Keš krediti, unosan biznis bankara

U Srbiji svaki treći zaposleni građanin otplaćuje bar jedan keš kredit ili, preciznije rečeno, krajem juna je 600.000 građana tražilo i dobilo nenamensku gotovinsku pozajmicu od neke poslovne banke. Nekima je i to bilo malo pa su nekoliko puta kucali na šalterima banaka u potrazi za, inače, najskupljim zajmovima. Osim građana, i privreda sve češće poseže za kreditima, pa su samo u prvom polugodištu ove godine banke u Srbiji odobrile dodatnih 115,5 milijardi dinara zajmova, tako da ukupna zaduženost iznosi 633 milijarde dinara. Da se kreditna aktivnost poslovnog bankarstva naglo ubrzava, najbolje svedoči podatak da je lane ukupan rast bankarskih kredita iznosio 106,6 milijardi dinara. Dakle, za pola godine nadmašen je kompletan iznos kredita odobrenih prošle godine, pri čemu je privreda u pozajmljivanju para prednjačila, i time delimično nadoknadila zastoj iz poslednjeg kvartala 2006. godine. Tada su, podsetimo, banke više bile zainteresovane za repo operacije NBS i kreditiranje građana nego da svoja sredstva plasiraju u privredne tokove. Ali, za prvih šest meseci ove godine međutim privredi je odobreno 60,6 milijardi dinara novih zajmova, a građanima 54,9 milijardi. Prednost u pocentualnom rastu, međutim, i dalje drži stanovništvo gde su krediti porasli za gotovo trećinu u odnosu na prošlu godinu. Ono što posebno zabrinjava centralnu banku jeste podatak da udeo gotovinskih kredita, odobrenih stanovništvu, stalno raste. Od ukupno 250 milijardi dinara kredita čak 36,8 odsto ili 92,2 milijarde čine oni najskuplji, keš, odnosno, nenamenski gotovinski krediti. Banke se trude da upravo tu najskuplju robu što bolje prodaju, pa potencijalne korisnike ovih zajmova privlače raznoraznim „olakšicama“ – najčešće stalnim produžavanjem rokova otplate. Danas već 95,7 odsto ovih pozajmica spada u kategoriju dugoročnih kredita odobrenih na pet, sedam ili čak i deset godina, iako je ova vrsta kredita, gde kamate često prelaze i 30 odsto na godišnjem nivou, zapravo namenjena prevazilaženju trenutnih nedaća, dakle po svojoj suštini su kratkoročni zajmovi. Novina u bankarskoj ponudi je i davanje takozvanog grejs perioda otplate, što praktično znači da korisnik kredita nekoliko godina plaća samo kamatu, a potom tek započinje i vraćanje glavnice. A kada se sve na kraju sabere, ispadne da je tako banci vraćen bar duplirani iznos pozajmice.

Rizične pozajmice

Zaduženost u odnosu na bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Srbiji još uvek je ispod proseka zemalja u regionu, ali je trend rasta plasmana stanovništvu znatno brži nego što je to bilo u zemljama regiona i preti da izmakne kontroli. Posebno rizična kategorija su nenamenski gotovinski krediti na duže rokove, s obzirom na to da se obično ne usmeravaju u željene i kontrolisane ekonomske kanale. Zbog toga Banka Inteza tu vrstu pozajmica odobrava na maksimalno pet godina, mada u velikoj konkurenciji neke banke pokušavaju da svoj tržišni udeo pronađu u pozajmicama duže ročnosti, izjavio je za Danas Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Banke Inteza.

Sudeći prema najavama centralna banka će u dogovoru sa poslovnim bankama hitno preduzeti dodatne mere kako bi usporila dalji rast bankarskih plasmana jer je procenjeno da to i te kako utiče na rast tražnje i uvoza i podiže nivo inflatornih pritisaka. To, bar za sada, neće se činiti administrativnim zabranama (kao što su činile neke susedne zemlje ograničavajući kreditni rast na određeni procenat mesečno ili godišnje), niti će biti retroaktivnog dejstva mera. Podatak da su krediti fizičkim licima brže rasli nego što rastu depoziti građana u bankarskom sektoru ukazuje i na to da je u interesu poslovnog bankarstva da se novouspostavljeni trend preokrene, s obzirom na to da su depoziti stanovništva za njih najjeftiniji izvor kreditiranja. Ukoliko depoziti nastave da rastu kao u prvih šest meseci za 17,6 odsto a krediti građanima za 28,2 odsto, u tom slučaju potreba banaka da se dodatno zadužuju u inostranstvu takođe će rasti, što svakako poskupljuje njihove izvore kreditiranja. Pitanje je, dakle, samo kojim potezima će NBS pokušati da uspori dalji porast plasiranja bankarskih sredstava stanovništvu, i koje pozajmice će se još uz keš kredite naći na udaru. Ako je suditi po najavama čelnika NBS, referentna kamatna stopa trebalo bi da bude osnovni instrument delovanja, ali su na raspolaganju još i supervizorska kontrola centralne banke, obavezne rezerve i konačno devizne rezerve koje su premašile 12,6 milijardi dolara. „Stambeni krediti ne bi trebalo da se nađu na udaru restrikcija i pored toga što su ove godine porasli za više od 33,4 odsto“, kaže Jelašić, i poručuje građanima da pre nego što se odluče na pozajmicu dobro razmisle da li im je ona potrebna, i da pri tom još bolje prouče pod kojim uslovima u različitim bankama mogu da do potrebnih para dođu.