Ko bi mogao biti „treća strana“ u NIS-u: U igri Arapi, Azerbejdžanci, investicioni fondovi, ali je MOL favorit

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdili su da je „ruska strana spremna da prepusti uticaj i kontrolu nad kompanijom NIS trećem licu“.

Ruski vlasnici NIS-a poslali su zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, u skladu sa pregovorima sa trećom stranom, i sada se čeka odgovor američke strane. Taj ruski zahtev podržala je i Srbija.

Za sada nije poznato da li će ta treća strana imati „uticaj i kontrolu“ samo u menadžmentu kompanije, mada većina energetskih stručnjaka smatra da Amerikanci time verovatno ne bi bili zadovoljni. Zbog toga se očekuje da će Rusi izaći iz dela vlasništva, dok će NIS dobiti još jednog suvlasnika.

Spekuliše se o nekoliko potencijalnih kandidata koji bi pored Republike Srbije i Gasprom Njefta mogli postati novi akcionari.

Trenutno najveće izglede ima mađarska kompanija MOL. Pojedine političke stranke ukazuju da se pregovara i sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Za kupovinu NIS-a nedavno se pominjao i hrvatski JANAF, dok se ranije kao potencijalni kupac spominjao i azerbejdžanski SOKAR.

Pojedini brokeri naglašavaju da postoji mogućnost ulaska i pojedinih investicionih fondova, pre svega iz Amerike. U energetskim krugovima pojavljuje se ime Xtellus Partners, njujorške finansijske savetodavne i investicione firme.

Trenutna vlasnička struktura NIS-a je sledeća: 44,85 odsto akcija drži Gasprom Njeft, Republika Srbija 29,87 odsto, PJSC Intelligence 11,3 odsto, dok preostalih 13,98 odsto čine manjinski akcionari.

MOL ima najviše izgleda

Prema komentarima i ocenama domaće stručne javnosti, najveće šanse za kupovinu NIS-ovih akcija ima mađarski MOL.

Nedeljnik NIN došao je do nezvaničnih saznanja da bi mađarski MOL mogao da kupi 11,3 odsto akcija, odnosno deo koji trenutno pripada kompaniji PJSC Intelligence.

Podsetimo, akcionarsko društvo PJSC Intelligence iz Sankt Peterburga, inače ćerka firma Gasproma, postalo je u septembru ove godine vlasnik 11,3 odsto akcija NIS-a, koje su do tada bile u vlasništvu Gasproma.

„Rusi se uzdaju u mađarski MOL, odnosno tamošnjeg premijera Viktora Orbana, i prema trenutnom planu oni su kupci za 11,3 odsto akcija NIS“, navodi NIN, dodajući da je do ubrzanja pregovora ruske i mađarske strane došlo nakon posete mađarskog premijera Viktora Orbana Sjedinjenim Američkim Državama.

List saznaje da bi preciziranje tog plana trebalo da se dogodi 15. novembra, kada delegacije iz Moskve treba da putuju u Budimpeštu.

Ako mađarska strana kupi deo NIS-a, država Srbija biće vlasnik 29,87 odsto NIS-a, mali akcionari 13,98 odsto, MOL 11,3 odsto, što će značiti ukupno 55,15 odsto većinskog vlasništva, dok Gasprom Njeftu ostaje 44,85 odsto.

Slučaj INA: Kakav je MOL kao vlasnik?

Hrvatski energetski analitičar i urednik portala Energypress.net, Ivan Brodić, komentarisao je za Danas ulogu mađarskog MOL-a kao strateškog vlasnika hrvatske naftne kompanije INA, ali i moguće izazove za NIS.

Brodić podseća da je MOL prvi put ušao u vlasničku strukturu INA-e u mandatu premijera Ivice Račana 2003. godine, kupivši 25 odsto udela, da bi u mandatu premijera Ive Sanadera dodatno kupio 24 odsto, čime je do 2011. godine postao najveći pojedinačni akcionar i time dobio upravljačka prava.

Nakon toga, dodaje Brodić, nastupila je konsolidacija, ističući da se MOL pokazao kao dobar finansijski upravljač, jer je INA danas konsolidovana i sa uredno servisiranim dugovima.

„INA je jedan od najvećih hrvatskih poslodavaca i poreskih obveznika. U tom smislu, MOL je za INA-u prilično blagotvoran vlasnik“, ocenjuje Brodić.

Međutim, Brodić napominje da je u segmentu istraživanja i eksploatacije nafte i gasa došlo do značajnog pada aktivnosti. Hrvatska sada, kako kaže, uvozi oko 70 odsto nafte i značajan deo potrebnog gasa.

Što se tiče rafinerijskog poslovanja, situacija je bila složenija. Rafinerija u Sisku, najstarija u Hrvatskoj, nije bila modernizovana, jer se, ukazuje Brodić, pokazalo da bi to ulaganje bilo neisplativo. Mada je, dodaje naš sagovornik, bilo najava da će ona služiti kao postrojenje za obnovljive izvore energije i biorafineriju.

Brodić navodi da je ulaganje imalo smisla samo u rafineriju u Rijeci, koja je strateški pozicionirana na Jadranu, gde se sirova nafta može dovoziti morskim putem.

Međutim, iako je MOL dugo bio prisutan u kompaniji kao većinski vlasnik i bio u obavezi da modernizuje rafineriju u Rijeci prema sporazumima sa državom, modernizacija je počela tek 2022. godine. Iako je najavljeno da će trajati kraće, radovi su se odužili zbog štrajka izvođača, pa je poslednja najava da će rafinerija u punom kapacitetu biti puštena u rad sledeće godine.

