Poslodavcima puno, sindikatima malo: Nacrt zakona o radnoj praksi osigurava praktikantima platu bar 60 odsto od osnovne neto zarade

Radno pravo u Srbiji gotovo uvek je predmet sporenja i teško je pronaći rešenje koje bi zadovoljilo i poslodavce i radnike.

Trenutno je u proceduri Nacrt zakona o radnoj praksi. On je na javnom uvidu, koji traje do 18. decembra, a trebalo bi da reguliše pitanje rada i naknade za rad praktikantima.

Zakon definiše radnu praksu kao organizovano sticanje praktičnih znanja i veština kod poslodavca uz mentorstvo, a radi poboljšanja zapošljivosti.

Među praktikante spadaju lica koja imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom tom zanimanju.

A uz ispunjavanje određenih uslova moguće je da praktikanti budu i mlađi od 15, odnosno stariji od 30 godina.

Maksimalno trajanje ovakve radne prakse je šest meseci, a poslodavac može sa istim licem da zaključi samo jedan takav ugovor.

Jedna od najzanimljivijih stavki je ta da praktikant ima pravo na naknadu od najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao kod poslodavca, uvećanu za poreze i doprinose.

Propisane su i kazne ukoliko poslodavac ne poštuje zakonske odredbe. Preduzetnik bi morao da plati novčanu kaznu u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu 5.000 do 50.000 dinara.

Kako Nacrt zakona o radnoj praksi vide poslodavci i sindikati?

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije za Danas podseća da je ovaj zakon nešto na čemu se radilo prilično dugo i da je dva puta dolazio do Vlade Srbije, ali na kraju nije usvojen.

Ona dodaje da su na zakonu radili od 2022. godine kao članovi radne grupe i da je on zaista preko potreban.

„Mi smo najpre insistirali na izmenama Zakona o radu u okviru koga bi se regulisala radna praksa, međutim to ni tada, a ni u ovom trenutku nije bilo moguće, tako da se išlo ka tome da se napravi novi zakon, što inače nije praksa ni na nivou Evropske unije, uglavnom se pitanje radne prakse reguliše kroz ugovore i kroz Zakon o radu„, objašnjava Pavlović.

Zakon je, kako naglašava, zaista potreban.

„Imamo jako puno ne samo mladih, nego i ljudi koji su stariji od 30 godina i koji imaju veoma velikih problema da steknu to neko prvo radno iskustvo. Ovim zakonom se daje upravo ta mogućnost, što u velikom broju slučajeva kasnije dovodi do promene statusa u zaposleni ili utiče u velikoj meri na samu zapošljivost lica koja prođu praksu kod poslodavca“, ističe Pavlović.

Do sada, podseća ona, to nije bilo regulisano.

„Mogli ste da idete na praksu jedino tokom formalnog obrazovanja, to su bile one učeničke ili studentske prakse, koje su se regulisale kroz ugovore fakulteta ili škola sa poslodavcima, a sada se otvaraju nove mogućnosti i to je nešto što mi očekujemo da bi trebalo da ima pozitivne efekte“, naglašava naša sagovornica.

Ona napominje da su se do sada najčešće koristili ugovori koji su definisani Zakonom o radu.

„To su ugovori o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Međutim, ni oni nisu mogli zakonski da pokriju radnu praksu kao takvu, jer su oba ta ugovora koja postoje ili ugovori koji su se odnosili na sticanje nekih specijalizacija ili su to ugovori koji su se odnosili na neko pripravništvo. Nisu mogli u potpunosti da se primene baš na radnu praksu“, ukazuje Pavlović.

I što je najvažnije, kako dodaje, ti ugovori nisu definisali obavezu plaćanja praktikanata.

„Čak su prilično destimulisali poslodavce da uopšte plate nekoga, jer ako ne plaćaju, onda su porezi i doprinosi bili na nivou od 0,4 – 0,6 odsto, a ukoliko plaćaju, onda su se plaćali i mnogo veći porezi i doprinosi. Tako da praktično su bili destimulisani uopšte da isplaćaju bilo kakvu naknadu“, pojašnjava ona.

Kako navodi, ovo će biti praktično ugovor bez zasnivanja radnog odnosa, na čemu su poslodavci insistirali.

