Kako vratiti kamione na autoput 1Foto: V. Maričić (Arhiva)

Ukoliko se pokaže da je izvodljivo i da ima efekta u Srbiji bi u budućnosti moglo da dođe do uvođenja putarina na putevima nižeg reda poput magistralnih, za kamione koji su teži od 12 tona. To je još na dugačkom štapu, jer su Putevi Srbije tek raspisali tender za izradu studije izvodljivosti, a ideja je da se više opterete tek izgrađeni i budući autoputevi, a rasterete regionalni putevi.

U obrazloženju zbog čega bi se to uradilo navodi se da je od uvođenja naplate putarine u Srbiji uočeno da veći broj teških teretnih vozila kako bi izbegla plaćanja putarine na autoputevima izbegava njihovo korišćenje i kao alternativne koristi puteve nižeg reda, naročitio magistralne puteve I i II reda.

“Ovo dovodi do pojačanog habanja tih puteva i iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, a pritom i usporava saobraćaj na ovim putevima, dovodi do povećanja saobraćajnih udesa i direktno umanjuje prihod od naplate putarine na autoputevima“, navodi se u objašnjenju razloga za izradu studije.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac kaže za Danas da Putevi Srbije traže način da usmere vozače teretnih vozila na autoputeve, kako ne bi išli putevima koji nemaju kapacitet, ni nosivost i koji se brže uništavaju.

“Nema drugog načina koji bi oni sad predložili. Svojevremeno sam sugerisao da se vremenom sve putarine ukinu i u budućnosti će doći do toga da bismo dobili prirodnu raspodelu putovanja i raspodelu vozila na putevima. To svakako nećemo postići putarinama, jer će ljudi stalno bežati od puteva koje treba da plate”, ističe Lipovac.

Alternativa je, kako kaže, da se korišćenje puteva naplaćuje kroz gorivo, kroz vinjete za strance koji ovde ne kupuju gorivo i da se na taj način reši problem.

“Dobrim balansom bismo mogli da dođemo do toga da uklonimo sve naplatne rampe, jer su one same po sebi nebezbedne, smanjuju protok, ali i kapacitet saobraćajnice, usporavaju saobraćaj, povećavaju broj zaposlenih”, naglašava Lipovac.

Neke zemlje Evrope, podseća on, nemaju klasičnu naplatu autoputa, već naplaćuju i to automatski transportnim vozilima, prema pređenom kilometru.

“Nemačka je za automobile ukinula putarinu, zadržala je za teretna, ali je koncept takav da kada uđete na autoput vas satelitski registruju i nigde ne stajete. Registruje se koliko je kilometara pređeno. Ako bismo to uspeli da uradimo znatno bismo unapredili bezbednost saobraćaja”, kaže naš sagovornik i dodaje da je kod nas nedovoljna zainteresovanost čak i da se promoviše tag, vrsta plaćanja koja bi pojednostavila i ubrzala protok na naplatnim rampama.

Kako vratiti kamione na autoput 2Situacija sa bezbednošću saobraćaja je kod nas, napominje on, vrlo loša, a zbog ekonomske situacije veliki broj teretnih vozila, za koja bi bilo logično da koriste autoput koji je predviđen za brzi saobraćaj i za teški saobraćaj koristi druge, manje puteve.

“Donji sloj autoputa ima mnogo veću nosivost nego ostali putevi. I kao takav može da podnese teret bez većeg habanja. Ovo je pokušaj Puteva Srbije da naprave balans, samo nisam siguran koliko će u tome uspeti, da ljudi budu zadovoljni i razumeju ideju”, kaže Krsto Lipovac.

Putarine u Srbiji za četvrtu kategoriju motornih vozila u koja se ubrajaju ona sa četiri i više osovina i čija težina prelazi 3,5 tone su od 2.560 dinara na autoputu od Beograda do Čačka, do 7.860 dinara koliko je od glavnog grada do Dimitrovgrada.

Dobar deo evropskih zemalja odavno je uveo vinjete, koje su naplaćuju od 15 evra za sedam dana u Sloveniji za automobile ili 30 evra koliko je putarina za kamione. U Mađarskoj 10 evra košta korišćenje autoputa 10 dana, u slučaju kamiona težih od 3,5 tone cena je 20 evra.

U Hrvatskoj, međutim, još nisu uveli vinjete i od Zagreba do naplatne rampe Lipovac, poslednje pred ulazak u Srbiju, ona za četvrtu kategoriju vozila u kojoj su kamioni teži od 3,5 tone košta 56 evra. Za automobile putarina na ovoj deonici košta 17 evra.

Predsednik poslovnog udruženja „Međunarodni transport” Neđo Mandić kaže da ne zna precizno kako se i koji putevi u kojoj državi plaćaju, da je to raznoliko, ali da je činjenica da prevoznik ne voli da plaća putarine.

“Moje lično mišljenje je da nikada nisam za to da vozilo ako ima autoput ide alternativnim putem. Svojim vozačima to ne dozvoljavam, jer je važnije da vozi bezbedno, a autoputevi su mnogo bezbedniji od alternativnih gde je i mala nepažnja, delić sekundi dovoljan da se nešto desi, da sletite, nekog udarite”, ističe Mandić.

Vozači i vlasnici kamiona, kako kaže, treba da se urazume, jer često se dešava da vlasnici od vozača traže da izbegavaju putarine, gde zbog male uštede može da se napravi velika šteta.

“Na alternativnim putevima vozilo se više haba, veća je opasnost da se desi nesreća, a bezbednost ljudi treba da je na prvom mestu. Osim toga, mnogo je malih preduzeća koji se bave prevozom i gledaju da uštede na putarini, a ne vide da će ta mala ušteda da ga košta na drugom mestu, jer će pohabati gume, kočnice, vozilo”, napominje Mandić.

Ako bi se uvelo plaćanje na magistralnim putevima Mandić kaže da bi logika vozača onda bila da više ne idu alternativnom trasom gde su veći rizici.

“Sada postoji autoput do Čačka, a opet se ide Ibarskom magistralom. Zvali smo ja magistralom smrti, a sada kada imaš priliku da ideš gospodski opet ideš tom magistralom”, naglašava on.

On podseća da se i magistralni i drugi lokalni putevi uništavaju i da njih neko mora da održava i da nije u redu da ih održavaju samo građani, kroz plaćanje registracije, a uništavaju kamioni.

“Najgore je to što nema kontrole osovinskog pritiska, naši kamioni koji po Srbiji voze kamen, šljunak, pesak bukvalno svaki krše zakon. Gazda je vozačima naredio da natovare 60 tona, a dozvoljena nosivost puteva kod nas je 40 tona bruto, znači 15 do 16 tona koliko je kamion težak, plus 24 ili 25 tona tereta. Oni prevoze svaki 60 do 65 tona”, napominje Mandić.

Problem je što ti kamioni, kako kaže, ne idu na vagu, niko ih ne kontroliše, i da bi naročito tamo gde u blizini ima kamenoloma morala da postoji 24 sata vaga i pored vage policija koja bi kažnjavala sve.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.