foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)Srbija je na pragu da dobije prvi Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, propis koji već godinama postoji u Evropskoj uniji, a čiji je cilj da spreči zloupotrebu tržišne moći i ucene u odnosima između velikih i malih učesnika na tržištu.
Zakon je prvenstveno usmeren na zaštitu snabdevača od nepoštenih praksi kupaca sa snažnijom pregovaračkom pozicijom, kakvi su veliki trgovinski lanci.
Ideja Zakona je da se uspostave ravnopravniji i transparentniji poslovni odnosi između kupaca i snabdevača, jer se nepoštene prakse snažnijih tržišnih aktera često na kraju prelivaju na potrošače, kroz više cene i suženu ponudu u prodavnicama.
Zbog ovakvih poremećaja u odnosima na tržištu, država je u prethodnom periodu više puta bila primorana da reaguje.
Najpre su pokretane akcije za sniženje cena, a potom je doneta i uredba o ograničenju cena za pojedine namirnice, koja je i dalje na snazi, a ističe krajem februara.
Nacrt zakona je predstavljen 23. januara u Privrednoj komori Srbije (PKS), uz poruku da bi trebalo da donese sistemsko rešenje za probleme koji su se do sada rešavali privremenim merama.
Javna rasprava završena je 28. januara. Plan je da se predlog zakona nađe pred poslanicima tokom prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.
Šta je cilj zakona i koje su glavne novine?
Cilj zakona je sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi koje proizilaze iz neravnopravne pregovaračke moći učesnika na tržištu, odnosno kupca (trgovinskog lanca) i snabdevača.
Zakon treba da zaštiti slabiju stranu u poslovnom odnosu, bilo da je reč o malim proizvođačima, dobavljačima ili distributerima, od pritisaka, uslovljavanja i jednostranih odluka velikih kupaca.
Nepoštene trgovačke prakse podeljene su u dve grupe: takozvanu „crnu listu“, koja obuhvata prakse koje su uvek zabranjene, i „sivu listu“, koja obuhvata prakse koje su dozvoljene samo pod strogo određenim uslovima.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na rokove plaćanja. Prema Nacrtu, svi kvarljivi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi moraće da budu plaćeni u roku od najviše 30 dana od isporuke, dok će za ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode maksimalni rok plaćanja biti 60 dana. Duži rokovi biće zabranjeni bez izuzetka.
Posebno je istaknuta i zabrana komercijalne odmazde – prakse u kojoj veliki kupci kažnjavaju dobavljače, na primer, uklanjanjem njihovih proizvoda iz ponude ili smanjenjem porudžbina.
Još jedna novina je uvođenje instituta uzbunjivača, koji bi trebalo da podstakne otkrivanje nepoštenih praksi.
Nadzor nad primenom zakona imaće Tržišna inspekcija, dok će postupke za utvrđivanje nepoštenih trgovačkih praksi voditi Komisija za zaštitu konkurencije.
Kada je reč o kaznama, mera zaštite može iznositi do 0,1 odsto ukupnog godišnjeg prihoda učesnika na tržištu. Na predstavljanju zakona rečeno je da bi u praksi ti iznosi prelazili i milion evra.
Crna lista – uvek zabranjene prakse
Na „crnoj listi“ nalaze se prakse koje su zabranjene bez obzira na okolnosti.
Među njima su: plaćanje kvarljivih proizvoda posle 30 dana i ostalih proizvoda posle 60 dana, otkazivanje naručenih kvarljivih proizvoda u kratkom roku, jednostrane izmene ugovora, prebacivanje odgovornosti za propast robe na snabdevača kada za to nije kriv, odbijanje da se ugovoreni uslovi potvrde u pisanoj formi, kao i naplaćivanje raznih troškova koji nemaju realno opravdanje – od reklamacija do dodatnih kontrola kvaliteta koje su pokazale da je roba ispravna.
Zabranjeno je i da kupci od snabdevača traže da finansiraju širenje ili preuređenje njihove prodajne mreže, kao i da snabdevač daje instrumente obezbeđenja, dok kupac nema obavezu da obezbedi plaćanje za već preuzetu robu.
Siva lista – dozvoljeno samo pod uslovima
„Siva lista“ obuhvata prakse koje mogu biti dozvoljene samo ako su unapred jasno dogovorene, zasnovane na objektivnim i razumnim kriterijumima i ako ih snabdevač izričito prihvati.
To se odnosi, između ostalog, na vraćanje neprodate robe, naplatu skladištenja i izlaganja proizvoda, promotivne aktivnosti, prodajne podsticaje, kao i dostavljanje podataka o prodaji.
Zakon posebno uređuje i smanjenje narudžbina: značajno smanjenje biće zabranjeno bez prethodne pisane najave od najmanje 30 dana, osim ako kupac dokaže da za proizvod više ne postoji tražnja.
