MERKEL: Najteži časovi Evrope od Drugog svetskog rata

Brzopotezno sprečavanje da se kriza iz Grčke prelije u Italiju i Španiju se podrazumeva. Berze su ostale tako mirne jer se nije očekivalo da uveče u Briselu budu usvojena konačna spasilačka rešenja, pošto su razlike među državama članicama EU u pogledu načina povećanja i funkcionisanja Evropskog fonda za finansijsku stabilizaciju, otpisa duga Grčkoj, uključenja privatnih i stranih investitora još velike. Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je juče u Bundestagu obezbedila vrlo široku podršku za spasavanje zajedničkog evropskog dela, poslanicima se obratila dramatičnom tvrdnjom da su „ovo najteži časovi Evrope od Drugog svetskog rata“, i „ako propadne evro, propašće Evropa, a to se ne sme dogoditi“ i najzad da „posle analize svih mogućnosti, bolju ni razumniju alternativu“ nije imala pred sobom. Kancelarka Merkel je posebno pozvala privatne investitore da više učestvuju u ovoj operaciji , koju je socijaldemokratski prvak u Bundestagu Frank Valter Stajnmajer nazvao „operacijom na otvorenom srcu, koja mora da uspe“.

Odmah po okončanju sastanka na evropskom vrhu, šef Evropskog fonda za finansijsku stabilizaciju Klaus Regling otputovaće u Peking. Kinesko ministarstvo inostranih poslova juče je potvrdilo, a preneli su evropski mediji, otvorenost Kine za dogovor o njenom u učešću u ovom fondu. Neimenovani diplomatski izvori su, prema francuskim medijima, objasnili da bi u te svrhe Kina, koja leži na deviznim rezervama od oko 3.200 milijardi dolara, osnovala „autonomnu investicionu instituciju“.

Garancijski kapacitet Evropskog fonda za finansijsku stabilnost trebalo bi da bude povećan do 1.000 milijardi evra. Jedini način koji je sigurno isključen je uloga Evropske centralne banke u obezbeđivanju likvidnosti tog fonda. Nemci su taj francuski predlog kategorično odbili.

Pred sam sinoćnji sastanak bilo je više nego jasno da će Grčkoj biti otpisan dug i da će taj otpis iznositi više od 50 odsto. Evropske poslovne banke angažovane u ovoj evropskoj zemlji, moraće Grčkoj da otpišu mnogo više od u junu dogovorenih 21 odsto potraživanja. Od procenta otpisa, koji nije još sasvim definisan, zavisiće i obim dobrovoljne ili prinudne dokapitalizacije bankarskog sektora. Poslednja cifra, koja je u opticaju, iznosi 100 milijardi evra neophodne dokapitalizacije. Uglavnom do sredine 2012. godine, poslovne banke u Evropskoj uniji moraće da postignu kapitalnu adekvatnost od devet odsto.

Statistika

Ukupni dug država članica EU porastao je sa 7.100 milijardi evra na 7.800 milijardi saopštila je evropska služba za statistiku Eurostat.