Meka za strani kapital

U kraljevskom dvoru i koridorima političke i ekonomske vlasti u Rabatu i Kazablanki planiraju za Maroko ulogu u trodimenzionalnom privrednom dijalogu između Severne Amerike, Evrope i Afrike. Zanimljivo je podsetiti da je za 15 godina, koliko je proteklo od stupanja na presto kralja Muhameda VI (52), Maroko doživeo značajan socijalno-ekonomski preobražaj. Kralj, sa titulom doktora nauka stečenom na francuskom univerzitetu „Sofia Antipolis“ u Nici, doneo je značajne političke promene i ambiciozne ekonomske projekte, što je rezultiralo udvostručavanjem ukupnog BDP-a, dok je održivi rast premašivao pet odsto u proseku godišnje, a inflacija je pala ispod dva odsto. Ova zemlja, koja se nalazi na strateškoj lokaciji Gibraltarskog moreuza (između Atlantika i Sredozemnog mora), bogata je prirodnim resursima, poput fosfata, rude gvožđa, mangana, olova i cinka, a raspolaže i velikim količinama kvalitetne ribe (prva na svetskoj rang-listi po proizvodnji sardine) i morske soli. Ali činjenica da se Maroko, koji se prostire na 710.850 kvadratnih kilometara i u kojem živi oko 33 miliona stanovnika, nalazi na raskršću najvažnijih pomorskih puteva u svetu, posebno privlači pažnju stranih investitora.

     I upravo zahvaljujući prilivu stranih direktnih investicija izgrađene su hiljade kilometara auto-puteva, uspostavljeni najsavremeniji telekomunikacioni i transportni sistemi, počela je gradnja ambicioznog projekta solarne energije i uspostavljena najveća luka u Africi – u Tangeru. Analitičari se slažu u oceni da Maroko, za razliku od velikog broja zemalja Magreba koje tonu u anarhiju, izrasta u značajan industrijski faktor Afrike i Sredozemlja. Nastojanja da se privuku velike svetske kompanije urodila su plodom pa na tom tržištu već posluju: američka kompanija informatičkih tehnologija Del, zatim britanski Delfi, inače jedan od najvećih proizvođača automobilskih delova, pa francuska multinacionalna energetska kompanija GDF Suez, kao i španska kompanija za projekte obnovljive energije Asiona. Ipak, najviše se govori i piše o 1,5 milijardi dolara vrednoj, investiciji francuskog proizvođača automobila Reno. U velikom postrojenju, izgrađenom u blizini Tangera, godišnje se proizvodi oko 150.000 jedinica jeftinijih modela „dačije“ i „renoa“. Za Reno, čija je kompletna proizvodnja namenjena izvozu, posebno je važna luka Tanger-Med, udaljena oko petnaestak kilometara od Španije. Reč je o jednoj od najprometnijih luka u Africi čiji će kontejnerski kapacitet u 2017, kako se procenjuje, dostići osam miliona tona. Luka je železničkim prugama i auto-putevima povezana sa slobodnim zonama i industrijskim parkovima. I kanadski proizvođač aviona Bombardie saopštio je da prenosi proizvodnju delova, poput kontrole leta za seriju aviona CRJ, na aerodrom u blizini Kazablanke. Kompanija, inače, gradi fabriku u slobodnoj zoni Kazablanke. 

Ulaganja u energetski sektor su jedan od prioriteta. Plan je da se do kraja 2014, aktivira 30 izvorišta nafte i gasa, i to uz podršku malih nezavisnih firmi, ali i nekoliko većih kompanija. Stranim ulagačima su ponuđeni možda najbolji uslovi – potencijalnih 75 odsto prihoda, dok bi preostalih 25 odsto bilo rezervisano za državu. S obzirom na obilje sunčanih dana i česte vetrove, Maroko ima idealne uslove za ubrzani razvoj obnovljivih izvora energije. Do 2020. godine proizvodnja solarne i energije vetra trebalo bi da dostigne devet gigavata, čime bi bilo pokriveno 20 odsto potreba te zemlje za energentima. Uspeh parka vetrenjača u Tangeru se dokazuje njegovim stalnim rastom. Na toj farmi vetrova projektovana su 165 postrojenja koja će davati 140 megavata električne energije (nemačka državna banka za razvoj KfW dala je zajam od 50 miliona evra). U južnom gradu Uarzazat se gradi najveće na svetu postrojenje za proizvodnju solarne energije, snage 2.000 megavata. Uopšte, u zemlji su planirana četiri velika postrojenja za proizvodnju sunčeve energije.

Početkom jula predstavljen je sedmogodišnji Plan ubrzanja rasta sektora industrije u Maroku. Prioritet je otvaranje 500.000 novih radnih mesta do 2020. i povećanje udela tog sektora u BDP, sa 14 na 23 odsto. Plan, koji je sačinio ministar industrije i jedan od najpoznatijih marokanskih poslovnih ljudi Mulaj Hafid Elalami, ima 10 tačaka. Tu su, između ostalih, stvaranje novog industrijskog ekosistema, dinamični odnosi između velikih industrijskih grupa koje bi delovale kao prethodnica malih i srednjih preduzeća, te ojačavanje proizvodne industrije kao glavnog tvorca novih radnih mesta. Među ostalim merama su pomoć bezbolnom prelasku mikro preduzeća iz neformalnog u formalni sektor privrede. Predloženi sistem bi uključivao adekvatnu poresku šemu, socijalno osiguranje, podršku i finansiranje. Radi se i na realizaciji ambiciozne ideje kralja Muhameda VI, da preobrazi najveći marokanski grad i privredno središte – Kazablanku u vodeći finansijski centar u Africi.

Maroko ne zaboravlja nijednu od svojih privrednih uzdanica – turizam. Prema Viziji 2020, cilj je udvostručavanje vrednosti tog sektora, čime bi se Maroko svrstao među 20 vodećih turističkih destinacija u svetu. Srećna okolnost je što turizam, koji sada učestvuje sa osam do devet odsto u BDP, nije mnogo pogođen nemirima u region posle početka Arapskog proleća 2011. Očekuje se da će biti privučeno oko 20 miliona stranih turista, dok bi prihodi trebalo da dostignu cifru od oko 140 milijardi dirhama. Prošle godine prihod je porastao za četiri odsto, premašujući 57 milijardi dirhama (oko 7,5 milijardi dolara). U prva četiri meseca ove godine od turizma je prihodovano oko 17 milijardi dirhama, što je za 3,8 odsto više nego u istom periodu 2013. Broj stranih turista je premašio 2,8 miliona, što je povećanje od 10 odsto.

Bruto domaći proizvod Maroka uvećan je 2013. za 4,1 odsto, dok se ove godine očekuje stopa rasta od oko 3,5 odsto. Procenjuje se, takođe, da bi BDP, meren paritetom kupovne moći, mogao da dostigne 189 milijardi dolara, a po stanovniku 5.699 dolara. Nominalni BDP je za 2014. procenjen na 114,7 milijardi, a per capita 3.458.

glosa

Kralj Muhamed VI doneo je značajne političke promene i ambiciozne ekonomske projekte, što je rezultiralo udvostručavanjem ukupnog BDP-a, dok je održivi rast premašivao pet odsto u proseku godišnje, a inflacija je pala ispod dva odsto