foto EPA-EFE/MAANSI SRIVASTAVAIzvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključio je konsultacije po članu IV za 2025. godinu sa Srbijom i završio prvu reviziju učinka Srbije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).
U izveštaju MMF-a ističe se da su oprezne makroekonomske politike Srbije podržale ekonomsku otpornost u nestabilnom globalnom okruženju, kao i da se nakon kratkotrajnog usporavanja početkom 2025, očekuje ponovno ubrzanje rasta u 2026. i 2027. godini.
Kako su još istakli, vlasti održavaju fiskalnu disciplinu i sprovode strukturne reforme od suštinskog značaja za makroekonomiju u okviru PCI, uspešno završivši prvu reviziju.
„Iako se Srbija suočava sa unutrašnjim i spoljnim neizvesnostima, izgradila je snažne zaštitne mehanizme protiv potencijalnih šokova“, naveli su.
Dodatno su poručili da bi ponovno podsticanje reformi za poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja doprinelo održavanju snažnog rasta Srbije na srednji rok.
U izveštaju MMF-a navodi se i da makroekonomski učinak Srbije ostaje otporan, uprkos izazovima u globalnom okruženju.
MMF projekcije predviđaju rast realnog BDP-a od tri odsto u 2025, četiri u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini.
Inflacija se, kako su dodali, vratila u ciljanu zonu Narodne banke Srbije (tri odsto +/- 1,5 p.p.), zahvaljujući padu cena energenata i usporavanju osnovne inflacije.
Monetarna politika ostaje odgovarajuće restriktivna, istakli su.
Uprkos povećanju javnih investicija, fiskalni deficit ostaje pod kontrolom zahvaljujući snažnim prihodima i razboritom upravljanju tekućom potrošnjom, zaključili su iz MMF-a.
Kako su dodali, iako je deficit tekućeg računa porastao, što odražava veći uvoz radi podrške javnim ulaganjima i slabu spoljnu tražnju, devizne rezerve ostaju značajne.
U izveštaju stoji i da napreduju fiskalne strukturne reforme, uključujući jačanje upravljanja javnim finansijama i investicijama. Reforme u energetskom sektoru, takođe, napreduju, ali je potrebno dodatno raditi na finansijskoj održivosti i efikasnosti javnih energetskih preduzeća.
Ponovno pokretanje reformi radi poboljšanja poslovnog okruženja i upravljanja ključno je za podršku srednjoročnom rastu, poručili su.
Što se tiče rizika, ukazuju da bi globalno usporavanje i dodatna geopolitička fragmentacija mogli da smanje izvoz i direktne strane investicije, dok bi na unutrašnjem planu povećane političke tenzije mogle ugroziti poverenje potrošača i investitora.
Ipak, Srbija je dobro pozicionirana da se nosi sa potencijalnim šokovima – rezerve i depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne, naglasili su.
Zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat istakla je da su, u okviru PCI instrumenta, srpske vlasti nastavile da sprovode odgovorne ekonomske politike i strukturne reforme.
„U svetlu slabe inflacije i povećanih izazova, planirano fiskalno širenje usmereno na investicije koje podstiču rast može ublažiti kratkoročno usporavanje i podržati srednjoročni rast. Fiskalna politika usmerena ka ciljanom deficitu očuvaće stečeni fiskalni kredibilitet i obuzdati tekuću potrošnju. Po završetku investicionog ciklusa, biće potrebno postepeno fiskalno prilagođavanje radi obnove rezervi. Napredak u fiskalnim reformama ostaje ključan, posebno za jačanje upravljanja javnim finansijama, povećanje transparentnosti i otklanjanje fiskalnih rizika“, poručila je ona.
Dodala je da restriktivna monetarna politika treba da se zadrži dok se proces dezinflacije čvrsto ne uspostavi.
„Iako je bankarski sektor stabilan, dodatna unapređenja regulatornog i nadzornog okvira, u skladu sa standardima EU, bila bi korisna. Takođe je važan napredak u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma“, ukazala je.
Gopinat je kazala i da su dalje reforme u energetici ključne za sigurnu i stabilnu energetsku snabdevenost.
