„Nije problem rata, problem je plata“: Kako će i kome pomoći smanjenje kamatnih stopa na kredite?

Pored ograničenja marži u trgovini, popusta za struju za penzionere sa najmanjim primanjima i jeftinijih drva, teret pomoći građanima trebalo bi da ponesu i banke.

Konkretno, banke će da daju posebne ponude za dinarske potrošačke i gotovinske kredite u iznosu do 1.000.000 dinara, dinarske kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci bez ograničenja iznosa i posebne gotovinske kredite do 1.000.000 dinara i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem.

Na kraju, mere će obuhvatiti i stambene kredite namenjene kupovini prve nekretnine.

NBS očekuje, kako se navodi u saopštenju, da kamatne stope na keš i potrošačke budu smanjene za tri procentna poena u odnosu na prosečnu kamatnu stopu po kojoj su te kredite odobravali u julu. Međutim, NBS je postavila i donju granicu od 7,5 odsto. Znači, da ukoliko je kamatna stopa na keš kredit manja od 10 odsto, banka ne mora da spusti kamatnu stopu ispod 7,5 odsto.

Za kredite penzionerima, NBS očekuje isto smanjenje kamate, ali donja granica je 10,5 odsto.

U medijskom nastupu predsednik Vučić je pomenuo i da će Poštanska štedionica odobravati keš kredite po šest odsto.

Na kraju, kod stambenih kredita, „očekivanje“ centralne banke je da banke spuste kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena u odnosu na kamate koje su odobravale u julu. Tih podataka još nema, ali je prosečna kamatna stopa na stambene kredite u junu iznosila 4,5 odsto, pa faktički NBS očekuje da banke nude stambene kredite od četiri odsto.

NBS, takođe, očekuje da će ove specijalne ponude banke držati „najmanje 12 meseci“, kao i da neće naplaćivati naknade za obradu kredita.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva ocenjuje da je uzevši u obzir inflaciju od 4,9 odsto i kamate na štednju u dinarima od oko četiri odsto, kamatna stopa na keš kredite od šest ili 7,5 odsto, povoljna.

„To će najviše koristiti klijentima koji već imaju skupe kredite da ih refinansiraju. Ako imate kredit sa 13 odsto kamate, a refinansirate ga sa drugim od 10 odsto, to će pomoći. Za one koji sada nameravaju da se zaduže, možda pogur potrošnju, ali ne očekujem neku veliku jagmu za kreditima. Ljudi se zadužuju kad imaju potrebu za kreditom“, napominje Gavrilović.

Slično je i za stambene kredite. Gavrilović ocenjuje da je i četiri odsto visoko, ali glavni problem su visoke cene nekretnina, zbog čega ne očekuje da će biti jagme za njima.

„Možda NBS želi malo da oživi tržište nekretnina, malo da se pomogne investitorima koji grade, ali ne verujem će zbog skupih stanova biti neke veće tražnje“, napominje on.

NBS je navela da bi „rata kredita građana po pojedinačnom gotovinskom kreditu po ovom osnovu bila bi manja i do 16 odsto od standardne ponude nekih banaka, odnosno ušteda za ceo period otplate kredita iznosila bi i preko 200.000 dinara“.

U tekstu se ne navodi o kom iznosu kredita ili roku se radi. Računica pokazuje da za keš kredit od milion dinara na pet godina rata sa kamatnom stopom od 7,5 odsto iznosi 19.921 dinar, dok rata sa kamatnom stopom od 10,5 odsto iznosi 21. 260 dinara. U ovom slučaju, bi našem hipotetičkom dužniku ostalo u novčaniku oko 1.340 dinara mesečno.

Prema podacima NBS, u junu je prosečna kamatna stopa na keš kredite, koji dominiraju među kreditima građanima, iznosila 9,62 odsto. S obzirom na donju granicu od 7,5 odsto jasno je da će smanjenje od tri procentna poena dobiti samo klijenti banaka koje daju najskuplje kredite.

Kod sedam najvećih banaka, samo u jednoj banci su kamatne stope na keš kredite iznad 10 odsto, sudeći prema njihovoj internet ponudi. OTP banka naplaćuje oko 12 odsto kamatnu stopu, Inteza oko 10 odsto, a AIK banka udi oko devet odsto. Kod Rajfajzena je kamatna stopa na keš kredit 7,9 odsto, u Unikreditu od sedam do osam odsto, a Poštanska štedionica daje kredite po sedam odsto.

Očigledno je da neke banke ova mere i neće nešto pogoditi. Ni onaj zahtev NBS da se krediti odobravaju bez naknade za obradu kredita nema neku težinu, jer banke mahom ne naplaćuju te nakande, i to su prestale u strahu od tužbi klijenata.

Zanimljivo je i da je prosečna kamatna stopa za keš kredite indeksirane u evrima 3,5 odsto. Međutim, njih je jako malo i skoro je nemoguće naći banku koja bi odobrila takav kredit. Recimo, apel NBS da banke u ponudu uvrste i keš kredite vezane za evro bi mogla automatski da prepolovi cenu ovih kredita. To bi, doduše, povećalo evroizovanost ekonomije, ali i smanjilo pritisak na budžet građana, s obzirom da je kurs dinara prema evru skoro pa fiksiran već godinama.

Ono što ne znamo, a na osnovu ranijih iskustava možemo da pretpostavimo, je da će banke naći drugi izvor prihoda kada im se jedan ograniči, a to su naknade.

NSB procenjuje da će građani uštedeti zbog ovih mera 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za godinu dana, a za pet godina 40 milijardi dinara.

Ovo praktično znači da će prihodi banaka za toliko biti manji nego što bi bili bez mera.
Kakav je to udarac na poslovanje banaka neka pokaže ovailustracija. Banke su za šest mseci ve godine ostvarile neto prihod od kamata veći od milijardu evra. Na godišnjem nivou to je više od dve milijarde. Ovih 100 miliona koje je NBS procenila, je oko pet odsto godišnjih prihoda bankarskog sektora.

Na kraju godina videćemo i koliko će biti okrnjen njihov profit koji je za šest meseci iznosio 774 miliona evra (oko 1,5 milijarda evra na godišnjem nivou).

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ove mere vidi kao jasan signal-počinje predizborna kampanja.

„I mere Narodne banke i ograničavanje cena, sve to ukazuje na predizbornu kampanju koja je već počela. Jer, kako su se baš sad setili toga? Osim toga, problem građana je visina plate, a ne viina rate. Da li bi se ovim bavili da je prosečna plata 2.000 evra?“, ocenjuje Dugalić.

On ističe i da keš krediti pomažu građanima da prežive.
„To nisu namenski krediti, ali su zato skupi. Krediti koji se lako odobravaju su i najskuplji, jer nose rizik za banku. Sada su keš krediti postali instrument preživljavanja, kao što su to nekad bili čekovi. Pomoću njih se krpe rupe u budžetima“, napominje Dugalić.

On je ukazao i da nijeposao predsednika da najavljuje ni mere o kamatma ni o cenama.

„To treba da radi premijer ili ministar finansija. Ovo nije posao predsednika“, poručuje Dugalić.