna investicija iznosila oko 650 miliona evra.

Sada, kada je Kušnerova firma najavila obustavljanje izgradnje hotela, cifra je odjednom skočila na 750 miliona evra.

Nakon obustave izgradnje hotela ostaje otvoreno pitanje da li bi umesto Kušnerove firme neko drugi mogao da preuzme projekat.

Sagovornici Danasa smatraju da nijedna renomirana kompanija ne želi da bude povezana sa projektom koji ima elemente korupcije, zbog čega je i jedan od ministara na „optuženičkoj klupi“. Naročito ne žele, kako kažu, da učestvuju u projektima gde postoji bunt građana.

Međutim, upozoravaju da bi uvek mogla u ovaj posao da uđe neka firma bliska vlasti. Takođe ističu da bi, kada je aktuelna vlast u pitanju, Arapi uvek bili spremni da „dovrše posao“.

Podsetimo, Volstrit žurnal objavio je u ponedeljak da se zet američkog predsednika Donalda Trampa i investitor Džared Kušner povukao se iz planiranog projekta izgradnje hotela u Beogradu, nakon što je on izazvao proteste i zbog optužnog predloga protiv Nikole Selakovića.

Kao razlog povlačenja, iz firme „Affinity Partners“ naveli su da se povlače jer „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“, i dodaju da se povlače „iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu“.

Naglašavamo da su saopštili da je povlačenje „trenutno“, što ostavlja još jedno pitanje, da li bi se „Affinity Partners“ vratio kada bi se u javnosti „smirile strasti“.

Kušner ili neko umesto Kušnera?

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da nastavak projekta ne zavisi od Kušnera, već isključivo od domaćih institucija i poštovanja zakona.

Kako ističe, ukoliko se istraje u zaštiti kompleksa Generalštaba kao kulturnog dobra i u doslednoj primeni zakonskih procedura, „neće moći ni Kušner, niti bilo ko drugi“ da realizuje takav projekat na toj lokaciji.

Međutim, Dašić upozorava na drugu, po njemu ozbiljniju opasnost. Prema njegovim rečima, postoji rizik da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iz inata, mogao da pokuša da dovede nekog drugog investitora.

On napominje da bi se kao investitor mogla pojaviti neka domaća firma, kao na primer Milenijum tim, ali da je to malo verovatno.

Kao potencijalni investitori ostaju, prema njegovim rečima, „predsednikovi prijatelji iz arapskog sveta“, odnosno „preobučeni Arapi“, ali on naglašava da to ne bi bio „zdrav kapital“.

Dašić ističe da u aktuelnim političkim i društvenim okolnostima nijedan razuman investitor ne bi bio spreman da ulaže na toj lokaciji.

Predsednik Vučić je istakao da je odustajanjem izgradnje hotela Srbiji ostala samo jedna srušena zgrada, i dodao da je „pitanje kada će s nje početi da otpadaju cigle, kamenje i drugi delovi“, budući da više niko neće intervenisati.

Ipak, ono što ga najviše zabrinjava jeste mogućnost da se, bez ikakvog novog dogovora o budućem projektu, krene u fizičko uklanjanje Generalštaba.

„Ono što mislim da je najizglednije, a što bi moglo da proistekne iz predsednikove želje za osvetom i za nekom kaznom svih onih ljudi koji su mu sprečili dobar posao, jeste da će on krenuti sa bagerima i sa rušenjem i čišćenjem zgrade Generalštaba i pre bilo kakvog dogovaranja nekog novog hotela“, ukazuje Dašić za Danas.

On ovu bojazan povezuje i sa aktuelnim političkim pritiscima, uključujući i optužnicu protiv Nikole Selakovića, navodeći da u takvim situacijama vlast često reaguje „agresivno i impulsivno“.

„Nema ekonomskog gubitka“

Na pitanje, da li Srbija bilo šta ekonomski gubi obustavljanjem ovog projekta, prema Dašićevim rečima, Srbija apsolutno ne trpi ekonomsku štetu.

On objašnjava da bi se tek kroz detaljnu socio-ekonomsku i finansijsku analizu moglo govoriti o eventualnim kratkoročnim ili dugoročnim efektima, ali da suština problema leži u samoj lokaciji.

