Najveći jaz u platama u Estoniji

Takođe, svaka treća zaposlena žena imala je nepuno radno vreme, dok je to bio slučaj sa svakim 10. muškarcem. Najveći jaz između zarada muškaraca i žena zabeležen je u Estoniji, gde su žene dobijale čak 29,9 odsto nižu platu. Slede Austrija, gde ta razlika iznosi 23 odsto, Češka (22,1 odsto) i Nemačka (21,6 odsto). Najmanja razlika u primanjima bila je u Sloveniji (3,2 odsto), potom na Malti (5,1 odsto), u Poljskoj (6,4 odsto), Italiji (7,3 odsto) i Hrvatskoj (7,4 odsto). Podaci Eurostata govore da se za pet godina jaz u primanjima smanjio u većini zemalja EU, najviše u Litvaniji – sa 21,6 odsto u 2008. na 13,3 odsto u 2013. S druge strane, međutim, razlike u zaradama muškaraca i žena uvećale su se u desetak drugih država EU – najviše u Portugalu, sa 9,2 na 13 odsto.

Kad je reč o stopi zaposlenosti žena, iznosila je 62,6 odsto, a gotovo trećina, odnosno 31,8 odsto, radila je sa nepunim radnim vremenom. Nasuprot tome, stopa zaposlenosti muškaraca bila je 74,2 odsto, a samo 8,1 odsto ih je radilo sa nepunim radnim vremenom. Među članicama EU najveće razlike u stopi zaposlenosti muškaraca i žena postoje na Malti, gde je zaposlenost muškaraca 79,4 odsto, a žena 49,8 odsto. Najmanja razlika u stopi zaposlenosti, od 2,6 procentnih poena, zabeležena je u Litvaniji. Zanimljiv je i podatak da je na rukovodećim mestima bilo samo 33 odsto žena, dok je njihova zastupljenost u administrativnim poslovima znatno viša – čak 67 odsto, a u uslužnim delatnostima 64 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

123Žene nisu dovoljno zastupljene na rukovodećim položajima u firmama, posebno u Luksemburgu, gde ih je bilo samo 16 odsto, iako je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih iznosio 44 odsto. Mnogo bolje prilike su u Mađarskoj, gde je udeo žena na rukovodećim položajima 41 odsto, a među zaposlenima 46 odsto. Veću zastupljenost žena na rukovodećim položajima imaju i Letonija i Poljska, a malu Kipar, Holandija i Hrvatska. U svim članicama EU žene su najviše zastupljene u administrativnim poslovima, kao i u oblasti usluga i prodaji. Najveći procenat je zabeležen u Irskoj i Češkoj, gde je udeo žena među administrativnim službenicima 80 odsto, odnosno 79 odsto.