Nikodijević najavio izbacivanje iz upotrebe nafte, mazuta i benzina kod vozila javnog prevoza i prelazak na ekološki prihvatljivija goriva

Nikodijević je na otvaranju prve međunarodne stručne konferencije o komunalnoj energetici „Energija koja nas povezuje“ na Mašinskom fakultetu naglasio da taj proces tranzicije nije jednostavan i da iziskuje značajna finansijska sredstva, preneo je Beoinfo.

Drugi važan segment, kako je naveo, jeste energetska efikasnost u domaćinstvima, ali i u ustanovama i javnim institucijama Grada Beograda, kojih ima na hiljade.

„Do 2032. moraćemo da imamo energetske pasoše za javne objekte, a verovatno će se to proširiti i na privatna lica za njihovu imovinu. S obzirom na to da su i za to potrebna velika novčana sredstva, moraćemo da budemo partneri u tom poslu, i država, i Grad, i građani“, naveo je Nikodijević.

Nikodijević je naveo da je Beograd najveći potrošač, ali i najveći proizvođač različitih vidova energije u Srbiji.

„Počeli smo da proizvodimo električnu energiju, što nije bilo specifično za grad prethodnih godina, a poznati smo po tome da proizvodimo najveću količinu toplotne energije. Karakterističan je prelazak na ekološki prihvatljivija goriva u komunalnim preduzećima i pokušavamo da izbacimo ona fosilna goriva koja donose najveću emisiju štetnih gasova“, izjavio je Nikodijević.

Nikodijević je istakao da su „Beogradske elektrane“ najveći proizvođač toplotne energije na Balkanu, te da će Grad Beograd i dalje ulagati u modernizaciju tog ogromnog energetskog postrojenja.

„Da bismo štedeli neke druge vrste energije, naša politika bila je da što veći broj individualnih domaćinstava priključimo na daljinski sistem grejanja, jer je ekološki najprihvatljiviji i finansijski najisplativiji. Ali to nije lak posao, jer u ovom trenutku imamo oko 200.000 domaćinstava koja moramo priključiti“, rekao je Nikodijević.