Anketna komisija: Vučić, Mihajlović i Dinkić da odgovore kako je cena rekonstrukcije pruge skočila sa 330 miliona na 1,2 milijarde evra

Na današnjoj konferenciji za medije profesor na Fakultetu organizacionih nauka i član Anketne komisije Vladimir Obradović izjavio je da Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Mlađan Dinkić moraju biti ispitani od srpskog i evropskog pravosudnog sistema i da objasne zašto su donosili štetne odluke koje su građane Srbije koštale za oko milijardu evra više.

„Preliminarne studije koje su finansirane iz evropskih sredstava pokazuju da je rekonstrukcija i modernizacija pruge od Novog Sada do granice sa mađarskom trebalo da košta oko 330 miliona evra. Kako smo od te cifre došli do cifre koja je plaćena kineskom konzorcijumu i iznosi 1,2 milijarde evra. Gde je taj rast koji ne može biti opravdan ni inflacijom ni rastom cena“, rekao je Obradović.

Istakao je da ne postoji drugo objašnjenje već da je Srbija odbacila evropski koncept finansiranja koji je nudio jeftine kredite i bespovratna sredstva samo zato što evropsko finansiranje ne poznaje prijateljske ugovore i izbor izvođača bez konkursa.

„Zato se vlada odlučila da uzme nepovoljne aranžmane od Rusije i Kine, tako da je u ruskom aranžmanu rađena pruga od Pazove do Novog Sada, a u kineskom od Beograda do Pazove i od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Vučićeva vlada uzela je skupe kredite samo da bi radila na netransparentan način“, rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, kako je Vučić u to vreme bio prvi potpredsednik vlade, a kasnije i predsednik vlade, on je direktno odgovoran sa resornim ministrima za te štetne odluke.

Obradović je istakao da s obzirom na to da su sredstava dolazila i iz evropskih fondova, Anketna komisija smatra da bi i evropske institucije trebalo da utvrde da li je bilo nenamenskog trošenja tog evropskog novca.

Podsetio je da rekonstrukcija i modernizacija pruge od Beograda od Subotice nije ideja Aleksandra Vučića, već da je ta ideja razrađena još 2010. i 2011. godine u vreme vlade Mirka Cvetkovića.

Takođe je podsetio da je u to vreme napravljen aranžman sa Evropskom unijom koja je Srbiji bespovratno dala 3,95 miliona evra za izradu preliminarne studije modernizacija pruge.

„Za preliminarnu studiju odobren je konzorcijum koji predvodi Luj Beržer da se uradi idejni projekat, uticaj na životnu sredinu, studija opravdanosti i tenderska dokumentacija za izvođenje“, rekao je Obradović.

Ukazao je da to potvrđuje i izveštaj Ministarstva građevine iz 2014. godine koji je potpisala Zorana Mihajlović.

Obradović je rekao i da se u ovom slučaju javlja još jedno ključno pitanje: „Ko je i kad doneo odluku da se pruga preprojektuje sa 160 na do 200 kilometara na sat?“.

Incijalna studija pokazuje da je ta pruga opravdana ako ide brzinom od 160 kilometara na sat, a da bi sve drugo preko toga bilo neracionalno, ukazao je Obradović.

„Ipak u projektnom zadatku iz 2015. godine, koji je potpisala Zorana Mihajlović, daje se nalog da se pruga preprojektuje za projektnu brzinu do 200 kilometara na sat iako se u istom tom projektnom zadatku navodi da je EU finansirala studiju koja se pokazuje da to treba da bude 160 kilometara na sat“, rekao je Obradović.

On je istakao da je ušteda u putovanju od Beograda o Subotice ukoliko voz ide brzinom od 200 kilometara na sat umesto od 160 kilometara na sat osam minuta.

„Srbija je dala stotine miliona evra više da bi se od Beograda do Subotice putovalo osam minuta brže i to govorim samo u idealnim uslovima i samo za putničke vozove, jer teretni vozovi ne mogu da dostignu ni 160 kilometara na sat“, izjavio je Obradović.

Prema njegovim rečima, Anketna komisija smatra da je to takođe štetna odluka koju treba preispitati, kao i da bi trebalo preispitati zašto CIP u studiji izvodljivosti koju je naručila i platila država, isključio analize studije koji je finansirala EU i zašto te troškove nije uneo u studiju.

„Kineski konzorcijum kao protočni bojler“

Profesor na Filozofskom fakultetu i član Anketne komisije Ognjen Radonjić govorio je o kršenju Zakona o javnim nabavkama u okviru projekta modernizacije pruge od Beograda do mađarske granice.