„Povećanje mrežarina i cena električne energije poboljšaće finansijsko zdravlje državnih energetskih preduzeća i omogućiti investicije u raznovrsniju i ekološki prihvatljiviju energetsku strukturu“, navela je ona.
Podsetila jeda se Srbija suočava sa izazovima kao što je starenje stanovništva.
„Povećanje produktivnosti biće od suštinskog značaja za dostizanje nivoa razvijenih zemalja. To će zahtevati strukturne reforme za privlačenje investicija sa višom dodatom vrednošću i podsticanje domaćih ulaganja. Neophodna su poboljšanja poslovnog okruženja kroz jačanje pravosuđa u privrednim sporovima, podsticanje inovacija i unapređenje upravljanja“, zaključila je.
Izvršni odbor MMF-a pohvalilo je razborite makroekonomske politike Srbije i snažnu posvećenost reformama, kao i zadovoljavajuće rezultate u okviru PCI.
Ukazali su na značaj očuvanja fiskalne discipline, obnavljanja rezervi i povećanja produktivnosti za održivi rast.
Naglasili su da fiskalni deficit od tri odsto BDP-a ili niži omogućava prioritetne investicije uz očuvanje fiskalne pouzdanosti. Takođe, pozdravili su pridržavanje posebnih fiskalnih pravila za plate i penzije, što doprinosi smanjenju javnog duga i poverenju investitora.
Izvršni odbor je podržao fokus na transparentno i efikasno funkcionisanje vlade.
Poručili suda će poboljšanja u upravljanju javnim finansijama i investicijama, kao i upravljanju fiskalnim rizicima, pomoći očuvanju discipline i kvalitetnom sprovođenju javnih investicija. Takođe su istakli potrebu za jačanjem kapaciteta poreske uprave i rešavanje zaostalih obaveza države.
Podržali su i nastavak restriktivne monetarne politike. Iako je bankarski sektor stabilan, ukazali su na potrebu jačanja regulatornog okvira u skladu sa EU standardima i dalje napore u borbi protiv pranja novca.
Naglasili su važnost reformi energetskog sektora za stabilno i održivo snabdevanje i dekarbonizaciju. Dodatno su podržali povećanje cena električne energije za domaćinstva radi pokrića troškova i jačanja finansijske održivosti javnih preduzeća.
Odbor je zaključio da su ambiciozne strukturne i reformske mere ključne za održivi srednjoročni rast.
U svetlu starenja populacije, ukazali su na potrebu za većim zapošljavanjem žena i mladih, kao i usklađivanjem veština sa potrebama tržišta. Takođe su podržali napore za poboljšanje poslovnog ambijenta, pravne sigurnosti, inovacija i upravljanja. Nastavak borbe protiv korupcije ostaje važan cilj.
Mali: Ne smemo da dozvolimo da unutrašnja dešavanja uruše makroekonomske parametre
Mministar finansija Siniša Mali izjavio je da je to potvrda te renomirane, međunarodne finansijske institucije da je Srbija uspešno sprovela sve dogovorene reformske ciljeve.
„Te ocene smo dobili uprkos domaćim i globalnim izazovima. Na globalne ne možemo da utičemo, možemo samo da minimalizujemo njihove efekte na našu ekonomiju, ali na domaće možemo, i moramo dati sve od sebe da ne dozvolimo da unutrašnja dešavanja uruše makroekonomske parametre i teško postignutu finansijsku stabilnost koja nam donosi jednu od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi“, ocenio je Mali.
On je istakao da je od izuzetne važnosti što svetske finansijske institucije primećuju reformske korake koje je Srbija napravila u prethodnoj deceniji, za šta stižu pohvale.
Mali je podsetio i da se Vlada Srbije obavezala da održi fiskalni deficit ispod tri odsto do 2027. godine, te da se nastavlja sa tom politikom. On je ocenio da će dalji razvoj Srbije pomoći i brojni planirani infrastrukturni projekti kojima se podiže BDP.
Kako je istakao, za Srbiju su važne poruke koje je dobila od MMF-a, da se ceni ekonomska otpornost zemlje na spoljne šokove, te da je sve to posledica odgovorne ekonomske politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
