„Profesorski rečeno, Anketna komisija je promašila temu“: Dinkić odgovorio na pitanja o njegovoj ulozi u rekonstrukciji železničke infrastrukture

Podsetimo, član Anketne komisije za utvrđivanje razloga pada nastrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, Vladimir Obradović izjavio je u sredu, 26. marta, da Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Mlađan Dinkić moraju odmah da budu ispitani od strane pravosuđa Srbije i Evropske unije zbog, kako je istakao – „štetnih odluka koje su donosili u vezi sa projektom rekonstrukcije pruge do mađarske granice“.

Istog dana reagovao je bivši ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić navodeći da su netačni navodi Vladimira Obradovića, izneti istog dana na pres konferenciji Anketne komisije, da je on na bilo koji način učestovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice.

Nakon što je Dinkić negirao umešanost u odluke koje su prethodile rekonstrukciji pruge ka mađarskoj granici, dan kasnije, u četvrtak 27. marta, Anketna komisija reagovala je saopštenjem u kojem je navela da Dinkićeva uloga nije bila beznačajna, te je bivšem ministru finansija postavila nekoliko pitanja, na koja Mlađan Dinkić sada odgovara – novim saopštenjem.

„Da odmah razjasnimo, sva pitanja koja mi je Anketna komisija postavila nemaju nikakve veze sa povodom i svrhom zbog kojih je ona formirana, a to je da se ispitaju okolnosti i uzroci nezapamćene tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Profesorski rečeno, Anketna komisija je promašila temu, s obzirom da sva pitanja koja su mi postavili spadaju u domen ekonomske istorije, imajući u vidu da ih interesuju događaji od pre 12 do 17 godina, pa im moji odgovori neće mnogo pomoći da obave posao zbog koga su formirani. S obzirom da sam i sam 10 godina radio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dobronamerno savetujem kolegama iz Anketne komisije, čiji rad apsolutno podržavam, da se u budućem radu ne rasplinjuju, već da se fokusiraju na temu zbog koje su i formirani“, saopštio je Dinkić, prenosi N1.

On navodi odgovore na, kako kaže – „sva pitanja Anketne komisije“.

„U periodu od 2008. godine u Vladi koju je vodila Demokratska stranka bio sam na poziciji ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Ni u tom periodu, a ni kasnije, nikada se nisam bavio ugovaranjem bilo kakvih infrastrukturnih radova, pa ni železničkih. To je uvek bio posao za koji su bili nadležni ministri saobraćaja, građevine i infrastrukture. Zbog toga ne mogu da znam cene i preliminarne vrednosti projekata bilo kojih železničkih deonica za koje me pitaju, jer na tome nikada nisam ni radio. Kada je u pitanju finansiranje infrastrukturnih projekata, tačno je da sam u svom radu sarađivao sa svim evropskim finansijskim institucijama, kao i sa Svetskom bankom, a bio sam jedno vreme i guverner Srbije u EBRD-u i u Svetskoj banci. Ali moj posao je bilo isključivo da ugovorim što povoljnije uslove finansiranja, a nikada nisam kandidovao, niti učestvovao u izradi i ugovaranju bilo kog infrastrukturnog projekta, već je to bio posao nadležnih ministarstava iz različitih oblasti“, naveo je Dinkić.

Razlog zbog kojih se u vladi Demokratske stranke odlučilo da se osim nastavka saradnje sa evropskim finansijskih institucijama i Svetskom bankom proširi saradnju i na Kinu i Rusiju, bio je, kako ističe – u tome što su sredstva koja su Evropljani nudili bila daleko ispod potreba Srbije, kao i zbog „frustracije zbog preterane birokratizacije i predugačkih rokova realizacije projekata koje oni finansiraju“.

