Na spisku ideja privatni vrtići, krojačke radnje i pirotski ćilimi

Poziv mladima koji imaju ideju da započnu sopstveni biznis da se jave na konkurs za dobijanje povoljnih kredita naišao je na izuzetan odziv, pokazuju preliminarni podaci Fonda za razvoj i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Oglas je objavljen 25. jula, a u saopštenju Agencije navodi se da je u toku samo jednog dana zabeleženo i više od 600 poziva zainteresovanih. U Fondu za razvoj saznali smo da je da je već podneto više od 500 zahteva i da interesovanje ne jenjava.

Sigurno obezbeđenje kredita

Iskustva drugih zemalja pokazuju da uspe tek svaka treća preduzetnička ideja realizovana uz ovu vrstu podrške. Takođe, slab je i odziv mlađih od 25 godina zbog manjka dobrih ideja. Mnoge će od namere da uđu u sopstveni biznis odvratiti i velika „papirologija“.

– Zemlje u tranziciji nudile su slične programe, ali su iznosi kredita bili niži i bez ikakvog obezbeđenja. Češka je odobravala kredite najpre do 5.000 evra pa do 10.000, ali to je mala suma za pokretanje ozbiljnog posla. Na Zapadu su za obezbeđenje kredita obično uzimali samo solo menice, a tako se kredit ne može naplatiti. Imajući sva ta iskustva u vidu mi smo odlučili da ponudimo maksimalan iznos kredita do 30.000 evra, ali sa sigurnijim obezbeđenjem – izjavila je za Danas Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj.

Direktor Fonda za razvoj Olivera Božić kaže za Danas da je već počela kompjuterska obrada zahteva koje su uglavnom podneli ljudi između 40 i 45 godina, dok se procenat mlađih od 25 godina, koji su iskazali spremnost da započnu sopstveni biznis kreće oko dvadeset odsto.

Problematična ručna zaloga na opremu

Od budućih preduzetnika se očekuje da ponude neku vrstu garancije da će pozajmljeni novac vratiti. Na raspolaganju su im menice dva žiranta, ugovorno jemstvo ili ručna zaloga na opremu i blanko menice sa sopstvenim potpisom. Pravna lica, kao instrument obezbeđenja, mogu da ponude i hipoteku prvog reda na nepokretnost ili zemljište u vrednosti novca koji traže bez obzira na iznos kredita. Očigledno je, međutim, i da će se potencijalni korisnici pozajmice suočiti sa problemom prilikom stavljanja ručne zaloge na opremu. Naime, kredit ne može biti odobren pre nego što je stavljena zaloga, a mladi preduzetnici kredite uzimaju upravo zato da bi kupili opremu. Tako se ulazi u začarani krug zaduženja jer će oni koji na taj način budu garantovali vraćanje duga, novac za kupovinu opreme morati od nekoga da pozajme, pa da ga vrate kad dobiju kredit. Direktor Fonda za razvoj Olivera Božić kaže da će problem u vezi sa zalogom biti rešen, ali i dodaje da do sada u podnetim zahtevima ručna zaloga nije nuđena kao obezbeđenje. Najviše se nude jemstvo ili hipoteka.

– Posebno raduje činjenica da se najviše zahteva odnosi na pokretanje posla u sektoru usluga. Oni koji su aplicirali, sredstva traže za otvaranje servisa, hemijske čistionice, lekarske ordinacije, privatnog obdaništa, krojačke radnje, radnje za popravku satova. Posebno zanimljiv zahtev stigao je iz Pirota, a reč je o nameri potencijalnog korisnika kredita da pokrene proizvodnju pirotskih ćilima. Naša je namera da posebno podržimo stare zanate – ističe Božić.
Kada je reč o visini pozajmica najčešće se traži kredit od 30.000 evra iako je za taj inače najveći iznos potrebna hipoteka ili jemstvo pravnog lica kao obezbeđenje. Mladi su u najvećoj meri tražili kredite do 15.000 evra. Naša sagovornica smatra da će, u skladu s tim trendom, do kraja septembra biti odobreno nešto više od 200 kredita.
– Očekujemo da do isteka roka – 15. septembra – bude podneto više zahteva nego što je obim sredstava kojima raspolažemo, ali sam sigurna da će ministar Dinkić naći rešenje da budu odobrena i dodatna sredstva jer je ovo fantastična prilika da povećamo broj malih i srednjih preduzeća. Očekujem i da ćemo naredne godine za te namene obezbediti više sredstava – ocenjuje Božić.
Za kredite za početnike u preduzetništvu u budžetu je izdvojeno milijardu dinara ili 12,2 miliona evra. Prvu grupu onih koji mogu da apliciraju čine mladi do 25 godina, a prednost će imati oni koji su prošli neki program obuke za preduzetništvo koji je organizovan pod pokroviteljstvom Vlade Srbije. U drugu kategoriju spadaju stariji od 25 godina (prednost će imati potencijalni preduzetnici koji imaju manje od 40 godina i koji obezbede sopstveno učešće), a treću novoosnovane firme. Oni će moći da dobiju kredite od 5.000 do 30.000 evra. Rok otplate je tri do pet godina sa počekom od godinu dana. Kamata iznosi jedan odsto godišnje uz valutnu klauzulu, a otplata kredita biće tromesečna.
U najosnovniju „papirologiju“, koju treba podneti, spadaju zahtev za kredit i poslovni plan, ali tome treba dodati i rešenje o upisu radnje ili firme u registar Agencije za privredne registre i rešenje o utvrđivanju poreskog identifikacionog broja (PIB). S obzirom na to što će krediti biti odobravani onima koji će novac upotrebiti za kupovinu opreme, a ne za obrtna sredstva, potrebno je priložiti ponude, fakture ili profakture isporučioca opreme. Ukoliko je mladi preduzetnik predvideo i radove na svom poslovnom objektu, dokumentaciju treba dopuniti i predračunom radova sa ponudama izvođača radova. Mladi do 25 godina treba da prilože i dokaz o završenom programu obuke, a firme statut ili akt o osnivanju firme, kao i odluku nadležnog organa o usvajanju poslovnog plana. Sredstva iz ovog programa mogu da se koriste za zanatske, proizvodne i uslužne delatnosti, a blagu prednost imaće ove poslednje. Novac se ne može dobiti da bi se finansirala primarna poljoprivredna proizvodnja, infrastruktura, trgovina, organizovanje igara na sreću ili kupovina vozila za obavljanje taksi – prevoza. Na pozajmice ne mogu da računaju ni programi koji podrazumevaju ulaganja veća od 30.000 evra.
U saopštenju Agencije za razvoj MSPP navodi se da će svim zainteresovanima biti omogućena obuka o započinjanju biznisa i izradi biznis plana jer će oni koji prođu obuku imati prednost pri bodovanju. U pripremi je i specijalna brošura „Postanite uspešni – pokrenite i unapredite svoj posao“. Inače, poslovni plan je uprošćen i treba da sadrži osnovne podatke o radnji ili firmi, ko će biti potencijalni korisnici proizvoda ili usluge, kratak opis planirane delatnosti, planirani obim proizvodnje i njena vrednost, kao i cena proizvoda ili usluge, potrebna ulaganja u opremu i objekte, potreban broj radnika, planirani prihodi, rashodi i eventualna dobit, vreme vraćanja ulaganja…