Iako su banke počele da primaju zahteve za dodelu kredita koji će, zbog državne subvencije, imati nižu kamatnu stopu od tržišne, ekonomisti i privrednici oprezni su u ocenjivanju koliko će ove mere doprineti suzbijanju negativnih efekata svetske ekonomske krize. Analitičar Zoran Popov kaže za Danas da ne postoji procena ni koliko je privrednika zainteresovano za korišćenje tih sredstava, niti koliko je novca potrebno izdvojiti za te namene.
– To govori da su mere Vlade Srbije usvojene na brzinu, pa iako se promovišu kao pokretač privrednog rasta, neće bitno uticati na poboljšnje poslovnog ambijenta. Činjenica je da će te kredite moći da koriste samo uspešna preduzeća koja će, zahvaljujući nižim kamatama doći do povoljnijih pozajmica. S druge strane, bankama će biti omogućeno da plasiraju svoja sredstva i ako tako posmatramo stvari, onda je to dobar potez, kao što je dobro što će kreditiranje kupovine Zastavinih automobila pomoći da se održi ugovor sa Fijatom. Ali, problem je što su sredstva skromna, a krug korisnika ograničen, pa ni efekti ne mogu da budu veliki, niti da bitnije utiču na povećanje agregatne tražnje – tvrdi Popov i dodaje da je set mera vlade neprimeren ozbiljnosti situacije.
On ističe da bi pametnije bilo da se država zaduži dve do tri milijarde evra i da taj novac uloži u izgradnju infrastrukture, Koridora 10 ali i drugih kapitalnih objekata, jer je poznato da građevinarstvo povlači za sobom i angažovanje još oko 30 proizvođačkih grana. „Druga oblast u koju bi trebalo ulagati jeste primarna poljoprivredna proizvodnja, koja je osnov domaće prerađivačke industrije. U vreme krize, potrošači bi mogli da se odrekn kupovine automobila, ali za hranu moraju da izdvoje novac. Osim toga, država bi trebalo da uredi tržište poljoprivrednih proizvoda, na kome sada domaći proizvodi nisu ravnopravni sa robom koja dolazi iz uvoza“, naglašava Popov.
I vlasnik Ist pointa Zoran Drakulić skeptičan je kada je reč o efektima subvencionisanih kredita. On tvrdi i da uslovljavanje potencijalnih korisnika pozajmica održavanjem postojećeg broja zaposlenih ne dorpinosi očuvanju dobrih firmi.
– To je katastrofalan potez, jer da bi se firma u teškim ekonomskim prilikama sačuvala, mora da traži unutrašnje rezerve a tek potom da se zaduži. Uslov da svi radnici treba da ostanu na platnom spisku, neće omogućiti preduzećima da budu konkurentna. Iako među privrednicima postoji interesovanje za kredite sa nižom kamatnom stopom, to što će se dodeljivati posredstvom banaka, koje i dalje primenjuju svoje kriterijume procene solventnosti, suziće krug potencijalnih korisnika. Tako ćemo doći u situaciju da firme koje su u najtežoj situaciji, neće moći da računaju na te pozajmice. Zato je trebalo utvrditi kriterijume kreditiranja koji bi odgovarali i onim kompanijama kojima je pomoć zaista potrebna kako bi opstale na tržištu – tvrdi Drakulić.
Dobrosav Andrić, direktor užičkog Prvog partizana, jedne od šest fabrika koje posluju u okviru odbrambene industrije Srbije, najavio je da će to preduzeće konkurisati za maksimalne iznose kredite koji se nude. „Da li će krediti od maksimalnih dva miliona evra za obrtna sredstva i četiri miliona evra za investicije biti dovoljni, to će zavisiti od potreba firme“, izjavio je za Danas direktor užičkog Prvog partizana i dodao da bi krediti za obrtna sredstva trebalo da budu veći. On je istakao da će ovo preduzeće, koje već ima 98 odsto ugovorene proizvodnje za izvoz, konkurisati za oba kredita u maksimalnim iznosima, te da aktuelna ekonomska kriza ne ugrožava poslovanje fabrike, jer su svi kapaciteti uposleni, a fizički obim proizvodnje stalno se povećava. Ova fabrika je prošle godine proizvela 150 miliona komada streljačke, lovačke i sportske municije, a od izvoza, uglavnom na zapadno tržište, ostvarila prihod oko pedeset miliona dolara.
S druge strane, Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice bakra u Sevojnu, koja izvozi 90 odsto proizvodnje, kaže da nisu zadovoljni iznosima kredita za likvidnost i dodaje da će najviše profitirati banke. Istakavši da nije dobro to što su ova fabrika i drugi izvoznici vladinim merama svrstani u istu grupu sa ostalim preduzećima i uvoznicima, te da je trebalo ponuditi veće iznose kredita, Subotić je najavio da će sevojnička fabrika ipak konkurisati za obrtna sredstva, ali nije izvesno da li će zatražiti i kredit za investicije.
– Iznos od dva miliona evra za našu fabriku je kap u moru. Četiri miliona evra za investicije je korektan iznos, ali ne znam da li ćemo tražiti taj kredit, jer u sadašnjim uslovima investicije bi trebalo da budu u drugom planu. Naš prioritet je da izvršimo plan i da preživimo ovu godinu – rekao je Subotić Danasu.
Novac, najskuplja roba
– Ne mislim da će zahvaljujući merama Vlade Srbije banke profitirati. Novac je najskuplja roba, a da bi snizila njegovu cenu Vlada Srbije je preduzela mere za subvencionisanje kamata i mi u tome ne vidimo prostor za ostvarivanje ekstra profita. Naš najveći problem je vraćanje starih kredita, jer je sve očiglednije da privreda nije u stanju da ih otplaćuje. Nadam da ćemo merama NBS i Vlade Srbije uspeti da pomognemo privredi da prevaziđe taj problem – smatra Dragoslav Nikolić, direktor Regionalnog centra za privredu zapadne Srbije u Banci Inteza u Užicu, dodavši da je savim sigurno da novac koji je obezbedila Vlada Srbije neće biti dovoljan da se udovolji svim zahtevima.
Banke ekstraprofiteri?
– Dva miliona evra kredita za održavanje tekuće likvidnosti sa kamatom od 5,5 do šest odsto su uslovi za normalno poslovanje. Očigledno je, dakle, da kreatori makroekonomske politike i Vlada Srbije ne shvataju situaciju ozbiljno i u svemu tome najviše će profitirati banke, koje su u 2007. godini ostvarile veliki profit od oko 400 miliona evra, a isti ili veći profit ostvariće i u 2008. godini. Bilo bi logično da deo tog ekstraprofita usmere ka privredi – kaže za Danas Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice bakra u Sevojnu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