Zabrana komercijalne odmazde
Jedna od najvažnijih odredbi je zabrana komercijalne odmazde.
Kupcima će biti zabranjeno da kažnjavaju snabdevače koji koriste svoja prava, bilo kroz izlistavanje proizvoda, smanjenje porudžbina, uskraćivanje marketinških i promotivnih usluga ili na druge načine.
Ovakva odmazda smatra se posebno teškom nepoštenom trgovačkom praksom.
Uzbunjivači i nagrada
Zakon uvodi i institut uzbunjivača – fizičkog lica koje Komisiji za zaštitu konkurencije dostavi odlučujuće dokaze o nepoštenoj trgovačkoj praksi.
Uzbunjivač ima pravo na nagradu u visini od 10 odsto izrečene mere zaštite, kao i na zaštitu identiteta tokom postupka.
Pravo na nagradu nema lice koje je učestvovalo u izvršenju ili podsticanju nepoštene prakse, niti oni koji podnose lažne prijave ili manipulišu dokazima.
Šta zamera Transparentnost Srbija?
Organizacija Transparentnost Srbija uputila je niz komentara i predloga na Nacrt zakona, upozoravajući na nekoliko spornih i nedovoljno razjašnjenih rešenja.
Jedna od ključnih zamerki odnosi se na isključenje pojedinih subjekata javnog sektora iz primene zakona.
Nacrtom je predviđeno da se zakon ne primenjuje na plaćanja javnih ustanova u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, kao i u kazneno-popravnim i vaspitno-popravnim ustanovama.
Kako navodi Transparentnost Srbija, ovakvo rešenje otvara niz dilema. Pre svega, zakon izuzima samo jedan segment poslovnog odnosa, plaćanja, dok se drugi vidovi odnosa između javnih naručilaca i dobavljača i dalje formalno nalaze u dometu zakona.
Uz to, dodaju, izuzetak se odnosi samo na pojedine vrste javnih ustanova, dok ostali naručioci iz javnog sektora, poput ministarstava, lokalnih samouprava ili državnih preduzeća, nisu obuhvaćeni, što normu čini nedoslednom, smatraju iz ove organizacije.
Posebno je nejasno zbog čega je ovakav izuzetak uopšte uveden. Transparentnost Srbija ukazuje da nepošteno postupanje organa vlasti prema dobavljačima može imati čak i veće društvene posledice nego kada to čine veliki kupci iz privatnog sektora.
Organizacija podseća i da EU direktiva na kojoj se zakon zasniva ne predviđa ovakvo ograničenje, već naprotiv ostavlja mogućnost da se zaštita proširi i na odnose sa javnim naručiocima.
Druga važna zamerka odnosi se na nejasnu formulaciju zabrane komercijalne odmazde.
U članu 8, nakon nabrajanja konkretnih oblika odmazde, zakon uvodi i formulaciju „drugi oblici odmazde“, koja je, prema oceni Transparentnosti Srbija, neprecizna i pravno problematična, jer ne daje nikakvo dodatno pojašnjenje šta se pod tim podrazumeva.
Posebnu pažnju organizacija posvećuje i institutu uzbunjivača, koji načelno pozdravlja, jer podstiče otkrivanje nepoštenih trgovačkih praksi i donosi dodatne prihode u budžet kroz izrečene kazne. Međutim, upozorava se da su pojedine odredbe nejasne i potencijalno štetne.
Pre svega, nije precizirano kome se „odlučujući dokazi“ dostavljaju, niti je jasno zašto se uzbunjivačem smatra samo lice koje dokaze dostavi direktno Komisiji za zaštitu konkurencije, dok se isključuje mogućnost da to bude i lice koje informacije učini javno dostupnim, što je dopušteno opštim Zakonom o zaštiti uzbunjivača.
Transparentnost Srbija ukazuje i na problematično ograničenje prema kojem pravo na nagradu ima samo fizičko lice koje je u poslovnom odnosu sa učesnikom u nepoštenoj trgovačkoj praksi.
Prema njihovom stavu, ključni kriterijum trebalo bi da bude doprinos otkrivanju nezakonite prakse, a ne formalni poslovni odnos, jer se time neopravdano sužava krug potencijalnih uzbunjivača.
Dodatno, Nacrt ne razjašnjava kako bi se postupalo u situacijama kada više lica dostavi različite dokaze koji zajedno dovode do utvrđivanja povrede zakona, niti kako bi se u tom slučaju raspodelila novčana nagrada.
Transparentnost Srbija predlaže da se odredbe o uzbunjivačima dodatno preciziraju, kao i da se detalji o zaštiti identiteta i dodeli nagrada preciznije urede posebnim podzakonskim aktom, kako bi se izbegle pravne praznine i zloupotrebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