Radonjić je ukazao da Zakon o javnim nabavkama prepoznaje da je moguće da sa nekim ugovorom, čak i sa međunarodnim ugovorom, van snage staviti značajn deo ovog zakona, ali da se i u tom slučaju moraju poštovati određena načela.

„A ta načela su ekonomičnosti, efikasnosti, obezbeđivanja konkurencije i zabranu diskriminacije, tranparetnost postupka javne nabavke… Dakle, Srbija je uvek dužna da ovako postupa. Na kraju krajeva, to je predviđeno i komercijalnim ugovorom da konzorcijum kada bira podizvođača mora da ih bira na transparentan način. Mi smo konstatovali da to najverovantije nije učinjeno“, rekao je Radonjić.

On je govorio da je poseban problem kod Aneksa 3 i Aneksa 4 komercijalnog ugovora, tačnije člana 4 ovih aneksa, to što je u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima.

Prema njegovim rečima, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da izvođač bira podizvođača, odgovara za njegov rad, dodajući da je na istoj liniji napravljen i komercijalni ugovor.

Međutim, dodao je Radonjić, ovim aneksima navedeno je da podizvođače bira Republika Srbija bez procesa javne nabavke, najverovatnije na nekoj prijateljskoj osnovi, pri čemu za njih i odgovara Republika Srbija, a ne izvođač.

„Na taj način vi ste izigrali i sam komercijalni ugovor kojim je predviđeno da izvođač bira podizvođača i da odgovara za njega. U ovom slučaju izvođač, odnosno konzorcijum, ispada da je samo protični bojler koji verovatno uzima proviziju za finansiranje radova podizvođača. To je u suprotnosti sa ugovorom o kreditu“, ukazao je Radonjić.

Takođe, Radonjić je naveo da se aneksima 3 i 4 komercijalnog ugovora za modernizaciju pruge od Novog Sada od Kelebije, predviđaju i radovi koji nemaju veze sa prugom.

Radonjić je naveo da se pominje izgradnja kružnog toka u Subotici u vrednosti od milion dolara, zatim arheološki radovi na teritoriji Novog Sada i Subotice u vrednosti od po milion i po dolara, kao i izrada tehničko-projektne dokumentacije za putničku prugu od Zemun Polja, Aerodroma „Nikola Tesla“ do Nacionalnog stadiona u Surčinu.

„Dakle, u pitanju je nenamensko trošenje sredstava koje se kosi sa komercijalnim ugovorom“, rekao je Radonjić.

„Starting – mali tigrić u velikom srpskom ekonomskom tigru“

Profesor na Fakuletu tehničkih nauka u Novom Sadu i član Anketne komsije Dušan Dobromirov govorio je o poslovanju kompanije Starting koja je bila angažovana na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, poslednji finansijski izveštaj iz 2023. godine pokazuje da kompanija Starting prema ciframa podseća na kompanije sa Vol Strita (Wall Steet).

„Te brojke su izuzetno dobre. Na primer, kompanija ima rast prihoda od 21,6 odsto na godišnjem nivou, ima izdašne pakete za plate za 180 zaposlenih, vidite da je plata u toj kompaniji oko 2.000 evra i ono što je još dosta interesantno da je to firma koja je šest miliona evra avansirala, odnosno unapred plaća robe i usluge“, rekao je Dobromirov.

Još jedan podatak koji mu je skrenuo pažnju jeste da je ta firma imala na računu 12 miliona evra.

„Svako ko je ikada imao neke veze sa privatnim firmama, zna da to nije baš uobičajeno. To opet može da govori o velikim uspesima te firme i da to predstavlja jednog malog tigrića u velikom srpskom ekonomskom tigru“, izjavio je Dobromirov.

Među podacima, Dobromirov je istakao da su mu pažnju skrenule i vanbilansne stavke, jer uz poslovnu aktivnost koja iznosi 30 miliona evra, postoje vanbilansne stavke od 40 miliona evra, navodeći da je to „zaista preterano“.

„To me je na neki način podsetilo i nateralo da pogledam šta se dešavalo sa firmom Enron, američkom korporacijom koja je bila izuzetno uspešna i koja je upravo imala taj neki prenaglašeni odnos između vanbilansnih stavki i osnovne imovine“, rekao je Dobormirov ukazujući da je Enron bankrotirao 2001. godine jer se bavio finansijskim manipulacijama.

Dobomirov je naglasio da ostaje veoma neobično da se firmi kao što je Starting, koja je toliko uspešna, dogodi ono što se dogodilo sa nadstrešnicom.