Najviše predrasuda imaju Nemci

To mišljenje dele i muškarci i žene, što je još jedan od dokaza da nije lako boriti se sa predrasudama. Prema podacima Ujedinjenih nacija, najveći udeo žena među istraživačima (45,2 odsto) zabeležen je u Latinskoj Americi i Karibima, dok je Evropa na drugom mestu, sa učešćem žena od 34 odsto. Stav da žene nemaju mogućnosti da se svrstaju u red vrhunskih naučnika iskazalo je 66 odsto žena i 67 odsto muškaraca, a samo 33 odsto ispitanika ocenilo je da ženama ne nedostaje ništa da bi ostvarile vrhunske naučne rezultate. „Predrasude prema ženama su veoma uporne“, izjavio je za AFP predsednik Instituta Opinion vej.

Šta nedostaje ženama da bi postale vrhunski naučnici? Svaki četvrti ispitanik odgovorio je da je to samopouzdanje, svaki peti, odnosno 21 odsto anketiranih, tvrdi da je to profesionalna mreža i takmičarski duh (19 odsto). Gotovo svaki sedmi ispitanik (15 odsto) misli da im nedostaje ambicija, a svaki osmi (12 odsto) da imaju manjak interesovanja za nauku. Među odgovorima su i oni da ženama fali upornost (11 odsto), racionalnost (osam odsto), praktičnost (osam odsto), disciplina i sposobnost za nauku (po sedam odsto). Ispitanici su mogli da daju više odgovora. Samo svaki 10. smatra da žene imaju najviše sposobnosti baš za nauku.

Prema mišljenju ispitanika, zanimanja koja najviše odgovaraju ženama su poslovi u socijalnom sektoru (38 odsto), komunikacija (20 odsto), jezici (13 odsto). Evropljani ipak smatraju da će se položaj žena u nauci promeniti, jer „imaju želju da pomeraju granice“. Dve trećine Evropljana (66 odsto) smatra da je udeo žena među dobitnicima Nobelove nagrade skroman jer iznosi samo tri odsto. Tek nešto malo manje ispitanika (63 odsto) smatra da bi bilo dobro da u budućnosti udeo muškaraca i žena među dobitnicima Nobelove nagrade bude jednak. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 5.032 odrasle osobe, oko 1.000 po zemlji koja je učestvovala u istraživanju preko upitnika na internetu.

Prema podacima UNESCO, u Evropi se, po broju žena naučnika, najbolje kotiraju istočnoevropske i baltičke zemlje. Na prvom mestu je Letonija sa 52,4 odsto, slede Makedonija (51,4 odsto), Litvanija (50,9 odsto), Monako (50 odsto), Bugarska (47,6 odsto), dok je Srbija na šestom mestu sa 47,4 odsto. Od zemalja obuhvaćenih istraživanjem, Nemačka je na pretposlednjem, 40. mestu sa udelom žena od 24,9 odsto, Italija na 28. mestu sa 33,8 odsto, Velika Britanija na 21. mestu sa 37,9 odsto žena među istraživačima, a Španija je tik ispred sa 38,1 odsto. Najveće predrasude prema ženama naučnicima imaju Nemci – čak 71 odsto anketiranih smatra da žene nisu sposobne za dostizanje vrhunskih rezultata u nauci. Slede Italijani (70 odsto), pa Francuzi i Britanci (64 odsto) i Španci (63 odsto). Evropska komisija organizuje i kampanje za podsticanje devojaka i žena da se bave naukom.