„Odluka da se, osim nastavka saradnje sa Evropom, okrenemo i ka Kini i Rusiji, doneta je nakon što je shvaćeno da će za završetak relativno kratkih deonica na putnom koridoru X od Niša do Bugarske i Makedonske granice biti potrebno čak 10 godina od momenta kada su obezbeđeni i zaključeni ugovori o njihovom finansiranju. Tada je shvaćeno da će Srbiji biti potrebno više decenija da razvije saobraćajnu infrastrukturu, ukoliko se oslonimo isključivo na evropske finansijske institucije. Zbog toga je još u to doba, dakle pre 15-16 godina, zaključen međudržavni sporazum sa Kinom o saradnji u oblasti infrastrukture, uz obavezu da finansiranje projekata obezbedi Kineska strana, u obimu koji je mnogostruko prevazilazio tadašnju ponudu evropskih finansijskih institucija i pod izuzetno povoljnim kamatama i rokovima otplate kredita. Slično tome, još u doba vlade Demokratske stranke paralelno su otpočeli i pregovori o kreditu sa Ruskom federacijom za finansiranje železničke infrastrukture, a koji sam ja potpisao sa ministrom finansija Rusije u januaru 2013. godine. Napominjem da taj ruski kredit nema baš nikakve veze sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, jer u doba kada je zaključen, jedini konkretan projekat koji je u okviru tog aranžmana do tada ugovorilo tadašnje ministarstvo saobraćaja bila je rekonstrukcija pruge od Beograda do Pančeva“, naveo je Dinkić.

On ističe da potpuno razume logično pitanje Anketne komisije zbog čega u realizaciji infrastrukturnih projekata nisu više korišćena evropska sredstva.

„S obzirom da i ja delim njihovu frustraciju, ohrabrio bih Anketnu komisiju da direktno pitaju evropske finansijske institucije zašto u to vreme Srbiji nisu nudili više novca, u obimu koji bi omogućio realizaciju većih infrastrukturnih projekata, jer ih tadašnja vlada sigurno ne bi odbila. Umesto toga, oni su nam po pravilu nudili više manjih pojedinačnih kredita za potpuno raznorodne oblasti, koji su često bili više u funkciji njihove birokratije, tj. plaćanja njihovih stranih eksperata u penziji, nego što se sa tim novcem moglo nešto bitno realno izgraditi. Bez obzira na to, saradnja sa evropskim finansijskim institucijama je uvek održavana, iako su njihova sredstva bila nedovoljna u odnosu na stvarne potrebe Srbije“, kaže Dinkić.

O Aneksu 2 sporazuma sa Kinom, za koji ga je pitala Anketna komisija, potpisan je, kaže – nakon prestanka njegovog mandata u vladi.

„A što se tiče dokumenata kojima komisija očekuje da potkrepim svoje tvrđe, ja im se duboko izvinjavam što ih nisam pre 12 godina poneo kući, pa ih sada nemam kod sebe u stanu i nisam u mogućnosti da ih podelim, ali sam zato siguran da u arhivama vlade mogu pronaći sva dokumenta koja ih interesuju“, poručio je Dinkić.

Činjenica je, kaže, da u poslednjih 11 godina, od kada je napustio politiku, izašao iz javnosti i prešao u privatni sektor, nije želeo da odgovara na bilo čije prozivke, niti da demantuje razne neistine i glasine koje su, kako kaže, o njemu iznošene u medijima.

„Zato sada koristim priliku da kažem da sam politiku odavno i zaista trajno napustio i da u svih ovih 11 godina nakon toga nikada nisam bio, niti sam sada, savetnik bilo kog političara u Srbiji i u regionu, ni tajni, niti na bilo koji drugi način. U ovih 11 godina ja se bukvalno nikada nisam ni sreo, niti sam razgovarao, sa bilo kojim aktuelnim političarem iz Srbije, tako da su pojedine glasine u javnosti o nekim mojim navodnim tajnim savetničkim angažmanima potpune izmišljotine i gluposti“, zaključio je Mlađan Dinkić.