Sve države evrozone, osim Luksemburga i Finske, suočile su se tokom 2009. sa fiskalnim deficitom većim od tri odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, dok je u Grčkoj, Španiji i Irskoj ta stopa dostigla nivo od oko deset odsto. Tokom samo jedne godine, dug zemalja koje su uvele zajedničku evropsku valutu uvećan je za gotovo deset procentnih poena, što čini 78,7 odsto BDP iz 2009, odnosno povećanje od 1,13 odsto u poređenju sa 2008. Kada je reč o Nemačkoj, budžet za 2010. predviđao je rekordani deficit od čak 50 milijardi evra. Prognozirano je takođe da će javni dug premašiti 1,7 biliona evra, ili 80 odsto BDP, uporedo sa skokom kamatnih stopa, zbog čega bi „planina zaduženja“ postala još veća. Ipak, finansijska kriza predstavlja samo delimično objašnjenje za tako visoke stope zaduženosti. Istina je da mnoge članice EU i G-20 žive iznad svojih mogućnosti. Ta konstatacija važi i za Nemačku, koja slovi za oličenje „fiskalne razboritosti“.

Čak i u boljim vremenima vlade su trošile znatno više sredstava nego što su zarađivale. Što je još gore, neke od njih nisu uzimale u obzir činjenicu da neće lako vratiti dugove. Takvo rasipništvo rezultiralo je dugovima koji mogu da postanu neodrživi ukoliko se ne preduzmu određene mere. Stoga je Nemačka odlučila da usvoji stroga fiskalna pravila. Principi takozvane „kočnice za dugove“ nalažu da se Vlada postara da do 2016. deficit ne premaši 0,35 odsto BDP. Kabinet kancelarke Angele Merkel zasigurno će poštovati ta pravila, što podrazumeva da stopa deficita neće premašiti deset milijardi evra u navedenom periodu, čime će dugovi na godišnjem nivo biti umanjeni za sedam milijardi. Podaci govore da su troškovi socijalne pomoći činili oko polovinu izdataka Nemačke u 2010, a gotovo je izvesno da ni u ovoj godini neće biti značajnijih promena. Zato je važno da se taj teret ravnomerno raspodeli na različite kategorije stanovništva. Osim toga, nemačke kompanije treba da doprinosu fiskalnoj konsolidaciji tako što će dobijati manje subvencija, a najveće energetske korporacije, avio prevoznike i finansijske institucije potrebno je opteretiti dodatnim porezima. Takođe, zaposleni u javnim službama ne bi trebalo da očekuju povišice.

Obavezujuća fiskalna pravila koje je usvojila Nemačka predstavljaju pozitivan primer za druge države evrozone. Ali, vlade tih zemalja, treba da pokažu da dele takve vrednosti, čime bi ponovo stekli poverenje finansijskih tržišta i svojih građana. Kreditna kriza s kojom se suočila Grčka predstavlja upozorenje evropskim zvaničnicima da ne smeju da dozvole gomilanje javnih dugova u nedogled. Evropska unija je imala pravo kada je odlučno delovala da bi očuvala stabilnost evra davanjem kratkoročne pomoći Grčkoj i pokretanjem sistema za finansijsku stabilizaciju. Iako primena tog metoda predstavlja važan korak na putu ka oporavku, kriza u Grčkoj razotkrila je strukturne slabosti monetarne unije za čije prevazilaženje će biti potrebno više od postavljanja zahteva ostalim članicama evrozone da izdvoje novac za rešavanje gorućih finansijskih problema.

Smatram da nedavno uspostavljeni mehanizam neće eliminisati mane Pakta za stabilnost i razvoj. Stoga je potrebno pokrenuti delotvorniji sistem za sprečanje krize i prevazilaženje teškoća evrozone, što bi osnažilo postojeće mehanizme. U tom kontekstu, trebalo bi nametnuti sankcije državama koje ozbiljno prekrše pravila. Nemačka i Francuska su predložile uvođenje strožih propisa o zaduživanju i trošenju, koje bi pratile kazne za vlade država koje se ogluše o pravila. Takođe, zemlje koje u više navrata budu ignorisale preporuke o smanjenju deficita, kao i one koje budu lažirale statističke podatke, ne bi trebalo da imaju pristup fondovima EU. Ciljevi poput održivog rasta ekonomije i sprečavanja dužničkih kriza u Evropi, kao i u drugim delovima sveta, neće biti ostvareni ukoliko bude nastavljena dosadašnja praksa gomilanja dugova. Potrebno je da evropske države smanje deficite, što je Nemačka već učinila. Ukoliko i drugi krenu njenim stopama, biće ojačan fiskalni sistem Starog kontinenta.

Autor je ministar finansija Nemačke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.