„Kad zapošljavate nekog ko nema radno iskustvo, treba neko određeno vreme da prepoznate da li je taj neko zaista i zainteresovan da radi i na kraju krajeva da li će ostati na nekoj poziciji, zavisi od toga da li jedni drugima odgovaraju, da li poslodavac odgovara radniku i radnik poslodavac. Tako da se ovim ugovorom praktično dobije taj neki prelazni period“, objašnjava Pavlović.

Do sada su, kako podseća, poslodavci bili prinuđeni da radno angažuju nekoga, a sam otkaz i kasnije svi postupci koji idu nakon toga su poslodavce prilično mnogo koštali.

Ono što poslodavcima predstavlja problem, jeste iznos naknade oko koga, prema rečima naše sagovornice, nisu uspeli da se dogovore.

„Mi smo predlagali da taj iznos naknade bude na sličan način rešen kao što je za dualno obrazovanje. Dakle, da se omoguće poslodavcima, koji na takav način angažuju lica, da imaju neke određene poreske olakšice. Međutim, to sada u okviru ove radne grupe nismo uspeli da rešimo“, ukazuje Pavlović.

Međutim, kako dodaje, to pitanje je u nadležnosti Ministarstva finansija, pa će se razmatrati naknadno, ukoliko zakon bude donesen.

„Ukoliko do toga ne dođe, to će biti prilično problematično, jer taj iznos je prilično visok – 60 odsto od neke osnovne zarade nije malo. Ako uračunamo tu kompletno sve poreze i doprinose, to je priličan iznos. Tako da se mi ovde pribojavamo da će se doneti zakon koji poslodavci neće primenjivati, jer će im biti skup“, upozorava ona.

Prema njenim rečima, treba imati u vidu da je poslodavcima važno da u kratkom periodu dobiju produktivan kadar, a da to ovde nije slučaj, jer se radi o licima koja spadaju u teže zapošljive kategorije.

„Ovaj zakon treba na neki način da podrži program garancije za mlade, koji kreće od 2026. godine. Tu je akcenat zapravo na mladima koji su u onoj teškoj kategoriji – izašli su iz formalnog obrazovanja ili nisu ni završili formalno obrazovanje, a nisu u evidenciji nacionalne službe. Oko 13 odsto mladih nam se nalazi u toj kategoriji i zapravo ideja je da se kroz program garancije za mlade i kroz ovaj zakon omogući da oni dođu do posla ili makar da unaprede neka svoja znanja i veštine“, poručuje Pavlović.

Ukoliko bude poreskih olakšica, kako tvrdi, i odziv poslodavaca će biti veliki iz razloga što postoji veliki deficit kadrova na tržištu.

Ona napominje i da je ranije postojao uslov da firma mora da ima makar tri zaposlena da bi mogla da angažuje lica na praksi, što je po automatizmu isključivalo sve one preduzetnike koji ili nemaju zaposlene ili imaju jednog ili dva zaposlena.

„To su zapravo najčešće zanati, a zanati su nam najdeficitarniji. Tako da se ovim zakonom daje mogućnost i tim preduzetnicima jer nema ograničenja kada je u pitanju broj radnika“, zaključuje Pavlović.

S druge strane, predsednik Udruženja sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović za Danas kaže da ovaj zakon nije dobar i da ga oni neće podržati.

„Nije mi jasno kako će on uticati na motivaciju mladih da rade za 60 odsto zarade, kada ni u ovom trenutku mladi nisu preterano zainteresovani za posao. Pogotovo neće biti zainteresovani za polovinu plate i bez bilo kakvih prava“, ukazuje on.

Prema njegovim rečima, to bi imalo smisla ukoliko bi se vratio stari sistem volontiranja od šest meseci za manju platu, pa da nakon toga poslodavac zaposli radnika za stalno ili ga ne zaposli jer nije zadovoljio poslodavca.

„To bi moglo biti prihvatljivo, a ovako je to potpuna nepoznanica“, smatra Veselinović.

On poručuje i da stvari oko radnih odnosa ne mogu i ne smeju da se rešavaju parcijalno.

„Time samo donose dodatnu konfuziju i neizvesnost u već i ovako loš i zastareo Zakon o radu. To se mora rešiti donošenjem sistemskog zakona o radu koji smo mi kao Udruženi sindikati Srbije ‘Sloga’ već predavali Skupštini, a predaćemo i naredne nedelje kao predlog“, zaključuje Veselinović.

Što se tiče visine naknade, on smatra da država svakako mora da olakša poslodavcima i smanji poreze i doprinose.

„Veliki broj poslodavaca ne može da izdrži toliki namet i krenuće u sivu zonu“, upozorava.