Las Vegas na Balkanu

Vest da će Beograd u julu dobiti jedan od najmodernijih i najvećih kazina u jugoistočnoj Evropi koji će biti smešten u hotelu Jugoslavija, obradovala je sve zaljubljenike u „zelenu čoju“. Vlasnici kazina Austria internacional (većinski akcionar), grčki Klub hotel kazino Loutraki i Državna lutrija Srbije, najavili su da će se na pet hiljada kvadratnih metara naći eksluzivni restorani, laundž bar, nekoliko koktel barova, sala sa višestrukom namenom, kao i prostor sa igrama na sreću sa 25 stolova i 250 slot mašina, na dva nivoa. Vrednost investicije premašuje 60 miliona evra. Da je reč o velikim igračima i veteranima u tom poslu govore podaci da Kazino Austria internacional upravlja sa 72 kazina u 18 zemalja a tu su i deset kazina na luksuznim brodovima. Ova fabrika zapošljava , a zapošljava oko deset hiljada radnika iz 35 zemalja, a ukupan prihod koji je Kazino Austria ostvario u 2006. godini premašio je 1,26 milijarde evra (rast od 7,6 odsto u poređenju sa istim periodom lane), a broj posetilaca dostigao je 19 miliona (porast od 2,7 odsto). Klub hotel kazino Loutraki zabeležio je prošle godine prihod od oko 242 miliona evra što je za oko 13 odsto više u odnosu na 2005. godinu, i ugostio blizu milion posetilaca odnosno šest odsto više nego u istom periodu lane. Vlasnik budućeg kazina u Beogradu ima veoma ambiciozan cilj – želi da preuzme vodeću ulogu na tržištima centralne i jugoistočne Evrope i širem pojasu Mediterana.

Od kocke 82 milijarde dolara prihoda

Posmatrano na globalnom nivou, prihodi od kocke će rasti po stopi 8,8 odsto godišnje, i sa 82,2 milijarde dolara koliko je ostvareno 2005. godine dostićiće do 2010. 125 milijardi dolara, procenila je konsultantska grupacija LLP. Ojačan novim kockarnicama u kineskoj enklavi Makao, Azijsko-pacifički region će se razvijati najbrže – čak 14 odsto godišnje – igde bi trebalo da slije 23 milijarde dolara. SAD, za koje se procenjuje da će ostati najveće kockarsko tržište na svetu, beležiće rast od 6,9 odsto godišnje, od 53,4 milijarde dolara 2005. godine na 74,5 milijardi 2010. Procenjuje se da će nove kockarnice u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi podići prihode od kocke sa 13,4 na 22,4 milijarde dolara, što je godišnja stopa rasta od 10,7 procenata.

Iz razgovora sa rulet majstorima, saznali smo da u Beogradu trenutno radi pet kazina koji okupljaju „ozbiljne“ rulet igrače i kartaroše, ali svi će morati da zatvore vrata posetiocima. Treba podsetiti da je Uprava za igre na sreću, početkom prošle prošle godine, okončala postupak javnog poziva za izdavanje dozvole za prvu igračnicu u Beogradu. U trci za licencu učestvovale su četiri kompanije, među kojima su bila i dva najveća evropska kazina. U finišu je pobedio Grand kazino, čiji je većinski osnivač Kazino Austrija, koji je sa ponudom od 18 miliona evra pretekao slovenački Hit internešenel. Licenca koju je Grand kazino dobio na deset godina podrazumeva da u radijusu od 20 kilimetara od centra Beograda (Dom narodne skupštine) niko osim Grand kazina neće moći da otvara kockarnicu. Prema Zakonu o igrama na sreću, u Srbiji neće moći da bude više od deset kazina i oni će biti smešteni uglavnom po turističkim centrima i većim gradovima. U razvijenim zemljama, učešće kazino – prihoda u ukupnim prihodima od igara na sreću čini više od 50 odsto, tvrde poznavaoci tih prilika. Logika otvranja kazina razlikuje se od zemlje do zemlje. Tako, recimo, samo pre nekoliko godina u Parizu nije bilo nijednog kazina, svi su bili locirani na obali, dok ih u Londonu ima čak 3.500.
Petar Lubarda, prvi krupije na prostorima bivše Jugoslavije, priseća se da su prva kazina na ovim prostorima otvorena 1963. godine i to u Portorožu, Opatiji, Svetom Stefanu, Zagrebu i Beogradu (hotel Mažestik).
– Početkom sedamdesetih Tito je napisao ono čuveno pismo protiv liberala a kocka je prepoznata kao jedan od elemenata liberalizma. To je značilo ključ u bravu za sve kockarnice. Ubrzo, međutim, one su ponovo otvorile vrata ali samo kockarima strancima. Ulazak u kazino bio je moguć samo uz pasoš, dok je za građane SFRJ Jugoslavije kockanje bilo krivično delo koje je sancionisano zatvorskom kaznomkažnjivo zatvorom. Zbog toga su naši ljudi išli u inostranstvo da se kockaju – kaže naš sagovornik i dodaje da su prve kockarnice koje su bile otvorene i za domaće igrače počele da rade početkom osamdesetih i to u Vrnjačkoj Banji.
A kako ova priča izgleda kroz prizmu jednog kockara, onih što su u stanju da po 18 sati sede pogrbljeni nad stolom sudbine. Stručnjaci koji se bave analizom zavisnika o kocki kažu da ti poremećaji veoma liče na zavisnost od psihoaktivnih supstanci, samo što je sada droga zamenjena kockom. To znači da je i lečenje slično onom koje se primenjuje kod zavisnika i podrazumeva primenu lekova antidepresiva. Neizostavan deo lečenja je i psihoterapija koja treba da dovede do značajnih promena u ponašanju kockara baš kao što je potrebno naći nove sadržaje u životu koji treba da služe za animiranje apstinenata.