Stegla nelikvidnost kao u stara „dobra“ SM (Slobodan Milošević) vremena. „Jadni“ tekući i ostali računi dišu na škrge. Mnogi na aparatima. Neki se preselili u „večna lovišta“. Što i nije opasno za manje igrače. Ali kad se zatresu veliki sistemi sa dve-tri hiljade zaposlenih, onda se trese i okruženje i država.
Pa je kao lepa i ohrabrujuća vest za „izmučene“ privrednike, dočekana Uredba Vlade RS o uslovima za subvencionisanje kamata za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava i izvoznih poslova u 2012. godini. Uslovi, Bogom dani za vreme i okolnosti. Poček 5, otplata 13, odnosno ukupno 18 meseci, kamata 3,5 posto godišnje na dinare sa deviznom klauzulom a 10,75 posto(referentna kamatna stopa NBS) na „obične“ dinare.
Prava „idila“ kad bi imalo dovoljno para za sve kandidate i posebno kad bi oni kojima najviše treba imali „potrebne“ bilanse, hipoteke i zaloge. Sa druge strane, ne mogu ni bankari „grlom u jagode“. Rizici se multiplicirali. Od opasnosti da se ne vrate pare, još opasniji postao rizik od onog visokog sa naočarima, koji svako veče preti istragama i hapšenjima novim „kandidatima“. Pa stisni, bato i dodeli nekom „partijskom kolegi“ bez bilansa i obezbeđenja, ako smeš. Kad je „visoki“ rekao da će prvo pritegnuti „mangupe iz sopstvenih redova“(by the way, za sada ih izgleda nema).
Dobro, dobiće pare ko ima uslove. Ako neki „blizak“ promakne, nikom ništa. Tako je bilo od kad je sveta i veka. Nego, ovaj tekst ima drugo polje interesovanja. Da možda ovo „ničim izazvano“(uvek je važilo osnovno pravilo – u slaboj ekonomiji ne može biti jaka nacionalna valuta) jačanje dinara sa 118 na 111 dinara za jedan evro nije u nekoj suptilnoj korelaciji sa predmetnim subvencionisanim kreditima. Pa se banke potpisnice dogovora sa vladom(a sve najveće su potpisale) tajno dogovorile i na „plitkom“ i osetljivom tržištu privremeno(trajno ne mogu, jer se na duži rok zna šta će biti) oborile vrednost evra. Prosto rezonovale – ako već dajemo jeftine pare preko subvencionisanih kredita, da spustimo kurs, i za istu količinu dinara, klijente zadužimo većim iznosom evra. A kad od proleća počnu da vraćaju, ima da se „puši“.
Ako je možda bilo ovako, onda je i „euforija“o stabilizaciji i jačanju domaće valute, veštačka i fingirana. Tačnije rečeno, opet nas je neko prevario. Kao što nova guvernerka reče da su nas varali kad je dinar naglo slabio, valjalo bi da malo „pročešlja“ i ovo naglo jačanje. Da ne bude opet po ušima privrede i izvoznika. Jesu oni na sve varijante već navikli, ali je mnogo steglo, bre.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
