Kako bi rast cene nafte mogao da utiče na cene goriva, inflaciju i kamatne stope u Srbiji?

Nakon najnovijeg oružanog sukoba između Izraela i Irana, cena nafte je u petak skočila za čak sedam odsto, što je najveći rast u jednom danu od marta 2022. godine, kada je izbio rat u Ukrajini.

Istovremeno, u petak je porasla i cena gasa na holandskoj TTF berzi, za više od četiri odsto, potvrđujući još jednom koliko je svetska ekonomija i dalje vezana za „prljave“ energente.

Podsetimo, rast cene nafte i gasa bio je glavni krivac rasta inflacije širom sveta 2022. godine, sa kojom su se centralne banke borile podizanjem kamatnih stopa.

Ova nova epizoda energetske nestabilnosti dolazi u trenutku kada se svet taman ponadao olakšanju: inflacija je počela da jenjava, a centralne banke su započele proces postepenog smanjenja kamatnih stopa.

Ni Srbija nije imuna na ove šokove. Mogući dalji rast cene nafte i gasa na svetskom tržištu uticaće i na rast cene goriva u Srbiji, a one dalje na rast inflacije koja je prema poslednjim statističkim podacima u maju ove godine iznosila 3,8 odsto.

Zbog i dalje relativno visoke inflacije, Narodna banka Srbije (NBS) drži kamatnu stopu na nivo 5,75 odsto i to još od septembra 2024. godine, što govori da je inflacija i dalje pretnja.

Kako bi rast cena nafte mogao da utiče na cene goriva u Srbiji?

Fjučersi nafte Brent porasli su u petak sa oko 69 dolara na 74 dolara po barelu, što je porast od oko sedam odsto.

Cena sirove nafte Brent je važan pokazatelj za svetsko tržište energije i često utiče na ekonomiju, rast cena (inflaciju) i cene goriva na pumpama širom sveta, uključujući i Srbiju.

Rast cena nafte od petka sigurno će se osetiti kroz rast cena goriva u Srbiji u nedeljama pred nama.

Međutim, olakšanje je što je u ponedeljak cena Brenta pala za više od jedan odsto.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović ocenio je da treba biti oprezan kada je reč o najnovijem povećanju cene nafte, ali da ne postoje indicije da će se zbog sukoba Izraela i Irana na tržištu nafte desiti velike promene i poskupljenje kao što se dogodilo 2022. godine zbog ukrajinske krize.

„Oprez na tržištu postoji, ali još smo daleko od onih cena kakve su bile kada je izbila ukrajinska kriza 2022. godine i kada je za vrlo kratko vreme nafta došla do 127 dolara po barelu, a cena goriva na pumpama je bila 220 dinara. To vam je 40 dinara više nego danas“, rekao je Mićović agenciji FoNet.

Dalji rast cene nafte mogao bi da usledi ukoliko Iran zatvori Ormuski moreuz koji predstavlja vitalnu tačku transporta za trećinu svetske proizvodnje nafte, kuda se otprema nafta iz Kuvajta, Iraka, Saudijske Arabije, Katara.

Mićović je ukazao da se takav scenario do sada nije desio u istoriji, pa očekuje da će i sada ostati samo na nivou pretnji.

Svetski analitičari prognozoraju da bi u tom slučaju cena nafte mogla da poraste na između 100 i 120 dolara po barelu, a tada bi i cena goriva u Srbiji mogla drastično da poraste.

Cene goriva su u petak, 13. juna, porasle za po dva dinara. Trenutna cena dizela u Srbiji iznosi 189 dinara po litru, a benzina 179 dinara po litru.

Uticaj rasta cene nafte na inflaciju i kamatne stope?

Ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Lazar Ivanović izjavio je za Danas da uprkos globalnim kretanjima na tržištu nafte, cena goriva u Srbiji se često ne menja proporcionalno, pre svega zbog, kako je naveo, visokih državnih nameta. Istakao je da u Srbiji ključnu ulogu u formiranju cena goriva ima država.

Ivanović je istakao da rast cena goriva direktno utiče na rast inflacije, što se, podseća, pokazalo i tokom prethodnih globalnih kriza.

„Posle pandemije i tokom ukrajinske krize 2022. godine, glavni pokretači inflacije bili su hrana i energenti. Tako da svakako rast cene goriva utiče na inflaciju“, naveo je Ivanović.

Ipak, Ivanović je ukazao da bi više cene goriva mogle da imaju pozitivan fiskalni efekat.

„Ako cene goriva porastu, to će se odraziti na budžetske prihode. Akcize će biti veće, i to može dodatno da pogura budžet“, naglasio je Ivanović.

Na pitanje da li bi eventualni novi talas inflacije mogao da zaustavi snižavanje kamatnih stopa, Ivanović je odgovorio da su ograničene mogućnosti Narodne banke Srbije da utiče na inflaciju kroz kamatnu politiku.

„Mi smo jako evroizovano tržište, najveći deo štednje i kredita građana je u evrima, a ne u dinarima. Zbog toga je manevarski prostor NBS da utiče na inflaciju preko referentne kamatne stope prilično ograničen“, ocenio je naš sagovornik.

Kada je reč o mogućem daljem smanjenju kamatne stope Evropske centralne banke (ECB), Ivanović je rekao da je situacija trenutno neizvesna zbog iransko-izraelskog sukoba, i uveren je da ni čelnici ove banke nisu sigurni u kom smeru da usmere monetarnu politiku.

U riziku i privredni rast

Visoke cene energenata utiču na rast inflacije, rast inflacije utiče na zadržavanje ili podizanje kamatnih stopa, a visoke kamatne stope dalje destimulišu preduzeća da se zadužuju.

Tu leži još jedna opasnost po ekonomiju, jer visoke kamatne stope usporavaju investicionu aktivnost i ukupni privredni rast.

Podsetimo, ECB je početkom ovog meseca osmi put smanjila referentnu kamatnu stopu, baš u cilju da podrži preduzeća i potrošače pristupačnijim zaduživanjem, jer, kako su tada naveli, trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trampa preti da uspori rast. Tada je ECB spustila referentnu kamatnu stopu na dva odsto.

Sada im je iransko-izraelski sukob „nova glavobolja“ i mogao bi da zaustavi ovaj trend spuštanja kamatne stope.