„Svaka država ima deo glavnog grada koji je urbanistički predviđen za vladine objekte. Taj deo Beograda je upravo to — prostor rezervisan za institucije države“, naglašava Dašić.

On smatra da ideja o izgradnji hotela na toj lokaciji nije rezultat ozbiljnog razmišljanja, kako ne ekonomskog, tako ne i urbanističkog, već ad hoc političko-poslovnih dogovora.

„To je više ličilo na ideju nastalu tokom neformalnih večera, u društvu Ričarda Grenela, kada se razmišljalo kako da se simbolično ozvaniči prijateljstvo. Videli su atraktivnu lokaciju i tu se sve završava“, ocenjuje on.

Upitan da li Srbija treba da se plaši plaćanja odštete, Dašić ističe da odgovor na to pitanje zavisi isključivo od sadržaja potpisanih ugovora.

Kako kaže, s obzirom na dosadašnju praksu vlasti, postoji mogućnost da su potpisani dokumenti koji su izuzetno nepovoljni po Srbiju.

Ipak, on smatra da u eventualnom međunarodnom arbitražnom postupku Srbija ne bi nužno bila u lošem položaju, jer je reč o objektu sa jasno definisanim statusom zaštite, uz, kako navodi, brojne sumnje na koruptivne elemente u celom procesu.

„U takvim okolnostima, nije isključeno da do bilo kakve odštete uopšte ne dođe“, kaže Dašić.

Ekonomista Saša Đogović kaže da Srbija nije pretrpela nikakav realan ekonomski gubitak.

„Reč je o izgradnji jednog hotela. Taj biznis može da se razvija i na nekoj drugoj lokaciji, ne mora nužno na tom mestu, ukoliko postoji stvarna namera da se ulaže u hotelijerstvo u Srbiji“, kaže on.

Đogović naglašava da je ovaj projekat od samog početka imao snažnu političku komponentu, koja je na kraju i prevagnula, zbog čega su investitori odlučili da se povuku.

„Da se vodilo računa isključivo o biznis elementu, vrlo lako bi našli neku drugu lokaciju“, ističe Đogović.

Šta o Srbiji govori to što Rio Tinto i Affinity Partners odustaju od projekata?

Ekonomista Đogović ocenjuje da povlačenje velikih investitora iz Srbije ukazuje na činjenicu da ozbiljan kapital ne želi da ulazi u projekte koji su, kako kaže, „kontaminirani“ sumnjama na koruptivne elemente. Ističe i da žele da izbegnu i snažan otpor građana.

„Niko ne želi da ulazi u biznis koji izaziva veliki bunt javnosti, jer takvi projekti nose visok reputacioni rizik“, ističe Đogović.

Prema njegovim rečima, kompanije koje vode računa o svom ugledu ne žele da budu povezane sa projektima koji dodatno produbljuju društvene podele.

On dodaje da povlačenje investitora istovremeno pokazuje i slabljenje kapaciteta vlasti da ispuni ono što je prethodno obećano potencijalnim partnerima.

„Videli smo to u slučaju Rio Tinta, a sada i sa Generalštabom. To govori da se vlast nalazi u vrlo lošoj poziciji i da se na takve političke činioce u bliskoj budućnosti više ne može ozbiljno računati“, kaže Đogović za Danas.

Prema njegovoj oceni, priča o „miru i stabilnosti“ više ne stoji ni u unutrašnjem, a kamoli u regionalnom kontekstu.

„Srbija očigledno više nije ni sama sebi garant stabilnosti, što dodatno odbija investitore“, naglašava on.

Zbog svega toga, kako zaključuje, pravi se jasan otklon od ovakvih projekata, jer niko ne želi da produbljuje postojeći animozitet prema već pobunjenom društvu.

Đogović smatra da bi u ovakvim okolnostima u projektu izgradnje hotela na mestu Generalštab mogao da uđe samo špekulativni kapital.

„Ne verujem da bi bilo koji ozbiljan biznismen, sa imenom i renomeom, ušao u projekat u kojem se čak i ministar kulture nalazi na optuženičkoj klupi u vezi sa tim slučajem. U tom smislu, mislim da je Generalštab trenutno u sigurnoj zoni“, zaključuje Đogović.