Brodić kaže da su kritičari govorili da MOL namerno usporava modernizaciju kako njegova rafinerija u Mađarskoj ne bi imala konkurenciju. Naš sagovornik dodaje da je očigledno da je MOL usporavao modernizaciju, ali pre svega iz finansijskih razloga.

„Pre napada na Ukrajinu, Mađarska i Austrija su bila važna energetska čvorišta i tu su dolazili svi gasovodi i naftovodi, uključujući Družbu. Napadom na Ukrajinu to se promenilo. S obzirom na to da Hrvatska ima morsku infrastrukturu, sada je postala važno čvorište. Pre toga, MOL je tamo imao dve rafinerije, jednu u Slovačkoj i drugu u Mađarskoj, i bilo mu je jeftinije da tamo prerađuje naftu nego da je dovodi u Rijeku morskim putem. Jednostavno, iz finansijskih razloga se odugovlačilo sa modernizacijom rafinerije u Rijeci. Mi u Hrvatskoj bismo voleli da je to bilo ranije“, kaže Brodić.

Potencijalni izazovi za rafineriju u Pančevu

Komentarišući potencijalni ulazak MOL-a u vlasničku strukturu NIS-a u Srbiji, Brodić upozorava na moguće izazove.

Pre svega, uveren je da bi MOL upravljao prilično dobro NIS-om u finansijskom smislu, ali ukazuje da je MOL veoma koncentrisan i ima veliki udeo na tržištu ovog regiona, te će verovatno morati da dobije odobrenje regulatora u susednim zemljama.

Sledeći izazov jeste šta bi bilo sa rafinerijom u Pančevu, pre svega, jer je blizu mađarske rafinerije i postavlja se pitanje njenog smisla ako NIS postane deo MOL grupe.

Brodić navodi da je sledeći izazov pitanje korišćenja ruske nafte, dodajući da iako je Orban dobio izuzeće za rusku naftu, MOL i dalje zbog evropskih sankcija ne sme da izvozi tu naftu i generalno ruske energente u druge zemlje.

Naš sagovornik naglašava da bi za nacionalni interes bilo bolje da strateški partner ne dolazi iz susedne države. Na primer, dodaje Brodić, austrijski OMV bio bi idealnija opcija, jer bi morao da zadrži postojeću infrastrukturu, ali bi za OMV to bilo finansijski skuplje i logistički zahtevnije.

Ostali potencijalni kupci

Spekuliše se da je u igri za kupovinu NIS-ovih akcija i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Naime, resorni odbor stranke Srbija centar (SRCE) za energetiku i rudarstvo saopštio je nedavno da ne bi bilo iznenađenje da je „treće lice“ subjekat iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, po ugledu na „svežu priču“ o Generalštabu ili „bajatu“ poput Beograda na vodi, PKB-a i drugih.

I NIN navodi da se pregovori ipak vode i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Pre nekoliko meseci, kada su američke sankcije NIS-u najavljivane pa odlagane iz meseca u mesec, zainteresovanost za kupovinu NIS-ovih akcija stigla je i iz susedne Hrvatske.

„Hrvatska je spremna da kupi Naftnu industriju Srbije“, poručio je tada hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.

On je, gostujući na HRT-u, rekao: Ako je to rešenje, spremni smo za tu opciju kako bismo osigurali kontinuitet poslovanja JANAF-a i zaštitili interese kompanije koji su već 40 godina usko povezani s NIS-om“.

Međutim, tu mogućnost odmah je odbacio predsednik Vučić.

Nekoliko meseci nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine i kada se prvi put otvorilo pitanje o ruskom vlasništvu u NIS-u, Demostat je pisao da je Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR) zainteresovana za preuzimanje većinskog paketa akcija NIS-a i da je u vezi sa tim u kontaktu kako sa Vladom Srbije, tako i sa većinskim vlasnikom NIS-a, ruskom državnom kompanijom Gasprom Njeft.

Izvor Demostata je tada govorio da bi, u slučaju da do takve situacije dođe, Moskvi odgovaralo da SOKAR otkupi akcije koje u NIS-u poseduje Gasprom Njeft, jer Azerbejdžan i Rusija imaju veoma dobre diplomatske odnose. Takođe, SOKAR ostvaruje plodnu saradnju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama.

Prema njegovim rečima, prelazak NIS-a u ruke SOKAR-a bio bi „zgodan“ i za zapadne zemlje.

Opcija koja je za sada pala u senku jeste ona koja se ranije pominjala, a to je da bi Srbija mogla da otkupi deo akcija od Gasprom Njefta, ali se pojavom „treće strane“ ova opcija praktično izgubila.

Xtellus Partners?

U energetskim krugovima kao mogući partner Srbije pominje se i Xtellus Partners, njujorška finansijska savetodavna i investiciona firma koju su osnovali bivši rukovodioci investicionog ogranka ruske banke VTB.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, ova kompanija pominje se u razgovorima u Beogradu i Moskvi o potencijalnoj kupovini srpske naftne kompanije NIS i određenih međunarodnih sredstava kompanije Lukoil.

Međutim, iako je sedište firme u Njujorku, poreklo Xtellus Partnersa, kako tvrde izvori Danasa, usko je povezano sa finansijskom elitom Rusije.

Dvojica od četiri osnivača, Pavel Lvov i Leonid Kuperschmidt, ruski su državljani školovani u Moskvi i veterani VTB Capitala, investicione filijale državne VTB banke. Obojica su imali značajne uloge u plasmanima duga i akcija na tržištima u razvoju u ukupnoj vrednosti većoj od 100 milijardi američkih dolara pre nego što su osnovali Xtellus.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore od Ministartva rudarstva i energetike, Kabineta predsednika Srbije i kompanije Xtellus partners na pitanje da li se između njih vode pregovori o preuzimanju NIS-a.