Foto: Shutterstock/Cristi CroitoruMađarska naftna i gasna kompanija „MOL Grupa“ u poslednjih nekoliko godina postala je jedan od najbitnijih igrača u regionu, pa i šire, kupujući energetske kompanije, a glavni je kandidat i za kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS).
MOL Grupa je prisutna u više od 30 zemalja, u kojima zapošljava oko 25.000 ljudi.
U okviru MOL Grupe posluju tri rafinerije i dve petrohemije u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj.
Takođe, u njenom vlasništvu je oko 2.400 benzinskih stanica u deset zemalja srednje i jugoistočne Evrope, među kojima je i Srbija. Ostale zemlje su Mađarska, Hrvatska, Slovačka, Crna Gora, BiH, Češka, Rumunija, Poljska, Slovenija.
MOL je vlasnik rafinerije Dunav u Mađarskoj, rafinerije u Bratislavi u Slovačkoj i rafinerije u Rijeci u Hrvatskoj. Takođe, MOL je kupovinom hrvatske INA-e preuzeo i rafineriju u Sisku, koja je u međuvremenu zatvorena.
Uskoro bi MOL mogao biti većinski vlasnik i Rafinerije u Pančevu, ukoliko se obistine izjave srpskih državnih zvaničnika da ova kompanija pregovara sa ruskim Gaspromom o kupovini NIS-a.
MOL je vlasnik i dve petrohemije, jedna se nalazi u Mađarskoj, a druga u Slovačkoj, a kupovinom NIS-a mogao bi postati većinski vlasnik i treće petrohemije u Pančevu.
Ova kompanija bavi se i istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa u Mađarskoj, Hrvatskoj, Pakistanu, Azerbejdžanu, Iraku, Rusiji, Kazahstanu, Egiptu i Rumuniji.
Međutim, poslovi ove kompanije i izlaze iz naftnih i gasnih okvira, te je posvećena i reciklaži. Naime, MOL je 2022. godine kupio ReMat Zrt, lidera u reciklaži plastike u Mađarskoj, a pre toga je 2019. preuzela nemačkog proizvođača recikliranih plastičnih jedinjenja Aurora Group.
To znači da MOL posluje u širokom dijapazonu delatnosti: istraživanje i eksploatacija nafte i gasa, prerada nafte, transport i skladištenje gasa, upravljanje gasnom infrastrukturom, proizvodnja plastike i hemijska industrija (petrohemija), reciklaža plastike, maloprodaja putem benzinskih stanica i punjenje električnih vozila.
MOL u Srbiji prisutan je nešto više od 20 godina. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, u 2024. godini u Srbiji je radilo 1.520 benzinskih stanica, a udeo MOL-a činio je 3,5 odsto. To znači da je MOL tada imao nešto više od 50 pumpi, dok je na sajtu MOL-a navedeno da ih ima 72.
Po broju benzinskih stanica u Srbiji, NIS zauzima prvo mesto, Lukoil drugo, OMV treće, a MOL četvrto mesto.
Međutim, kupovinom NIS-a mađarski MOL mogao bi postati vlasnik skoro 400 benzinskih stanica u zemlji, odnosno oko 25 odsto od ukupnog broja, a istovremeno bi time postao vlasnik četiri rafinerije i tri petrohemijska postrojenja u regionu, čime bi mogao doći na udar Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji, ali i antimonopolskog tela Evropske unije, kaže sagovornik Danasa.
„Monopol nije zabranjen, ali zloupotreba dominacije jeste“
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović, stručnjak za politiku zaštite konkurencije, ističe da bi MOL mogao biti na udaru Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji, ali i Generalnog direktorata za konkurenciju Evropske komisije ukoliko preuzme NIS.
„MOL bi u tom slučaju imao dominantni položaj na tržištu, jer NIS već ima razvijenu maloprodajnu mrežu, a MOL poseduje i svoju postojeću mrežu benzinskih stanica. To bi predstavljalo značajnu koncentraciju na tržištu“, objašnjava Stojanović za Danas.
On ističe da posedovanje dominantnog položaja samo po sebi nije zabranjeno, ali je zakonom zabranjena njegova zloupotreba.
„To znači da bi kompanija mogla zloupotrebljavati položaj, na primer formiranjem viših cena, ograničavanjem pristupa dobavljačima ili kupcima, ili pružanjem usluga slabijeg kvaliteta“, navodi profesor.
Stojanović objašnjava i da čak i kupovina jedne firme od strane druge zahteva saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije, koja može da zabrani koncentraciju, da je uslovno odobri ili odobri bez posebnih uslova.
Međutim, naš sagovornik ukazuje da je Komisija za zaštitu konkurencije do sada pokazala svoju neefikasnost.
„Što se tiče rafinerija, MOL već poseduje tri, pa bi i tu mogla postojati potreba za procenom nadležnog tela. Evropska komisija takođe treba da prati ovakve koncentracije, jer svaka od njih nosi rizik od monopolskog položaja i mogućnosti zloupotrebe“, dodaje Stojanović.
Profesor podseća da u takvim situacijama uvek postoji i politički faktor, koji može uticati na odluku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
