Narodna skupština je završila raspravu o predlogu zakona o ulaganjima, a da najveći broj primedbi iznetih tokom javnog razmatranja tog dokumenta nije usvojen. Glavnu zamerku vezanu za prvobitni plan da se zakonom zaobiđe poverenik za informacije od javnog značaja i odlučivanje o objavljivanju investicionih ugovora ostavi samo Vladi Srbije, Skupština je prihvatila, ali su zato sve ostale primedbe koje je iznela Agencija za borbu protiv korupcije, ali i o kojima je Danas pisao protekle nedelje, ostale bez reakcije vladajuće većine.
Tako u zakon o ulaganjima ipak neće biti ubačene odredbe o načinu vršenja nadležnosti i poslova Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije, što je Agencija tražila, niti će kriterijumi za imenovanje upravnog odbora i direktora Razvojne agencije biti precizno definisani. Time se, po oceni Agencije, „ostavlja širok prostor za diskreciono odlučivanje“, odnosno za korupciju.
Slično tome, vladajuća većina nije odustala ni od plana da Vlada Srbije i ministar privrede budu ti koji će podzakonskim aktima urediti kriterijume prema kojima se određuje koje ulaganje može da dobije status investicije „od posebnog značaja“, kao ni od toga da se po istom principu odrede uslovi i način privlačenja direktnih investicija.
– Ta pitanja je neophodno detaljnije urediti zakonskim odredbama – smatraju u Agenciji.
Privrednici navode da u zakonu postoji i niz dubioznih odredbi, poput one u kojoj se definiše da ulagač sme da kupi devize u Srbiji da bi obavio plaćanja u inostranstvu, što je neobično jer firme ni do sada ništa nije sprečavalo da to rade.
Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže za Danas da postoji čitav niz problematičnih odredbi, iako je tačno da su predlogom zakona prihvaćene i neke od primedbi koje je poslovna zajednica imala na dosadašnju regulativu.
– Ovde se već 15 godina vodi politika diskrecionog odlučivanja. U Slovačkoj je, recimo, to nemoguće, jer tamo nijedan ministar nema pravo da menja bilo koji kriterijum. Nama je potrebno da pravila igre budu jasna i da se znaju kriterijumi o tome pod kojim tačno uslovima se šta može raditi i kako se mogu dobiti subvencije. Ali, pre toga je potrebno da država uradi analizu i ustanovi koje privredne grane treba da subvencioniše, a koje ne. Jer, imali smo slučajeve kompanija iz tekstilne industrije koje su dobile milione podsticaja, što u njihovom slučaju znači da su imali besplatnu radnu snagu dve godine. Te kompanije jesu i izvozile, ali su podsticaje iskoristile i da svoju robu prodaju u Srbiji i to po dampinškim cenama, što je uništilo njihove domaće konkurente, koji nisu dobili subvencije. Tako smo dobili par stotina, a izgubili par hiljada radnih mesta. Zato su proizvođači tekstila u pravu kada se bune da država od njih uzima poreze od kojih daje subvencije njihovim konkurentima, koji ih onda izbacuju iz posla dampingovanjem cena – kaže Rajić.
Po njemu, država bi zato morala da daje podsticaje za visokotehnološke delatnosti, a ne za one oblasti u kojima već postoji konkurencija u Srbiji.
Drugi problem na koji ukazuje ovaj stručnjak je slab kapacitet srpskih institucija, gde posebno apostrofira Upravu carina.
– Sada investitorima koji prebacuju polovne mašine iz matičnih fabrika u inostranstvu u svoje pogone u Srbiji, treba i po šest meseci pa sve do godinu i po dana da bi završili procedure i nabavili sva dokumenta. Pitanje je da li će Uprava carina moći da funkcioniše onako kako bi trebalo prema Zakonu o ulaganjima – dodaje Rajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
