Kad pocrni crveno zlato

Prema informacijama sa terena, nekim proizvođačima malina nije otkupljena, a mnogi su odustali i ne beru je. Inicijativa „Selo – grad“ je ovakvu situaciju nagoveštavala pre četiri-pet godina i upozoravala da ne postoji strategija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

– Poljoprivrednici su iz stočarske proizvodnje, koja se godinama sistematski uništava, prelazili u malinarsku, odnosno voćarsku proizvodnju. A svaki višak uzrokuje poremećaj na tržištu, od čega najveću štetu trpi poljoprivrednik, ukazao je Dragan Stanković, odbornik Inicijative „Selo – grad“ u Skupštini grada Šapca. On je ocenio da je osnovni problem u činjenici da država nema strategiju u poljoprivredi još od 2011. godine i ne može da obezbedi plasman robe. Tržišna ekonomija u Srbiji ne postoji, a poljoprivrednik ili dobija minimalno ili ne dobija ništa. Rešenje vidi u formiranju poljoprivredne strategije i izvesnosti plasmana, kao i u poznatoj činjenici šta se može, a šta ne može izvesti, i u kojim količinama.

– Neprekidno govore kako ne proizvodimo dovoljno u određenim granama poljoprivrede, ali u praksi nije tako. To se sada potvrđuje. Kažu da postoji višak maline sa kojom ne znaju šta će i cena mora da bude takva kakva jeste. Posledica takvog odnosa biće krčenje malinjaka, ljudi će ostati bez posla i prihoda, a to znači da neće moći da izmiruju obaveze ni prema državi ni prema opštini, a ni svojoj porodici. Poljoprivredna proizvodnja mora biti raznovrsna, mi se ne možemo samo prosto osloboditi stočarstva i preći u voćarstvo jer posle nekoliko godina dolazi do poremećaja na tržištu. Tako se ne radi ni u jednoj naprednoj evropskoj državi. Tamo se generacije bave jednom vrstom proizvodnje koju samo unapređuju, a ne prelaze igrom slučaja iz, na primer, stočarske u voćarsku, „trbuhom za kruhom“ da bi preživeli, naglasio je Stanković i zaključio da se poljoprivredna proizvodnja ne može bazirati na nekoliko godina već na mnogo duži period.

– To nije samo ekonomsko pitanje već strateško, pitanje opstanka ljudi na selu i nacije uopšte, upozorio je Dragan Stanković, odbornik Inicijative „Selo – grad“ u Skupštini grada Šapca.

Primer iz 2011. godine

Stanković je naveo primer 2011. godine, kada je malina bila 200 dinara, dizel gorivo 90 dinara, a đubrivo 30 odsto jeftinije u odnosu na danas. Sada je malina od 80 do 100 dinara, gorivo 160 dinara, a hemija skuplja od 30 do 40 odsto. U tom neodrživom lancu poljoprivrednik samo gubi, a time i država.

Projekat „Razvoj Šapca po meri građana” se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.