Nova berba na pomolu, a malinari nisu naplatili ni prethodnu: Kakva će cena biti ove godine i da li slede protesti?

Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz zamrznute maline iz Srbije tokom 2022. godine opao je za oko 33 odsto u odnosu na 2021, ali je ostvaren veći prihod kao rezultat viših cena.

Sada, prve prognoze nagoveštavaju da će cena maline po kilogramu u novoj sezoni biti oko 300 dinara, uprkos tome što se predviđa za oko 30 odsto manje roda zbog nepovoljnih vremenskih uslova i kašnjenja vegetacije.

Oglasi preko kojih proizvođači traže radnike ove godine nemaju jasno istaknutu dnevnicu ili cenu po nabranom kilogramu, već naznaku „dogovor“.

Ipak, kako kažu oglašivači, dnevnice će iznositi između 4.000 i 7.000 dinara, odnosno od 100 do 150 dinara po nabranom kilogramu. Naknade će varirati u zavisnosti od otkupne cene maline, toga koliko radnik brzo bere kao i da li ima smeštaj, prevoz i obroke.

Komentarišući ne baš povoljnu situaciju po proizvođače, uzgajivač voća iz Bogatića, Zoran Gačić, kaže za Danas da se prognoze konstantno menjaju nabolje, ali da su daleko od idealnih.

„Mi obrađujemo površine usklađene porodici, i tu je zarada moguća i na 200 dinara. Ipak, ko ima veće površine, ima i troškove u vidu dnevnica za vezivanje, okopavanje ili plevljenje, a kasnije i branje i smeštaj, pa je ta cena preniska. Branje po kilogramu izađe oko 100 dinara, što predstavlja značajan deo izlazne cene. Nasuprot ranijim tvrdnjama da će malina koštati 150 dinara, sada se predviđa da će početna akontna cena biti oko 300, a u jeku sezone, između 400 i 450 dinara“, kaže Gačić.

Prema rečima našeg sagovornika, ove godine novu berbu u hladnjačama će dočekati na tone maline od prošle godine.

„Problem viška malina, koji se prenosi od prethodne sezone, uzrokovan je uvozom iz Republike Srpske, Poljske i Rusije. Na nivou 2022. Srbija je imala šezdeset hiljada tona proizvedene maline. Izvoz je iznosio oko pedeset hiljada tona, a na lageru ima još četrdeset hiljada tona. To znači da je oko trideset hiljada tona uvezeno“, napominje Gačić, dodajući da je Srbija uvozila malinu ili zbog mešanja lošijeg kvaliteta sa boljim, ili zbog niže uvozne cene.

Gačić kaže da je to razlog zašto u pojedinim mestima isplate proizvođačima kasne, a uvoz objašnjava višom otkupnom cenom domaćeg proizvoda.

„Našoj malini je bila visoka cena otkupa, u proseku oko 550 dinara po kilogramu na nivou sezone. Sa druge strane, Poljska je bila jeftinija, uz daleko lošiji kvalitet. Da bi se ostvarila cena na tržištu, malina mora biti Rolend klase, a ne bruh ili griz. Dugovi u Mačvi su izmireni, ali u Ivanjici, Arilju, Kosjeriću i Leskovcu od prošle godine proizvođači nisu naplatili ono što su predali. Takođe, ove godine će biti za 30 odsto manje prinosa, a uzroci su loša sezona i manje ulaganja. Manja ulaganja rezultat su toga što dosta ljudi nije naplatilo rod od prošle godine, te nije imao sredstva da ulaže u hemiju koja je poskupela“, nagoveštava Gačić.

Milan Radojičić, predstavnik udruženja Vilamet iz Arilja, objašnjava da zalihe zaista postoje, i da je konkurencija nastala zbog mešanja domaće sa malinom iz Ukrajine i Poljske, koja je dobavljena po nižoj ceni.

S tim u vezi, kako dodaje, proizvođači su predali zahtev da malina ariljskog i ivanjičkog geografskog porekla bude zaštićena, sa čim se Evropska komisija složila.

„Na tome insistiramo da se ne bi svašta mešalo sa kvalitetnom malinom. Kupac vrlo dobro zna šta kupuje. Kada se predlog usvoji, tržište će biti manje ugroženo, i nećemo se brukati“, napominje Radojičić.

Govoreći o ceni, naš sagovornik kaže da je iznos od 300 dinara za kilogram neprihvatljiv, i da, ako ne bude veća, malinari izlaze na proteste.

„Nadamo se razumu. Još malo ćemo sačekati da vidimo kako će se situacija odvijati. Ako stanje bude loše po proizvođače, izaći ćemo na proteste. Niko u ovoj zemlji ne voli kada se to događa, niti da smeta na putevima, ali ako do toga dođe, biće za primer kako se prave protesti“, najavljuje Radojičić.

Radojičić objašnjava da kilogram proizvedene maline voćare košta 225, i da, stoga, otkupna cena nikako ne sme biti manja od 400 dinara.

„Pojedini stručnjaci lobiraju da proizveden kilogram maline košta 143 dinara, što predstavlja potcenjivanje i voća i našeg rada. Ako je 225 dinara kilogram proizvedene maline, za koji taksativno u dinar znamo koji je za šta otišao, cena nikako ne sme biti ispod 400, a po svim parametrima 500 dinara po kilogramu, uz uzimanje u obzir šta je sve poskupelo. O nižoj ceni nećemo ni da razgovaramo“, zaključuje Radojičić.

Podsećamo, prethodne godine otkupna cena maline bila je u proseku oko 550, s tim što je u jeku sezone, ako se novac uzme „na ruke“ dostizala i 650 dinara.

Takođe, postavlja se pitanje da li će izvoz u Kinu predstavljati dobitnu kartu za malinare, s obzirom da je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković najavila da će Srbija nastojati značajnijem otvaranju tržišta ka ovoj zemlji.