Leskovac: Traže više posla za skromne zarade

– U leskovačkom kraju bez posla je posle promene vlasničke strukture kapitala ostalo više od 20.000 radnika. U takvim okolnostima, niko i ne postavlja pitanje visine zarada i produktivnosti, jer je svima najvažnije da rade i bilo kako prehrane svoje porodice, ističe Jovica Nedeljković, sekretar Veća samostalnih sindikata Jablaničkog okruga

– Za nas u sindikatu, a takvo je stanje i drugde, najvažnije je očuvanje radnih mesta, odnosno socijalni mir, ali i kakav-takav socijalni dijalog u kome radnici ne bi smeli da budu žrtve velikih promena u strukturi kapitala i krize koja je prisutna gotovo na svakom koraku, dodaje Nedeljković.

U leskovačkom privatizovanom preduzeću Interlemind, kolektivu u kome su radnici u nekoliko navrata štrajkovali zbog nepoštovanja Kolektivnog ugovora i zastrašivanja, pitanje povezanosti produktivnosti rada i zarada je uvek bilo tema dana, ali se sve svodilo na lažna obećanja.

Saša Milenković, predsednik Samostalnog sindikata u Interlemindu, pojašnjava da o tome ne može ni da se govori na pravi način kada je firma pod hipotekom i njegova sudbina je krajnje neizvesna. Radnici Interleminda su često na plaćenom odsustvu, mesecima se radi uz minimalnu nadoknadu, a radnici se boje da ni toga neće biti, kaže za Forum Milenković.

– Izrazili smo spremnost da radimo mnogo više i to za skromne plate, ali da ne budemo šikanirani i da nam se stalno ne preti otkazima, pojašnjava Milenković.

Ognjen Ognjenović, izvršni direktor preduzeća Metroparking jug, podseća da je u kolektivu više od 40 radnika i da je prosečna neto zarada 20.779 dinara. Zbog toga će jedan od prioriteta biti poboljšanje standarda zaposlenih. Ognjenović tvrdi da se o produktivnosti i zaradama ovde i te kako vodi računa, jer se vredni, marljivi radnici nagrađuju.

– U 2010. godini kontinuirano smo isplaćivali zarade, vodili računa o produktivnosti i visini plata, i istovremeno uplatili u budžet grada iznos koji je predviđen ugovorom, podržali veliki broj humanitarnih akcija i pružili pomoć brojnim udruženjima i lokalnoj samoupravi u iznosu od oko dva miliona dinara, ističe Jelena Lukić, šef marketinga preduzeća Metroparking jug.

Nekada jedna od najboljih firmi u Leskovcu, Hemijska industrija Nevena, doživljava teške dane. Za dobrovoljni odlazak iz kolektiva, koje je trenutno u državnom vlasništvu, prijavilo se 149, a ostaće 105 radnika „fabrike lepote“. Zaposlenima su ponuđene četiri mogućnosti za odlazak, a najveći broj, njih 82, izjasnio se za deset prosečnih zarada u privredi Srbije. Nevena je nekada zapošljavala više od 750 radnika, a posle promene svojinskih odnosa, kada je vlasnik postala bugarska kompanija Bulcvat, sa kojom je raskinut kupoprodajni ugovor, na platnom spisku je bilo 256 radnika.

Ovde, kao i u većini kolektiva na jugu Srbije, povezanost produktivnosti i zarada bila je u drugom planu, a jedan od razloga je otežan plasman proizvoda.

Slaviša Nešić, predsednik sindikata Nezavisnost, ističe da Nevena ima tolike kapacitete da bi mogla da „preplavi“ ne samo Srbiju, nego i region, ali ono što proizvode trebalo bi i da se proda, a to je trenutno jedna od bolnih tačaka nekadašnjeg giganta hemijske industrije.

– Bilo je više zaposlenih u odnosu na potrebe, jer smo proizvodili za magacine i posle odlaska velikog broja radnika. Nadamo se da će plate, kojih nije bilo u vreme dok se firma nalazila u vlasništvu Bulcvata, pratiti produktivnost rada, kaže Nebojša Perović, predsednik Samostalnog sindikata Nevene. Perović ističe da su sindikalce ove firme često pozivali u Beograd predstavnici vlasti i pričali jednu priču, a u stvarnosti su drugo radili.

Nemaju ni za telefon

Predsednik UO Nevene Vladimir Kostić kaže da će u kolektivu posle dobrovoljnog odlaska preostali radnici nastaviti da proizvode preparate po kojima je firma stekla ugled u zemlji i svetu i da će to sigurno uticati na njihove plate. O prilikama u Neveni najbolje govori podatak da nedeljama ne funkcioniše nijedan fiksni telefon i dok je tako, nema ni boljeg položaja radnika.