Prema najnovijim podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine iznosila je 14,23 odsto, što je za 0,7 odsto manje nego u istom periodu lane. I to je, bar na prvi pogled, ohrabrujući podatak. Ono što, međutim, obeshrabruje jeste činjenica da je stopa zaposlenosti mladih niža od prosjeka na državnom nivou.
Alarmantnim se može smatrati i konstantno velika nezaposlenost mladih ljudi sa visokim obrazovanjem. O tome najbolje svedoči zvanična statistika prema kojoj je na tržištu rada u Crnoj Gori stopa aktivnosti na nivou od 60,7 odsto, dok je kod mladih ta stopa procjenjena na 25,8 odsto. Slična je situacija i kad je riječ o stopi prosječne zaposlenosti, koja iznosi 49,1 odsto, a kod mladih je ispod 15,8 odsto.
– Za tako visoku stopu nezaposlenih visokoškolaca krivi su sami mladi, ali i privatni univerziteti. Rekao bih da oni plaćaju ceh sve veće opredijeljenosti da upisuju fakultete, prije svega privatne, na kojima se lakše dolazi do diplome. To dalje za posljedicu ima teže zapošljavanje – ocjenio Milivoje Radović, dekan Ekonomskog fakulteta državnog Univerziteta u Podgorici, koji je učestvovao u radu okruglog stola posvećenog problemu nezaposlenosti mladih.
Ta konstatacija možda i nije sasvim tačna, ali činjenica je da profesor Radović nije usamljen u takvom načinu razmišljanja. U svakom slučaju evidentno je da se već nekoliko godina unazad beleži sve veći broj svršenih visokoškolaca. Da ne govorimo o tome da takav trend nije u skladu sa potrebama za kadrovima koji se školuju ne samo na fakultetima jednog državnog i dva privatna univerziteta već i van granica Crne Gore. Imajući to u vidu ne čudi što mladi ljudi teško dolaze do radnog mesta.
Da bi se problem kako-tako ublažio, Vlada Crne Gore ponudila je Program stručnog osposobljavanja visokoškolaca, kojim se mladim ljudima omogućava da makar odrade neophodan pripravnički staž. Konkretno, to znači da je 2013. Vlada Crne Gore obezbijedila oko deset miliona evra, kao podršku za 4.211 visokoškolaca koji su, raspoređeni u državnim i lokalnim organima, institucijama, kompanijama, NVO organizacijama, odradili pripravnički staž. Ove godine tu šansu je dobilo 3.458 mladih, visokoobrazovanih u svim gradovima Crne Gore, za čiju je obuku iz budžeta obezbijeđeno oko sedam miliona evra. Pripravnički staž traje od 15. januara do 15. oktobra i realizuje se kod poslodavaca koji su se prijavili na konkurs Vlade Crne Gore, odnosno Uprava za kadrove. Ove godine akcenat je stavljen na privatni sektor, dok je u državnim organima bilo manje mjesta za visokoobrazovane pripravnike.
Zaposlenima na ovaj način mjesečno se, posredstvom Zavoda za zapošljavanje, isplaćuje zarada koja iznosi 50 odsto prosječne plate u Crnoj Gori, odnosno nešto manje od 250 evra. Ono što je, međutim, teško razumeti jeste to što se na ovaj rad ne uplaćuju doprinosi za penzijski staž. To praktično znači da Vlada odobrava rad na crno. Zbunjujuće deluje i činjenica da pripravnički staž traje devet mjeseci, iako zakon propisuje godinu dana. Doduše, taj rad od devet mjeseci priznaje se kao puni pripravnički staž u pogledu stečenog radnog iskustva.
Iako se više govori o nezaposlenosti mladih, zabrinjavajuća je i struktura nezaposlenih osoba starijih od 40 godina jer oni teže dolaze do posla od mlađih ispod te granice starosti. Tako je krajem prošle godine, kada je na evidenciji Zavoda za zapošljavanje bilo oko 33.000 nezaposlenih, oko 40 odsto bilo osoba starijih od 40 godina, a njih oko 10.000 bili su stariji od 50 godina. Stručnjaci to objašnjavaju nedostatkom stručnog znanja i slabijim poznavanjem novih tehnologija i novih komunikacionih trendova, kao i promjenom privredne strukture. Vlada Crne Gore je prije desetak godina usvojila Uredbu kojom daje određene poreske povlastice za poslodavce koji zaposle lica starija od 40 godina, ali to nije mnogo motivisalo poslodavce da zapošljavaju osobe te starosne dobi, bez obzira na njihovo obrazovanje i radno iskustvo.
Bolji od drugih u regionu
Prema podacima Zavoda za zapošljavanje, broj nezaposlenih u Crnoj Gori premašio je 33.000, a stopa nezaposlenosti iznosi 14,23 odsto. U zemljama regiona prosječna stopa nezaposlenosti iznosi 26,8 odsto, pri čemu najvišu stopu od 35 odsto bilježi Kosovo. Slijedi Makedonija, gde se ta stopa kreće oko 29 odsto, dok u Srbiji procenat nezaposlenih premašuje 20,8 odsto. Interesantno je i da je stopa nezaposlenosti niža u Albaniji (iznosi 17 odsto) nego u Hrvatskoj – 19 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
