Kad reforme kasne

Treba, međutim, naglasiti da je ova poseta, zbog najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, bila više tehničke prirode. I mada je Vlada Srbije još u punom mandatu, zvanična ocena četvrte revizije aranžmana izostala je. Kako je saopšteno iz Kancelarije MMF-a u Beogradu, ocene će uslediti naknadno, posle izbora i formiranja nove vlade, kada će misija Fonda ponovo doći u Srbiju. S druge strane, čak i da aktuelna vlada ne ispuni preuzete obaveze, a premijer podnese ostavku, aranžman sa MMF-om ne bi bio doveden u pitanje, već bi se sačekalo formiranje novog kabineta. Ako je suditi prema oceni Narodne banke, MMF „nije zabrinut zbog izbora u Srbiji. Naprotiv, u toj instituciji su uvereni da Srbija neće stati sa reformama i izbeći ugovorene obaveze“. Čini se, ipak, da je MMF, već pre početka četvrte revizije, zauzeo mekši stav. Uprkos tome, kada se pogleda spisak obaveza koje su pred nas postavili predstavnici Fonda, jasno je da je bilo probijanja nekih rokova. Najveći problemi srpske ekonomije su razorena preduzeća, spora reforma javnih preduzeća i racionalizacija državne uprave i to su bile glavne teme za pregovaračkim stolom. Prema dogovoru sa Fondom, plan je bio da se do kraja januara 2016. broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 15.000, što nije učinjeno. Takođe, MMF je postavio rok Vladi da do 31. decembra 2015. usvoji plan finansijskog restrukturiranja Srbijagasa, koji je pripremio nezavisni konsultant. Taj dokument je u završnoj fazi, ali ga Vlada još nije usvojila. Napretka nema ni kada je reč o restrukturiranju EPS-a. Do kraja prošle godine trebalo je da se usvoji dopuna Kolektivnog ugovora ovog preduzeća, kojom se uređuje primena plana racionalizacije koja uključuje i smanjenje broja zaposlenih za 1.000 radnika godišnje. Kasni se i sa usvajanjem trogodišnjeg biznis plana za Poštansku štedionicu.

Za pozitivnu ocenu treće revizije kreditnog aranžmana Srbija je morala da ispuni nekoliko uslova. Prvi, i osnovni, bio je usvajanje budžeta za 2016. a sledeći zahtev odnosio se na otpuštanja u javnom sektoru. S obzirom na to da je država, do kraja septembra 2015, smanjila broj zaposlenih u javnom sektoru za samo 4.200 ljudi (Fiskalnom strategijom predviđeno je da se broj zaposlenih u javnoj upravi do kraja godine smanji za 30.000 ljudi), MMF je sada tražio da vlast pokaže veću odlučnost. Zahteva da se precizno utvrdi koliko je prekobrojnih u kom resoru. Još jedan od uslova bio je da se definišu jasni kriterijumi za angažovanje nezavisne revizorske kuće koja bi trebalo da proceni finansijsku situaciju u kojoj se Srbijagas nalazi, ali i da predloži konkretne mere za finansijsko restrukturiranje. Najzad, jedan od uslova bio je i izmena Zakona o poljoprivredi kojim se smanjuju subvencije. Sa misijom MMF-a razgovarano je i o restrukturiranju Železnica Srbije, gde bi broj zaposlenih u sva četiri preduzeća trebalo da se smanji za više od 2.000 ljudi, zatim o kapitalnim infrastrukturnim projektima, kao i o reformi katastra. Šef misije Fonda Džejms Ruf izjavio je da kasni sprovođenje dogovorenog programa restrukturiranja EPS-a i da nije razgovarano o poskupljenju struje. On je istakao da nisu promenjeni rokovi u programu restrukturiranja EPS koji se odnose na usklađivanje cene struje, prelazak tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo i otpuštanje najmanje 1.000 radnika i da očekuje da će to biti realizovano u ovoj godini. U Memorandumu ekonomske politike, koji je Srbija potpisala sa MMF-om, navode se tri konkretna datuma kada je o reformi EPS-a reč. Novo tarifno prilagođavanje, odnosno poskupljenje struje, uslediće 1. maja, EPS će postati akcionarsko društvo 1. juna, a do kraja godine broj zaposlenih u toj kompaniji treba da se smanji za 1.000 ljudi, navodi se u ovom dokumentu. Ruf je podsetio da je poskupljenje struje prošle godine bilo planirano za april, ali da je struja poskupela u avgustu, tako da očekuje da bi ti rokovi mogli da budu primenjeni i u ovoj godini.

Šef delegacije MMF-a izjavio je da su pozitivne ocene koje je Srbija dobila od svih međunarodnih finansijskih institucija veoma ohrabrujuće, da je pomak vidljiv i da program napreduje u smeru uspešne realizacije. Dodao je da su smanjenje javnog duga, racionalizacija i strukturne reforme najveći izazovi i da u ovim oblastima očekuje još bolje rezultate u narednom periodu. Godinu dana posle potpisivanja aranžmana iz predostrožnosti šef misije MMF-a opisao je rezultate u sprovođenju reformi kao „impresivne“, mada priznaje da reforme u pojedinim oblastima kasne. „Ekonomski program Srbije je ostvario dobre rezultate. Manjak u budžetu na kraju 2015. iznosio je 3,7 odsto BDP-a i bio je na najnižem nivou od 2008. godine. Srbija je ponovo ušla u zonu pozitivnog privrednog rasta, delom zahvaljujući rastu investicija. Očekujemo da će se pozitivni trendovi nastaviti i u 2016. Naša projekcija privrednog rasta ostaje 1,75 odsto, dok je prosečna inflacija revidirana naniže i iznosi 1,7 odsto, uglavnom zbog daljeg pada cena nafte“, konstatovao je Ruf i dodao da Srbiju i u narednom periodu očekuju teški izazovi.

Kad je reč o monetarnoj politici, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković objasnila je da centralna banka neće gurati inflaciju u ciljani okvir tako što će dozvoliti veće oscilacije kursa, mada su predstavnici MMF-a sugerisali da se dozvoli veća dnevna fleksibilnost kursa. Odgovarajući na pitanje da li će dinar da klizi, jer će se inflacija gurati na ovaj način, ona je rekla da NBS ne planira da postigne ciljanu inflaciju na takav način. Navela je da inflacija ima cilj – 4 plus/ minus 1,5 odsto – ali su inflaciona očekivanja ključna, a ona su na zadovoljavajućem nivou od 2,4 do više od tri odsto. Prema oceni MMF-a, okvir targetiranja inflacije odgovara Srbiji, ali bi trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost deviznog kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo ciljanje inflacije i finansijsku stabilnost. Šef misije MMF ističe da je ekonomski program Srbije ostvario dobre rezultate i da se inflacija zadržala na niskom i stabilnom nivou, što predstavlja najdelotvorniji način da se zaštiti realna vrednost plata i penzija. „U uslovima poboljšanja poverenja i pada kamatnih stopa Srbija je ponovo zabeležila pozitivan rast, delom zahvaljujući znatnom povećanju stranih investicija“, konstatovao je Ruf.

Autor je naučni savetnik, redovni član NDES